Šta posle?

Nakon pojave alpha verzije prevedenog OpenOffice-a, u mnogim novinama su se pojavili naslovi o tome. Mogli su se videti (i još uvek se vide)i oglasi u kojima se nudi CD se ovim softverom. Mora se reći da je medijska propraćenost akcije bila zadovoljavajuća. Nedeljni magazin COM je donosio redovne članke o lokalizaciji, na mnogim web forumima se raspravljalo o ovome.

Koliko sam upoznat, ostao je još da se prevede Help, kako bi aplikacija bila kompletirana. To je, sasvim sigurno, prva u nizu stvari koju treba uraditi, pre negoli se softver nađe na računarima u produkcionom okruženju. Iako nedovršenog posla, koordinatori su se odlučili da krenu u promovisanje ovog paketa, pre svega privrednicima kao primarnoj ciljnoj grupi. Tako je započela serija skupova u privrednim komorama većih gradova i države na kojima su lokalni privrednici bili upoznavani sa mogućnostima OpenOffice-a. Takođe, moram pomenuti i jedan nepopularan, ali možda i neophodan potez, a to je spam-mail (neželjena elektronska pošta). Naime, mnogi ljudi su dobili nekakve cirkularne poruke o ovom softveru u cilju prodaje CD-ova po pristupačnoj ceni za svakoga.

Planovi su da se ovakve akcije nastave i to prevođenjem najpopularnijih aplikacija (Netscape Navigator, Mozilla, Ximian Evolution, itd), kao i kompletnih grafičkih okruženja KDE i GNOME. Treba se dobro organizovati i početi što pre sa poslom, kojega ima na pretek. Krajnji cilj zajednice otvorenog koda je da se napravi kompletna Linux distribucija na srpskom jeziku, na ćiriličnom i latiničnom pismu, kako bi se ovaj moćni operativni sistem približio prosečnim desktop korisnicima. Potencijalne opasnosti sigurno mogu biti slaba organizovanost i koodinacija među ovdašnjim Linux guruima, nedostatak sponzora, slaba zainteresovanost volontera i slično.

Vreme je pred nama. Videćemo koliko će(mo) biti istrajni i ozbiljni...