Religija

Šinto religija

Šinto je drevna japanska religija nastala u praistoriji na japanskim ostrvima. Naziv šinto sadrži dve kineske reči, šin što znači božanski i tao što znači put. To je prevod japanske fraze kami no mići što znači put kamija.

Kami u prevodu znači bog ili božanstvo, ali najčešće i duh. Kamiji se nalaze svuda i skoro sve što postoji može biti kami: stene, drveće, planine, vodopadi, životinje, naročito ako su na neki način neobični.

Planina Fudži ( Fuđijama ili Fuđisan) je vulkan koji se uzdiže na sred Jamato ravnice u centralnom Japanu, za japance ima izrazito svetovno značenje. Veličanstvenost ove planine predstavlja simbol kamija za mnoge Japance.

Šinto nema svetu knjigu ili tekst, ono ima drevne molitve, norito, koje sveštenici recituju kamiju u šinto hramovima tokom godišnjih praznika.

Šinto hramovi pravljeni su po ugledu na japanske domove. Najveći broj hramova je bio jednostavne građe. Kasnije je na gradnju hramova uticala kineska arhiktetura, naročito budistički hramovi. Okruženje hrama predstavlja svetinju. Građeni su na mestima koja izazivaju osećanje poštovanja zbog svoje prirodne lepote, ponekad u blizini planine, reke, a drugi hramovi građeni su na mestima nekih istorijskih događaja. Kad god je moguće, hramovi se ipak grade pored vode i mnogi hramovi u svom okruženju imaju izvor, potok ili jezero. U drevna vremena, vernici su uzimali nešto vode iz rečnog toka kako bi oprali svoje ruke i usta. Danas se međutim ispred svih hramova nalazi paviljon za pranje, mesto na kome ljudi zastaju kako bi se ritualno pročistili pre bogosluženja. Ulaz hrama obično je okrenut ka jugu, a ponekad i ka istoku. Sever i zapad smatraju se nesrećnim pravcima.

Šinto simbol je Torii, predstavlja vrata koja se nalaze na ulazu u svaki šinto hram, simbolizuje odvajanje spoljašnjeg sveta od sveta kamija i označava ulaz u svetu zemlju. Postoje različiti torii stilovi. U početku sastojali su se od dva potporna drvena stuba sa dve poprečne grede. Kasnije one su obrađivane i bojene, obično u crveno. Postoje razni stilovi, na slici je Mjođin torii.

Smatra se da japanski car vodi poreklo od boginje sunca Amaterasu. Carska loza ima istoriju dugu preko 2600 godina i kao takva, najstarija je na svetu.

Carevi su se smatrali kamijima tokom celog njihovog života. Ratnici heroji su takođe imali posebne hramove. U vojnoj službi cara, mladići koji su služili caru imali su božansku misiju. Umreti za Japan bila je čast.

Ljudi koji su od rođenja učili da car predstavlja božijeg potomka i da im smrt u službi cara može doneti status kamija, borili su se u II sv. ratu, uprkos sve manjim šansama za pobedu. Na stotine japanskih pilota usmeravalo je svoje avione sa bombama direktno na cilj i umiralo pri udaru. Ovi mladići poznati su kao kamikaze ili bogovi vetrova.

Smatralo se velikom čašću poginuti za Japan. Jasukuni hram u Tokiju, posvećen je poginulima u ratu.

Da bi dobili naklonost kamija, potrebno im je prinositi poklone i zabaviti ih na neki način. Tako je sumo rvanje, japanska sportska aktivnost, nastalo kao način da se zabave kamiji. Nekada su sumo rvanja odigrana ispred hramova tokom praznika, a danas se održavaju u arenama. Pre ulaska u ring, rvači izvode jednostavan obred pročišćenja tako što peru svoje ruke i usta. Pljeskaju rukama kako bi privukli kamije, potom šire ruke i okreću dlanove na gore kako bi pokazali da ne nose oružje, bučno lupaju nogama o pod, kako bi oterali zle duhove pod zemlju, dalje od ringa i posipaju so po zemlji kako bi je pročistili.

Banović Jelena