Dobri kompasi punjeni su tečnošću; tečnost usporava kretanje igle tako da možete koristiti kompas bez da ga držite savršeno mirno. Izbegavajte jeftine kompase koji nisu punjeni tečnošću. Igla kompasa obojena je u dve boje. Kada je kompas postavljen horizontalno, crven kraj pokazuje ka severu, a beo ka jugu. Interesantno je da postoje kompasi za servernu i južnu hemisferu. Ovo je učinjeno zbog toga što linije magnetnog pola, sa kojima se igla poravnava, pokazaju ka zemlji na severnom i južnom magnetnom polu. Na severnoj hemisferi deo igle koji pokazuje ka severu privučen je nadole, pa je kraj koji pokazuje ka jugu teži zbog održanja balansa igle. Ukoliko koristite kompas za severnu hemisferu u, recimo, Australiji, kraj kompasa koji pokazuje ka jugu privučen je nadole, a pošto je teži od drugog kraja dolazi do toga da se igla spusti i vuče po dnu kućišta u kome se nalazi kada se kompas postavi horizontalno.

Dobar kompas trajaće dugo. Ipak, razne stvari mogu da se dogode: plastični deo može da se polomi, ili kućište može da procuri. S vremenom, tečnost u kućištu može se obojiti u mutnu plavo-zelenu boju. Vrlo retko, magnetizam igle kompasa može se obrnuti, pa da kraj koji treba da pokazuje ka jugu pokazuje ka severu.

Postoje dve osnovne vrste orijentacionih kompasa:

Kompas sa pločicom

Ovu vrstu kompasa izumeli su braća Kjellstrom za vreme Drugog svetskog rata. Sastoji se od pravougaone pločice koja je obeležena crvenom strelicom po dužini, i kućištem za iglu koje se može rotirati, obeleženim stepenima (360 stepeni za ceo krug širom sveta, ili 400 u nekim evropskim zemljama). Dno rotirajućeg kućišta obeleženo je strelicom i nekolicinom linija paralelnih sa tom strelicom. Dodaci mogu biti kanap za vezivanje konopca za zglob ruke, razmere za merenje daljina na karti na jednoj ili više strana kompasa, lupa za gledanje sitnijih detalja na karti, rupe u obliku kruga ili trougla za obeležavanje orijentacionih staza na karti.

Kompas za palac

Sredinom 1980-ih, vrhunski švedski orijentirac izumeo je alternativu kompasu sa pločicom redizajnirajući pločicu i dodajući traku za zakačinjanje kompasa na palac. Ovaj kompas stavlja se na palac leve ruke i drži se na karti. Prednost ovakvog sistema je u tome što se karta i kompas uvek gledaju zajedno, karta se orijentiše mnogo lakše i brže, a i jedna ruka ostaje slobodna; mana je što je teže trčati veoma precizno po pravcu ka cilju. Koja će se vrsta kompasa koristiti obično zavisi od osobe koja ga koristi; svetski šampionat dobijan je korišćenjem obe vrste.

Svaki orijentirac treba da zna dve osnovne stvari pri korišćenju kompasa:

• orijentisanje karte
• određivanje pravca

Korišćenje kompasa za orijentisanje karte

Ovo je jednostavna veština, i verovatno najbitnija pri korišćenju kompasa:

• postavite kartu horizontalno

• položite kompas ravno na kartu

• rotirajte kartu sve dok se linije ka severu na karti (grupa jednako udaljenih linija nacrtanih na karti koje sve pokazuju ka severnom magnetnom polu) ne poklope sa iglom kompasa.

Karta bi sada trebalo da je pravilno orijentisana sa terenom. Ovako ju je mnogo lakše čitati, kao što je mnogo lakše čitati tekst sleva na desno nego od gore ka dole.

Određivanje pravca

Svaki pravac može se prikazati kao ugao u odnosu na sever. U vojsci i među izviđačima, taj ugao naziva se "azimut", a pravci su prikazani kao uglovi. Orijentirci pronalaze pravac samo postavljanjem ugla na kompasu i poravnavanjem igle što im pri okretanju pomaže da idu pravim putem. Slede instrukcije kako odrediti pravac koristeći kompas sa pločicom:

• postavite kompas na kartu tako da se smer strelica na kompasu poklopi sa smerom u kom želite da idete

• okrenite kućište kompasa tako da se strelice koje su ucrtane na dnu kućišta poklope sa linijama ka severu na karti (proverite da strelice pokazuju ka severu, a ne ka jugu)

• sklonite kompas sa karte i stavite ga ispred sebe tako da strelica na kompasu pokazuje tačno ispred vas

• okrećite se sve dok se igla kompasa ne poklopi sa strelicom u kućištu kompasa

• odaberite karakterističan objekat ispred vas u smeru u kome ćete se kretati, idite do njega pa ponovite sve (na ovaj način možete obići prepreku koja vam se nalazi na putu a da ostanete na pravom pravcu)

Iako je moguće orijentisati se na gotovo svakoj karti, mnogo je bolje koristiti karte pravljene specijalno za orijentaciju. Takve karte su detaljne i prilagođene čoveku; osobine terena unete su u mapu tako da ono što postoji na karti čovek, krećući se po terenu, jasno može da vidi. Na primer, veće stene unete su u orijentacionu mapu.

Orijentacione mape dosta su se razvijale u poslednjih 50-tak godina. 1940-ih godina za takmičenja u Skandinaviji korišćene su karte koje je izdavala vlada u razmeri 1:100 000 (1cm=1km), često u crno beloj tehnici i bez konturnih linija koje prikazuju oblik zemljišta (izohipsa). U sadašnje vreme, većina orijentacionih takmičenja održava se na kartama sa 5 boja, razmakom između izohipsa od 5 metara i u razmerama 1:15 000 (češće) i 1:10 000 (1cm=100m).

Većina karakteristika orijentacionih karata jednaka je onima koje se mogu naći na opštim kartama koje radi vlada. Međutim, jedna osobina orijentacionih karata specifična je za sport: linije ka severu. One su najčešće obojene u plavo (na nekim mapama u crno). Linije ka severu su paralelne linije koje idu od magnetnog južnog ka magnetnom severnom polu, i udaljene su po 500 metara jedna od druge na karti. Zašto linije ka severu na orijentacionim kartama ne pokazuju ka pravom severu? S obzirom da je ugao između magnetnog i pravog severa različit u raznim delovima sveta, a orijentirci koriste kompas za orijentaciju (ka magnetnom severu, ne pravom), postalo je standard da se na kartama ucrtavaju pomoćne linije tako da je lako koristiti kompas za držanje pravca.