IZNAD GRADA
Pojeli smo svako zrno,
Celu noć strpali u nedra.
Popili smo sve do kapi,
Suve usne duvaju u jedra.
Putujemo iznad grada,
Grad se smeje, gleda na nas.
Bežimo u novo jutro,
Iznad grada, ispod nas.
Spojili smo dlan i dlan,
Promenili noć za dan.
Ne gubimo dah, ne gubimo dah,
Mala deca ne poznaju strah.
Putujemo iznad grada,
Grad se smeje, gleda na nas.
Bežimo u novo jutro,
Iznad grada, ispod nas.
Iznad grada...
KRUG
Ovaj krug sam smislio,
Ovaj krug sam stvorio.
Ovaj krug sam razbio,
U vetar rasuo.
Vetar misli, vetar zna
Sve što znamo ti i ja.
On me voli, on me nosi,
On me razbija, aha, mmm...
I kao da sam umoran,
I kao da sam star.
Kao da je dosadno
I suviše da znam.
Ovaj krug sam skupio
I opet sklopio.
On me voli, on me nosi,
On mi oprašta, aha, mmm...
I kao ne, i kao da,
I kao zabrana, i kao dozvola.
Kao ne, ne, ne, i kao da, da, da,
Kao zabava i kao dosada.
Ovaj krug sam smislio,
Ovaj krug sam stvorio.
Ovaj krug sam razbio,
U vetar rasuo.
Vetar misli, vetar zna
Sve što znamo ti i ja.
On me voli, on me nosi,
On me razbija, aha, mmm...
I kao ne, i kao da,
I kao zabrana, i kao dozvola.
Kao ne, ne, ne, i kao da, da, da,
Kao zabava i kao dosada.
SRCE
Nije dotakla ništa što bi moglo da boli,
Njene ruke su bele kao led.
Njene misli su čiste, ona misli da voli,
Ona veruje, veruje.
Neće doći na jesen, kada opada lišće,
Neće doći u zimu kad je sneg.
Nije imala razlog, nije imala kada
Da ostane, da ostane kraj mene...
Da li da verujem u to?
Da li da verujem u to?
Nisam rekao ništa što bi moglo da znači,
Nisam našao onu pravu reč
Koja može da veže, koja može da boli,
Kojoj verujem, verujem.
Neće doći na jesen, kada opada lišće,
Neće doći u zimu kad je sneg.
Nije imala razlog, nije imala kada
Da ostane, da ostane kraj mene...
Da li da verujem u to?
Da li da verujem u to?
Neće doći na jesen, kada opada lišće,
Neće doći u zimu kad je sneg.
Nije imala razlog, nije imala kada
Da ostane, da ostane kraj mene...
Da li da verujem u to?
Da li da verujem u to?
SINHRO
Promeniću svet do kraja pesme,
Igraću pijani ples u ritmu vetra
Pustiću sunce da topi ljubav
Izmeću sveta, daleko od nas.
Došao sam da te nosim,
Da se ne bojiš,
Da ne govoriš nema me,
Da zatvoriš oči,
Da ne zaboraviš reč po reč,
Došao sam da te nosim
U kuće mojih predaka,
Da ti pričam da noći nema,
Da odustaneš,
Da želja je, glad je vatra.
Promeniću jezik, pokret, telo,
Govoriću reči tuđe pesme,
Došao sam da ti kažem čuvaj me,
Moj korak je moje ime, čuvaj me.
Došao sam da te nosim,
Da se ne bojiš,
Da ne govoriš nema me,
Da zatvoriš oči,
Da ne zaboraviš reč po reč,
Došao sam da te nosim
U kuće mojih predaka,
Da ti pričam da noći nema,
Da odustaneš,
Da želja je, glad je vatra.
Došao sam da te nosim
U kuće mojih predaka,
Da ti pričam da noći nema,
Da odustaneš.
Došao sam da te nosim,
Da se ne bojiš,
Da ne govoriš nema me,
Da zatvoriš oči,
Da ne zaboraviš reč po reč,
NISAM MISLIO NA TO
Gledam tamnu vodu jezera,
Pesak na dnu,
Mislim da znam njen mirisni dlan,
Tražim, molim, napadam
Gledam kroz zid domove ljudi,
Živim u gradu,
Ulice zovu, ulice gore
Plamenom s druge strane.
Koliko dugo ne vidim izlaz,
Ne vidim kraj?
Koliko dugo, ne znam ni sam.
Nisam mislio na to,
Nisam mislio na to...
Gledam iz mraka crnog Kašmira,
Oduzet sam,
Njen napukli lak
Na hladnim noktima.
Odlazim sam,
Ostaju za mnom kosa i glas,
Štit koji nosim, svetla neona,
Reči i slike u noći.
Koliko dugo ne vidim izlaz,
Ne vidim kraj?
Koliko dugo, koliko dugo?
Nisam mislio na to,
Nisam mislio na to...
Koliko dugo ne vidim izlaz,
Ne vidim kraj?
Koliko dugo, ne znam ni sam.
I samo idem dalje
Niz ulice.
Nemam vremena
Da bih mislio na to.
Nisam mislio na to,
Nisam mislio na to...
I samo idem dalje,
I samo idem dalje,
Nisam mislio na to.
PAR GODINA ZA NAS
Moj prijatelj i ja
Sedimo na klupi,
Gledamo zvezde,
Slušamo vesti
Što su upravo stigle.
Kažu da imamo
Još samo par godina za nas.
Imali smo igračke,
Iživeli smo sve,
Sve one igre na sreću,
One igre za ljude
Što je smislio neko
Pre samo par godina za nas.
Da li znaš kako želim da te nađem?
Da li znam šta treba da znam?
Voli me kako nikad nisi volela.
Živimo u pričama,
Branimo se,
Hodamo i slavimo
Neke bezvezne stvari,
Neke bezvezne priče
Što je smislio neko
U samo par godina za nas.
Nisu dovoljne reči,
Samo obične reči
Da me vrate u život,
Nije dovoljan dodir,
Ni da znam da te imam,
Još samo par godina za nas.
Da li znaš kako želim da te nađem?
Da li znam šta treba da znam?
Voli me kako nikad nisi volela.
Voli me onako
Kako nikad nisi volela,
Voli me onako
Kako nikad nisi volela.
Raste kao nada,
Kao more,
Kao govor,
Kao pokret,
Kao zora,
Kao dete,
Kao krv,
Kao želja,
Među nama.
Raste kao bol
I grize sve pred našim očima.
Voli me onako
Kako nikad nisi volela,
Voli me onako
Kako nikad nisi volela...
Voli me...
AMERIKA
Ljudi odlaze,
Odlaze, i odlaze.
Ovde je dosadno,
Svi su pobegli
Na neko zabavnije mesto.
Daleko je,
Daleko je Amerika.
I ako sam negde stigao
Bilo je iznutra.
U sebe, u sebe, u sebe,
I nikako spolja.
I gore, i dole,
I levo, i desno u meni.
U sebe, u sebe, u sebe,
I nikako spolja.
Tamo je put,
Tamo je cilj,
Tamo je znak.
Tamo je cilj,
Tamo je put,
Tamo je znak,
Tamo je Amerika.
Vrlo sam umoran,
A ne znam kako,
Zašto, od čega.
Ovde je dosadno,
Svi su pobegli
Na neko zabavnije masto.
Daleko je,
Daleko je Amerika.
I ako sam negde stigao
Bilo je iznutra.
U sebe, u sebe, u sebe,
I nikako spolja.
I gore, i dole,
I levo, i desno u meni.
U sebe, u sebe, u sebe,
I nikako spolja.
Tamo je cilj,
Tamo je put,
Tamo je znak,
Tamo je cilj,
Tamo je put,
Tamo je znak,
Tamo je Amerika...
ONA I ON I ON I JA
Rasli smo na ničijoj zemlji,
Surovo sunce iznad nas.
Živimo u tuđoj kući
Ona i on, i on i ja..
Budim se u zoru,
Tu je početak, tu je i kraj.
Mi smo na granici,
I nema povratka.
Mi smo na granici,
I snaga otiče.
Ljudi me vole kada ih sanjam,
Ljudi me vole, običan dan.
Hodamo po toploj zemlji,
Ona i on, i on i ja.
Budim se i ne znam
Gde je početak, gde je kraj.
Mi smo na granici,
I nema povratka.
Mi smo na granici,
I snaga otiče
Kap po kap.
Budim se i ne znam
Gde je početak, gde je kraj.
Mi smo na granici,
I nema povratka.
Mi smo na granici,
I snaga otiče
Kap po kap.
U nepovrat.
ONA MI JE REKLA
Ona mi je rekla:
Gde se skrivaš?
Želela bi da me opet vidi.
Ona mi je rekla:
Ja te vidim,
Ali za nju više ne postojim.
Ona mi je rekla:
Zašto ćutiš?
Želela bi nešto da joj kažem.
Ona mi je rekla:
Mičeš usne,
Ali ipak ne čujem ni glasa.
Ona mi je rekla:
Tebe nema,
Nikad nisi bio,
Nisi bio stvaran.
Ona mi je rekla:
Vrlo čudno,
U tom pesku ja ne ostavljam traga.
Ona mi je rekla:
Da li sanjam?
Njene ruke prolaze kroz mene.
Ona mi je rekla:
Tebe nema,
Nikad nisi bio,
Nisi bio stvaran.
Ona mi je rekla:
Tebe nema,
Nikad nisi bio,
Nikad nisi bio stvaran.
SVETILIŠTE
Boja njihove odeće je bledela
Od crne ka beloj.
To je mesto postalo svetilište.
Dok su prvih godina
Porodice dolazile u crnini,
Kasnije je boja njihove odeće
Osvetljavala, oživljavala.
Prvi nagoveštaji
Tople crvene i žute.
Kao hodočašće
Sa generacijama koje dolaze.
Igranje po travi u proleće,
Sa loptama.
Magično privučeni baš tim
Neuglednim delom ceste,
Posle podneva ozelenelih lipa,
I miris tišine,
Tiho, tiho.
Uz ciku dece i šetnju roditelja
Pravi razlog postade nevažan.
Uspomena se pretvarala
U nesvesno privlačenje tom kraju.
