Tri i po godine nakon smrti Milana Mladenovića, dobili smo, konačno - originalni (dakle, ne piratski: čitaj - bugarski) disk jednog od najboljih albuma iz Enciklopedije nečega što se iz političke inercije zvalo YU-rock; danas, kad Milana više nema, kad nema ni sintagme YU-rock koja je umrla davno pre njega, u ovom retro-osvrtu album Ljubav ima mnogo veći značaj nego što nam se ikad činilo. Naprosto, reč je o ploči koja svoja Vanvremenska Svojstva plasira na nivou najdirektnije emocije - kroz veličanstvenu seriju briljantnih pesama (Ljubav, Voda), čiju sentimentalnu persiflažu osećate očajem oseta i skoro besmislenom utopijom za vremenima kad je krik "Ti si moj brat" mogao da ima smisla. Valjda tek sad, toliko mnogo godina kasnije, album Ljubav primer je borbe Pojedinca protiv Sistema; u svakom od stihova lako je prepoznati ne samo površinski nivo ljubavnih zagonetki, nego tragediju koja se iza brda valja i koju niko ne može zaustaviti, najmanje sablasnim zvukom gitare i glasom iz kogej progovara Opomena. Album Ljubav sav je u Opomenama; to je neka vrsta rock-proviđenja, vrlo često opsesivno tragičnog, katastrofičnog, mračnog, utopljenog u frustracije opšteg i posebnog; to jeste ploča generacije koja ništa nije razumela - generacije koja je lakonski prihvatila Opštenarodno Ludilo i učestvovala u njemu, ali, istovremeno i album koji je - daleko pre svih - imao Viziju onoga što nam se danas dešava. I sam naslov ploče Ljubav bio je (možda) poslednji Milanov pokušaj da zaustavi Zlo: nažalost, ne samo da u tome nije uspeo nego je u čitavom procesu masovnog rastakanja svih moralnih vrednosti i sam izgubio život.

Posle toliko godina, album Ljubav (ovde s dragocenim bonus pesmama snimljenim na koncertima u Novom Sadu i Beogradu) više je od ploče ili dokumenta; ovo je Iskaz čoveka koji je znao šta će nam se desiti, ovo je muzika koja ubija raspoloženjem, ovo je mrak na putu ka tami, ovo je kraj Ljubavi kao takve, ovo je, konačno, jedan od najboljih albuma ikad snimljanih na Balkanu, aktuelan danas kao i nekad, morbidno istinit kao uvek, živa slika i prilika Ludila kojim smo tek danas okruženi. Veličanstvena ploča...

Recenzija Petra Lukovića
Izvor: X-Zabava, mart 1998.