Treći u reissue-seriji EKV izdanja, album Dum dum (originalno objavljen 1991) iznova insistira na iščitavanju poruka koje su pre sedam godina imale svoj život u ondašnjem mirnodopskom političko-ekonomskom okolišu; danas, toliko godina kasnije, Mladenovićeve poruke o "spaljenim selima", "krvavoj vodi", "čistoj vatri" i tvrdnji da je "kocka bačena", izgledaju kao neprijatno proročanstvo glede svega onoga što nam se poslednjih sezona dešavalo; povrh svega - muzika s ove ploče, s razlogom histerična, na trenutke besprekorno aritmična i anti-pop usmerena (Siguran, Idemo, Zabranjujem), sva u sanjivim, (pred)ratnim zastrašujućim akordima i hermetičkim refrenima, naravno da se nije mogla dopasti potrošačima koji su 1991. poslednji put imali priliku da osete ukus Pravog Života.

Možda je zato Dum dum u ono vreme bila ploča van svih trendova, suviše ozbiljna i mračna da se s njom slušalac uhvati u koštac, irealno stvorena da zatalasa i upozori... ali, sad znamo, niko nije bio tu da sluša i obrati pažnju. Milan Mladenović, tad razapet između realnog osećanja da se država raspada i da nije vreme za intimne ispovesti, okrenuo se očajničkim vizijama (Glad), utopistički verujući da se sve ono što je već video u pesmama - neće dogoditi. Ali, dogodilo se: još gore, strašnije i mučnije nego što je Milan (i svako od nas) mogao da pretpostavi. Zato je ponovno slušanje albuma Dum dum neka vrsta naknadne psihoanalize, putovanja u mrak, tamo gde je Milan opominjao da ćemo završiti (preslušati demo verziju pesme Glad)... o čemu ćete se na najpakleniji način uveriti kroz live verziju numere Idemo.

Kombinovan s osam bonus snimaka, ovaj reissue album mnogo je više od pukog reizdanja; ovo je završni deo EKV istorije, u vreme kad je rat već počeo, kad su sve maske pale i kad se znalo šta sledi - sankcije, izbeglice, inflacija, bekstvo u inostranstvo, smrt i oproštaj. Ovaj se album ne može ocenjivati; njega valja ponovo proživeti - pesmu po pesmu, iznova i opet - kao Upozorenje i Proročanstvo aktuelno i danas, pred novim ratovima, spaljenim selima, krvavim vatrama i srušenim mostovima. Dum dum, de facto, nije ploča već istorijsko svedočanstvo. Testament. Opomena za budućnost. Autentični dokument života koji je ubijen. Definitivno. Amin.

Recenzija Petra Lukovića
Izvor: X-Zabava, septembar/oktobar 1998.