pothodnik otkriva ultramegahiperskandaltopsecretvest i objašnjava je NEargumentovano
Verovatno je da će pogreb Nenada Milosavljevića - Galije biti obeležen dostojno, kao što bi i trebao biti obeležen poslednji ispraćaj (čit: povratak) jednog "poštenog" pripadnika nebeskog naroda i popularnog sledbenika SPSologije - uz RTS-TV prenos, fanfare, počasne goste i crne limuzine. Spomenik sa uklesanim stihovima Radomana Kanjevca koji će mu podignuti Skupština grada u dvorištu (bašti) SKC-a biće meka za hard rock sveštenike iz Donjeg Gajtana i sličnih naseobina. Fotografi će naplaćivati fotografisanje pored njegovog poprsja, prodavci majice sa likom, i sva zarađena lova će otići u Fond za pomoć mobilizovanim progresivnim snagama. Ministarstvo za kulturu, progres, regres i poreske osnovice u saradnji sa osnovnom školom koja će nositi njegovo sveto ime svake godine na datum smrti (odlaska, povratka...) organizovaće koncert u čast preminulom na kojem će samosvesne mobilizovane progresivne snage svirati besmrtne tonove grupe Galija (now go on present simple)
Zajebano je kada umre neko koga predsednik ne poznaje lično ili bar nije čuo za njega, pogotovu ako se isti bavi umetnošću. Takav odmah može da zaboravi sve one divne zemaljske stvari koje slede kada napusti svoju kožu u potrazi za nekim lepšim i nebeskijim životom (linkuj na FUTURE).
Past tense
Osim skromnog pogreba, uz skupinu fanova, prijatelja, rodbine i nekoliko TV kamera, skoro da i ništa više nije označilo odlazak Milana Mladenovića sa planete. Prošle su dve godine od tog 5. novembra. Do sada skoro da se ništa i nije promenilo u vezi označavanja dana kada nas je napustio jedan od najvažnijih ljudi jugoslovenske scene.
ŠTA BI TO SVE TREBALO DA ZNAČI?
linkuj na PRESENT SIMPLE
O ETICI, ESTETICI i ostalim glupim i dosadnim stvarima:
Narod je valjda za svaku priliku smislio po jednu bisernu. U ovom slučaju to je IZDAO ME PRIJATELJ, IZDAO ME BRAT. Čoveku mog zanimanja logično je da se zapita, da li je moguće da nijedan od Milanovih prijatelja (pogotovu oni što ga i dan danas ne vade iz usta) nije mogao da na sebe preuzme organizaciju koncerta i stvarnog ispraćaja Milana i Ekatarine Velike sa jugoslovenske scene? Kako to da Skupština Grada koja je EKV-u dala Oktobarsku nagradu nije organizovala tako nešto? Da li je moguće da opravdanje za ovo leži u novcu kojeg je toliko mnogo otišlo u GODINI KULTURE u kojoj se, uzgred budi rečeno, mogla obeležiti godišnjica smrti Milana Mladenovića? Da li je moguće da sve što su ti "prijatelji" mogli učiniti jeste da mu se zahvaljuju na kojekakvim omotima kojekakvih glupih albuma? Čak i ova mala novina YU ROCK magazin uspela je skoro i bez velikih troškova organizovati muzičku slušaonicu EKATARINE VELIKE. Niko ne može tvrditi da nije bilo novca, da su nam smetale sankcije (jer da nije bilo sankcija verovatno bi zvali Džegera da peva "Krug"). Zaključak koji se izvodi iz svega ovoga jeste: Ako predsednik nije kriv, krivi su njegovi prijatelji. Ako nisu krivi njegovi prijatelji, kriv je predsednik. Ako malopre navedeni nisu krivi, a ne pronađe se treći, onda Milan Mladenović nikada nije izdao desetak ploča, učestvovao na stotinak projekata, svirao u Šarlo Akrobati, Katarini drugoj i Ekatarini Velikoj, punio hale, dobio Oktobarsku nagradu, ili još bolje: on nikada nije ni postojao.
BUSSINES/elementary level/
Ukoliko neke ljude nije preterano pogodila smrt Milana Mladenovića (misli se na efekte tuga/suze/bol), a činjenica je da se to mnogima nije dogodilo onda su mogli iskoristiti šansu za zgrtanje love što je ovde veoma popularan sport. Ne mogu da poverujem da se niko nije setio apsolutno originalne ideje da na nečijoj muci uzme novac a ipak se na neki način oduži Milanu. Postavlja se pitanje: da li ste informisani? Postoji li neko ko nije čuo za smrt Freddy Mercury-a ili još bolje Kurt Cobain-a. Od majci do preslikača+veliki koncerti (20$ ufur). Fanovima je to bilo dovoljno. Njihov idol nije otišao tek tako.
BUSSINES/preintermediate level/
Majica sa oproštajnim pismom Kurta Cobain-a verovatno je vrhunac eksploatisanja nečije smrti. Zašto onda kod nas izdavačka kuća PGP-RTS nije mogla finansirati bilo šta što bi ostavilo traga na EKV i Milana, npr. kompilaciju BEST OF ili NEOBJAVLJENI SNIMCI itd...
BUSSINES/intermediate level/
Za dve godine koliko je prošlo od smrti Milana Mladenovića moglo se ukoliko bi se radilo strpljivo, tempom od jedne kucane stranice DNEVNO moglo nakupiti 730 stranica kucanog teksta. Ako bi se taj materijal pisao o EKV na tih 730 strana teksta (što bi u štampanom obliku: knjiga formata A5 iznosilo oko 1200 strana), stalo bi i sve iz zdravstvenih kartona članova benda još dok su bili bebe. Takvu knjigu bi mogli napisati samo novinari koji su rad te grupe pratili od samoga početka. Ima li takvih?
napomena
BUSSINES/expert level/
ovde ne postoji jer se nije ukazala potreba za tim.
Tekst Ivana Tarle
Izvor: YU Rock Magazin, novembar 1996.
