Po rečima starijih, SKC je početkom 80-tih godina imao primat nad ostalim klubovima u gradu. Vreme je bilo za revitalizaciju muzičke scene već zasićene ruralnim r'n'roll bendovima i zamarajućim gitarskim deonicama. Punk nostalgičari priklonili su se grupi RADOST EVROPE, sluteći revival punk-a. Beogradski šminkeri stvorili su svoj trend new wave. U orbitu su sinhrono izbačena tri najbitnija benda - ŠARLO AKROBATA, IDOLI i ELEKTRIČNI ORGAZAM. No, bilo je i onih koji nisu pokušali da se ubace u dobro prihvaćeni trend. Neki od njih ostaće zabeleženi na kompilacijama "Artistička radna akcija", "Demo top deset - Ventilator 202"...

Tri akrobate u ravnoteži

Aprila 1980. u sali SKC-a, kao predgrupa Pankrtima prvi se predstavio Šarlo Akrobata, nastao na ruševinama "palog" Limunovog drveta. Bio je to prvi i poslednji put da Gagi Mihajlović, budući gitarista Katarine II nastupi sa Šarlom, tako da trio da 1981. nastavlja rad u sledećem sastavu: Milan Mladenović - gitara, glas, tekst, Dušan Kojić - bas, Ivica Vidović - bubanj. Tri jake individue pravile su "organizovani haos", kako je VD imao običaj da kaže, pojavljuje se verovatno najznačajnija ploča u nas, kompilacija "Paket aranžman". Igrom slučaja, tri benda - IDOLI, ŠARLO AKROBATA i ELEKTRIČNI ORGAZAM, koji su tada snimali u studiju Encka Lesića "Druga maca", izabrani su kao reprezenti nove muzičke scene. "Paket aranžman" je bio sve, samo ne jednoobrazna ploča. Na njoj uočavamo intelektualnu soft muzičku varijantu "Idola", šizoidnost "Orgazma" i neurotičnost "Šarla Akrobate".

Leta iste godine zagrebački "Jugoton" objavljuje album ŠARLO AKROBATA "Bistriji ili tuplji čovek biva kad..." Ova ploča je svakako obrazac za beogradski noise i ujedno i najkomercijalnija ploča, jer teško da je neko tada mogao razumeti halucinogeni haos jake ritam sekcije, škripećih gitara, prštećih činela, nadvikivanja i rastrzanosti. Međutim, nesuglasice su u bendu sve više rasle, pominjala se mogućnost uvođenja klavijatura kao i Gorana Vejvode (ex KOZMETIKA), te je kraj bio neminovan.

Usuđujem se reći da je ova ploča poslužila sazrevanju i konačnoj muzičkoj orijentaciji sva tri člana. Posle Šarla više nije bilo lutanja, izuzev u slučaju VD-a. Formirana su dva najbitnija sastava 80-tih; eksperimentalno alternativna DISCIPLINA KIČME i KATARINA II.

Renesansa beogradskog duha

Nakon raspada ŠARLO AKROBATE, Milan je aktivirao stara poznanstva, i zajedno sa Gagijem i VD-om začeo Katarinu II. Međutim, Milan je uvek favorizovao zvuk nalik STRANGLERSIMA ili XTC, pa u tom smislu uvodi klavijature, a bendu se priključuje Margita Stefanović koja je došla sa polja klasične muzike kao i basista Bojan Pečar. Pečar je već tada bio iskusan muzičar, ako se uzme u obzir da je sa svojim prethodnim bendom, zapravo duom (Pečar-Mijatović) VIA TALAS izdao jedan studijski album "PERFEKTAN DAN ZA BANANA RIBE" kao i par singlova objavljenih na kompilacijama "VENTILATOR 202" i "ARTISTIČKA RADNA AKCIJA". Tako je KATARINA II do svog autentičnog zvuka došla sažimanjem muškog i ženskog senzibiliteta i započela svoj proboj među velike, ne računajući na slavu nekih svojih članova. Prvi koncert KATARINA II je održala 30. decembra 1982. u SKC-u, zajedno sa tada aktuelnim "U ŠKRIPCU" i "PARTIBREJKERSIMA". Na brojnim koncertima koji će uslediti KATARINA II je već snimila celokupan materijal koji je ostao zarobljen u studiju "Druga maca". U bendu vlada nestrpljenje te se uspostavlja veza sa ZKP RTV Ljubljanom i KATARINA II ponovo pristupa snimanju istog materijala. Kasnije će se čuti mnoge zamerke na račun produkcije što je i normalno, jer je album sniman u malom studiju "Akvarijus" na Slaviji za svega 100 sati. Konačno objavljivanje ovog albuma nije bilo nikakvo iznenađenje, jer je materijal bio prilično ižvakan na koncertima, ali to nije umanjilo kvalitet same ploče. Nakon objavljivanja ove ploče, Gagi odlazi u vojsku, a Milan i bend nastavljaju sa radom.

To su oni

Sa promenom imena benda, jer je Gagi "polagao pravo na ime KATARINA II", dolazi prvi put i do promene postave. Gagi odlazi, a i VD biva zamenjen novim bubnjarom - Ivanom Fece - Firčijem (ex LUNA). Sa objavljivanjem drugog albuma, nazvanog jednostavno "Ekatarina Velika", bilo je jasno da njihov r'n'r nije koncipiran kao puka zabava, već kao jedinstven koncipiran kao puka zabava, već kao jedinstven alternativno-umetnički izraz. Članovi grupe su na omotu dizajnirani tattooima Dušana Gerzića-Gere. Ploča je snimana početkom 1985. godine u zagrebačkom studiju "SIM" Vladimira Smoleca. Snimanje se odvijalo paralelno sa snimanjem "Soldatskog bala" PLAVOG ORKESTRA na kojem se kao gost pojavljuje Firči. Na ploči EKATARINE VELIKE od gostiju treba pomenuti Massima Savića kao i Tomu in der Muhlen, iskusnog zagrebačkog muzičara sa kojim će Magi otprilike u to vreme formirati bend "KARLOVI VARI".

Nizom hitova skinutih sa ovog albuma ("Oči boje meda", "Tatoo", "Modro i zeleno") članovi EKV-a su pokazali da nisu lenji ni letargični, nikako konformisti koji dozvoljavaju da njihova sloboda bude ugrožena. Da se od njih tada mnogo očekivalo pokazuje i činjenica da je spot za pesmu "Oči boje meda" urađen za elitnu kulturnu emisiju "Petkom u 22". Iste godine članovi benda angažovani su u filmu Gorana Markovića "Tajvanska kanasta". Margita glumi sestru glavnog junaka (u početnoj verziji trebalo je da Žika Todorović glumi brata glavnog junaka), i zajedno sa svojim bendom MRTVI BAMBI nastupa u "Pivari" sa pesmom "Tatoo". Nakon snimanja ovog filma Milan će se oprobati u filmu "Crna Marija", dok će Margita raditi songove za pozorišne predstave "Klasni neprijatelj" i "Tri sestre".

Licem ka vetru, s vetrom u lice

Baš kada je trebalo da EKV postane super-grupa, bend ponovo potresaju unutrašnja previranja. Promene bubnjara postaju tradicionalne, te na Firčijevo mesto dolazi Ivan Ranković.

Treći album "S vetrom uz lice" (1986) mnogi će kasnije okarakterisati kao najkomercijalniji, zapamćen po hitovima "Budi sam na ulici", "Ti si sav moj bol", "Kao da je bilo nekad", "Novac u rukama"... Savršen talenat da se pesme upakuju u pop formu postao je na ovom albumu više nego očigledan. Ako je njihova lirika do sada bila nabijena najneobičnijim komparacijama i spojivim asocijacijama, od ovog albuma ona dobija dublji smisao. Iste godine EKV zatvara prvi krug rada objavljivanjem najvećih hitova snimljenih 2. novembra '86. na koncertu u zagrebačkom "Kulušić"-u. Album je sniman u sopstvenoj produkciji, a na omot ploče stavljene su fotografije Igora Pervića (ex DUH NIBOR), Nebojše Bakočevića kao i ELEKTRIČNOG ORGAZMA. 1986. godine Mitar Subotić-Suba - REX ILUSIVI snima album "Disilusioned" jedini album koji je objavio kod nas. Ploča predstavlja njegove muzičke eksperimente koje je izveo sa mnogim jugoslovenskim rokerima: Zoranom Radomirovićem - Švabom, Milanom Mladenovićem, Massimom Savićem. Milan se pojavljuje kao autor tekstova "Nabor na postelji", "Courage", i "Facedence". B strana bila je rezervisana za umetničko-muzički projekat "Tanks Mr. Rorsachach", a koji je podrazumevao ambijente na muziku Erika Satija u izvođenju pijanistkinje Branke Parlić.

1987. godine dešavaju se značajne promene za bend. Novi bubnjar - Srđan Žika Todorović (ex RADNIČKA KONTROLA, BEZOBRAZNO ZELENO, DISCIPLINA KIČME) priključuje im se, no ono što je svakako najznačajnije je promena diskografske kuće. Te godine EKV snima svoj peti album za PGP RTB, koji će im od tada stalno obezbeđivati relativno dobru medijsku prezentaciju. Po prvi put bend sarađuje sa Theodorom Yanni-jem koji će doprineti nešto čvršćem zvuku i angažovanijim gitarama. Vuk Veličković, slikar, rešiće probleme omota okarakterisavši svakog člana benda autentičnim znakom.

Ovo je prva u nizu njihovih ličnih, opskurnih ploča koje će uslediti. U to vreme "Akademija" regrutuje čitavu bulumentu darkera, pršte "The Sisters of Mercy", "Mission" a EKV na novoj ploči pokušava da dokaže da psihodelična muzika oličena u pesmama "Sedam dana", "Tonemo", "Zid" nije arhaična. EKV zrači "spleen" dece velegrada, puneći koncertne dvorane.

...Još samo par godina za nas...

Ako se uzme u obzir naziv njihovog albuma iz '89 godine - "Samo par godina za nas", onda s pravom možemo pretpostaviti da su članovi benda slutili dekadenciju.

"Kroz osamdesete se provlačila neka zlokobna nit, kao da će se nešto strašno desiti na kraju. I desilo se. Ljudi su jedni drugima potezali nerve do granica. Ti nervi su sada pukli i išibali sve oko sebe." U kritičarskim krugovima ova ploča je prošla prilično mlako. Velike količine mračnjaštva i predugi, gotovo epski tekstovi učinili su da neki prestanu da računaju na EKV. Zanimljivo je da je upravo u to vreme EKV dostigla svoj komercijalni vrhunac postavši bend za masovne svirke. Snimljen je samo spot za pesmu "Par godina za nas", sa osvrtom na prvomajske parade, svetsku bedu i ratna razaranja, koja su bila daleko od nas. Vuk Veličković je ponovo fantastično uradio omot.

U veštačkoj pauzi, koju je bend napravio nakon objavljivanja albuma "Samo par godina za nas" dolazi do raspada Jugoslavije što pogađa članove benda jer su oni svoju popularnost sticali širom iste. Ostavši ponovo bez bubnjara, a ovoga puta i bez basiste (Bojan Pečar odlazi u London), EKV kao da ostaje zatečena. Struktura benda je znatno poremećena tako da se s pravom može konstantovati da je do '91. godine EKV postojala jedino još u glavama Milana i Margite. Žiku je zamenio Marko Milivojević (ex PARTIBREJKERS) i bend se povlači u studio. Ne uspevši da pronađu adekvatnog basistu, realizuju ploču uz pomoć Bate Božanića, Duleta (ex DUH NIBOR, PLEJBOJ) i Duje. Album vrlo simboličnog naziva "Dum dum" najavio je talas ogorčenja koji će zapljusnuti omladinsku populaciju narednih godina. Bezumlje, modifikovane vrednosti, jeza, bezizlaznost. "Mislim da je izbacivanje ovolike količine mračne energije - katarza. Posle katarze sledi sunce, prosvetljenje... Trebalo bi da svi prođu kroz katarzu. Inače, bilans svega što se događa je jeziv."

Interesantan je spot koji su za naslovnu numeru uradili Boris i Tucko. Sniman je u jednoj sinagogi u Subotici i prvi je naš spot koji je, zahvaljujući Peri Lukovcu, prikazan na hrvatskoj televiziji.

Ovim albumom EKV teško da je uspela da zadrži svoje stare poklonike, a kamoli pridobije nove. EKV je do tada meandrirala između avangarde, umetnosti, a sada čak i do uličnog bunta. Suviše revoltiran razvojem događaja Milan Mladenović, zajedno sa ostalim beogradskim rok muzičarima pokreće projekat antiratnog karaktera "Rimtutituki". Himna "Slušaj vamo" predstavljala je prst u oko odgovornim za ovaj haos. Singl sa ovom pesmom objavljen je za Radio B92, promovisan je 2. marta '92. u Muzeju jugoslovenske kinoteke, a već 8. marta Cane, Anton, Borko, Gile, Švaba, Čavke, Jovec i Milan kreću u otvorenom kamionu da sviraju po gradu. Upravo tada su malom broju okupljenih pred SKC-om podeljeni singlovi koji se nisu nalazili u slobodnoj prodaji. Nakon toga pokušano je još jedanput organizovanje koncerta na Trgu Republike nazvanog provokativno "S.O.S. mir iliti Ne računajte na nas", ali sve je imalo tendenciju da se pretvori u beogradski Woodstock. Love, peace and harmony - very nice, very nice, but maybe in the next world!!!

Neko nas posmatra

Ako je suditi po poslednjem albumu EKATARINE VELIKE "Neko nas posmatra", onda je sasvim sigurno da je u jednom od elitnih beogradskih sastava ponovo došlo do krvi i blagog prostrujavanja novih energija. Da li zbog prisustva nekih relativno novih članova, basiste Dragiše Uskokovića i mladog Marka Milivojevića, tek može se konstantovati da se EKV ponovo doima dezorijentisano što im se nije smelo desiti, obzirom da im je pružena prilika da se rasplamsaju do neslućenih visina. Iznenađujuće je što je veliki broj pesama dat u pop formi; pomenimo hiper potencijalnu "Neko nas posmatra", "Jadransko more" kao i uzvišenu, toplu i jasnu "Anesteziju", dok se u pesmi "Zajedno" otkriva posveta ljudima koji su se nekad okupljali sa EKATARINOM VELIKOM. Prepoznatljiv zvuk oličen je u pesmama "Ne", "Ponos", "Anestezija", a po prvi put EKV obrađuje nečiji hit - ovoga puta grupu TIME i njigovu stvar "Istina mašina".

O tekstovima

U r'n'r-u reč i ton gotovo uvek stoje vezano, te tekstove ne treba čitati odvojeno od muzike. Rock poezija ne samo što je u funkciji muzike, već je po pravilu i relativno umetničkog dometa. Elemente subverzivnog u rock poeziju uneo je početkom '80-tih godina pesnik šik imaginacije i slobodnog duha - Milan Mladenović. Kao predstavnik urbanog miljea i sofisticiranog new wave-a, reaguje na impulse iz savremenog sveta. Milan je izgradio svojevrstan pristup pisanju pesama. Međutim, teško da su njegovi rafinirani tekstovi, zasićeni brojnim metaforama i asocijacijama, mogli biti dobar suplement muzici AKROBATE. Evo šta o tome kaže Koja u "Ritmu br. 5": "Meni skoro nijedan Milanov tekst nije dobar. Po meni tu ima dosta pesničkih silka, a meni je više bilo stalo do muzike."

Pišući tekstove, Milan je između ostalog koristio tradicionalne priče o mitskim bogovima i junacima kao i mitove "lepe književnosti". Tako je, verovatno, kao idejna osnova za pesmu "Rano izjutra" poslužio motiv iščekivanja ubice preuzet iz Borhesove pripovetke "Čekanje":

Tek formiranjem KATARINE II, kasnije EKATARINE VELIKE, Milanova poetičnost mogla je da zaživi, jer je konačno za to stvorena realna muzička osnova. Njegovi tekstovi puni su ljubavi za ljude, prirodu, prostor, siromašna predgrađa, a najčešće izražavaju jednu skrivenu realnost. Artikulišući svoje emocije i od njih često praveći kolektivne halucinacije, Milan se brani od realnosti koja se sve više nametala. Ali ne zadugo. Preispitujući svet i ličnu savest, on se poslednjih godina više bavio eksperimentisanjem i prikazivanjem što celovitije stvarnosti. Ako je to ranije izvodio na suptilniji način uz izvesnu distancu, sada je to već britka ironija i cinizam ("Dum dum", "Idemo", "Glad"...) Tako pesma "Par godina za nas" prestavlja pandan Bowie-evoj "Five years".

"To nisu pesme koje su napravljene eto tako, da bi se napravile pesme. One sadrže u sebi neke emocije koje su nas naterale da napravimo te pesme. A opet, to nisu samo emocije, to je više ogledalo onoga što se trenutno dešava u Jugoslaviji, u našim životima. To što radimo, to je težnja da se kaže nešto, da okupimo ljude, da im bacimo u lice i neke stvari koje nisu tako prijatne. Kad napraviš jednu takvu pesmu kao što je, na primer, "Par godina za nas", oni te neće tretirati na isti način kao kad im otpevaš pesmu o crnim čarapama, štiklama, banalnu priču koja ne sadrži ništa od onoga što ih okružuje. Čovek ne može da se veže za nešto što mu samo tako proleti, on se vezuje za nešto što sadrži ideal njegovog života, pretvoren u neke reči koje pogađaju suštinu problema, koji još uvek traje".

Desetogodišnji azil izgleda da se prizemljio objavljivanjem poslednjeg albuma "Neko nas posmatra", barem kada je u pitanju direktan, nesvojstven pristup problemima, ako i činjenica da Milan pomiren sa situacijom ne vapi tako očajniči za pomoć. O tom Milan, između ostalog, kaže: "Došlo je do lake promene sila, jer vreme je mnogo konkretnije u odnosu na '86. ili '89. godinu. Sada je sve mnogo tvrđe, surovije i jače; zato neke stvari ne treba govoriti u prenesenom značenju, već direktno".

Tekst Ksenije Mladenović
Izvor: YU Rock Magazin, novembar 1996.