3. САВИНАЦ У ИСТОРИЈИ ТАКОВСКОГ КРАЈА
3.1. ВРЕМЕ И ДОГАЂАЈИ 3.1.1. Стари Римљани у таковском крају Савинац се налази у јужном делу таковског краја, који заузима већи део рудничке области. Постоје бројни докази да су ови крајеви били насељени у врло да-лекој прошлости. Коришћењем природних и рудних богатстава бавили су се стари Римљани. Иза њих је остало више трагова старих насеља и рудар-ских радова у ближој и даљој околини планине Рудник. У месту Старо Руд-ничиште, западно од Великог Штурца, откривена је римска бакарна плоча са латинским натписом, који у преводу гласи: "Император, Цезар, Луције Септимије Север, Истрајни, Узвишени, обнови оборени храм Мајке Земље, старањем Касија Лигуринца, царског намесника. На молбу колониста Пу-блиа Фундани Етихета и Публиа Елија Муциана."4-1 Император Септимије Север владао је римским царством од 193. до 211. године. Из текста на плочи видимо да се на Руднику налазило се-диште царског намесника. Обнова храма Мајке Земље потврђује да је на Руднику било насеље и пре владавине цара Септимија Севера. О присуству Римљана на ширем рудничком простору сведоче сачувани називи појединих локалитета, остаци римских путева и рудар-ских јама и више археолошких налаза. У селу Бранетићима, средином прошлог века, ископано је 26 ко-мада римског сребрног посуђа (пехари, послужавници, тепсије, котлићи, тањири, кашике) са угравираним натписом "51трНс1", квалитетне израде и велике вредности.5-* Остатке римског пута имамо сачуване у селу Шаранима, на месту званом Јелен-камен, у подножју планине Рожња, поред десне обале реке Дичине. О боравку Римљана на простору данашњих села Дренове и Шара-на нема писаних доказа. Легенда каже да су "Шарена варош" и "Самоков" настали у римско доба, о чему су, до краја прошлог века, сведочили остаци улица и шљаке из некадашње топионице метала6-1, као и ископине врхова копаља и старог новца у Росуљама. Сматра се, такође, да из римског време-на потту називи неких локалитета у Шаранима и Дренови: Вртлог, Руско-вац, Усовина, Самоков, Рупе, Калина стена и други. 3.1.2. Таковски крај у средњем веку Таковски крај је, после пропасти римског царства, припојен Ви-зантијском царству. Византија је наставила експлоатацију рудних нала-зишта у околини Рудника и другим местима на подручју данашње Србије. Присуство туђинаца и њихова експлоатација природних и других богатстава подстицали су тежњу српског народа да истера Византинце и оствари аутономију, а затим и самосталну државу. У томе су се, крајем 11. и почетком 12. века, истицали рашки жупани Вукан, Урош I и Урош II. Око рудничке области често су вођени ратови између Угарске и Византије, а то су користили рашки жупани да за рашку област добију уну-трашњу самоуправу. Урош II, рашки жупан, искористио је рат, који је 1127. године вођен између Угарске и Византије, да нападне војску византијског цара Ма-нојла I Комнина. Боље опремљена византијска војска поразила је војску Уроша II, заузела и разорила његову престоницу Рас. Царска војска је, пре-ма писању византијског историчара Јована Кинама, наставила поход кроз Србију и стигла до тврђаве Галич, око које се водила жестока вишедневна борба. Византинци су успели да освоје и поруше утврђени замак. То је било 1149. године.7-1 Галич је имао ванредан стратешки положај. Са њега се голим оком видела долина Колубаре и широки предели око Рудника, Сувобора и Маљена на северу и пространа моравска долина на југу. Галич је заузимао делове територија данашњих села Срезојеваца, Брезне, Бершића и Дрено-ве. У одбрани Галича су, као непосредни суседи, учествовали и ратници се-ла Дренове и Шарана и других села око Галича. Остали становници су се склањали дубоко у шуме да не би постали жртве дивљања и пустошења ви-зантијске војске. У средњем веку се на подручју западно од Рудника налазила жупа Црна гора. За њу се везује и постојање Мркшине цркве, за коју још није утврђено где се налазила. Црном гором се називала јужна падина планине Сувобора, која се данас зове Равна гора. Отуда долази назив кнежине и сре-за црногорског, у Рудничкој нахији, односно, округу. Срез црногорски је у рудничком округу постојао до 1884. године, када је променио име у срез та-ковски. Постоје разлози да верујемо да је седиште жупе Црна гора било на Галичу. Остаје нам, такође, да нагађамо да ли је за време опсаде и рушења утврђеног замка Галича порушено и оближње рударско насеље "Шарена варош" или "Шарен-град" које се налазило у Росуљама, на граници да-нашњих села Шарана и Дренове. Нема писаних података, али се може логично размишљати, да су Дреновци и Шаранци учествовали у војним походима великог жупана Сте-фана Немање док је стварао независну државу и ширио територије рашке државе. Преко ових крајева је, у лето 1189. године, прошао део огромне војске крташа, коју је на исток водио немачки цар Фридрих Барбароса. У Шаранима и данас живи леенда да је код места Тројански брод на Дичини крсташка војска била нападнута од "дивљих Мађара" и да је крсташима притекао у помоћ кнез Василије Вукомановић из села Галича (данашњи Срезојевци). Цар Фридрих Барбароса је Вукомановићу доделио, у знак зах-валности, титлу "кнеза од Левенштајна" (Лавске стене). На обали Дичине је била велика камена статуа троглавог лава (Лавска стена) по којој је пре-лаз преко Дичине назван Тројанским бродом. ) Овај прелаз налази се на са-мом улазу у село Шаране, идући из Такова на Савинац. Сусрет заповедника крсташке војске, која је ишла долином Дичине и Немањиног представника, каже легенда, био је на месту Јеле-њача, близу садашње границе Шарана и Брђана. Изнад старог римског пута тада је постављена статуа јелена, а испод н>е плоча са натписом о томе су-срету. По тој статуи цео путни превој и данас се зове Јелен-камен. Петар Маркељић у својим белешкама9-1 пише да су бујице са Рожња подлокале, срушиле и однеле статуу јелена у Дичину, а да су плочу разбили 1924. го-дине "радозналци", надајући се да ће иза плоче открити скровиште старог новца или других драгоцености, које су, можда, оставили крсташки ратни-ци.10-* Упади страних војски и хорди пљачкаша на територију Србије од 12. до 20. века ретко су мимоишли наш руднички крај. Овај крај су 1203. го-дине опустошили Мађари и Кумани, а 1241. опљачкали су га Монголи, који су гонили мађарској краља Белу IV. Мађари су још једном опустошили наш крај 1319. године, стигавши до реке Западне Мораве, где их је дочекала и муњевито поразила војска цара Душана и протерала до реке Саве, у којој су се мађарски војници скоро сви подавили. Страдање становништва рудничког краја није било само у време упада монголских и других хорди већ и у време династичких борби између краља Драгутина и краља Милутина, 1301. године, а потом у сукобима Ни-коле Алтомановића и кнеза Лазара, 1373. године. Напади Турака на српске земље пажљиво су ослушкивани у руд-ничком крају и вршене су припреме да се спрече њихови продори. Борба против Турака сматрана је светим ратом. Позив кнеза Лазара у бој на Косо-во, 1389. године, схваћен је овде као питање части, питање опстанка, па су се сви за то способни прихватили оружја и кренули на Косово. Предводио их је легендарни Павле Орловић, са Рудника. Колико је ратника из Дренове и Шарана отишло, а колико се вратило из косовске битке, није нам познато. Зна се само да су Рудничани били храбри јуришници и да их је много оста-ло заувек на пољу Косову. Ратници села Поточана су сви изгинули у косов-ском боју, а такође и села Белућа, које је од жалости било завијено у црно. Због тога је село Белуће променило назив у Црнуће, па тај назив и данас носи. Суседи поражене српске државе су, одмах после косовске битке, насрнули да приграбе њима најближе српске крајеве. Угарски краљ Жиг-мунд је већ у јесен 1389. године предузео поход на Србију, у намери да при-граби део српских територија. Заузео је тврђаву Борач, која се налазила у близини данашњег Горњег Милановца. Мађари су се убрзо повукли, али су упадали у Србију и следеће три године. Осим њих, често су упадале и чете турских акинџија11-1 харајући и уносећи страх у српски народ.12-' Нешто мирнији период живота у рудничком крају био је од 1402. до 1427. године, за време владавине деспота Стефана Лазаревића. После ње-гове смрти, Турци све чешће упадају и пустоше ове крајеве Србије, што је приморало деспота Ђурђа Бранковића да утврђује градове у рудничкој области - Острвицу, Рудник и Борач - и да подиже нову смедеревску тврђаву на Дунаву. Народ је, поред активног учешћа у одбрани Србије, био оптерећен повећаним државним порезима и кулуцима на градњи нових и обнови старих утврђења. Због ових намета и кулука, тврђаву Острвицу зва-ли су "град проклете Јерине", по жени деспота Ђурђа, која је била странки-ња и коју је народ сматрао кривцем за све недаће које су га у то време сналазиле. Рудничку област све чешће су нападали Турци, који су у лето 1438. године заузели утврђени Борач и Острвицу, а потом се повукли, да би у поновном походу, јуна 1454. године, коначно заузели Острвицу, Рудник и цео руднички крај, у којем су се налазили Дренова и Шарани. У петнаестом веку је подручје Србије било стално ратно по-приште. "Страдало је све што је било наше, и поља, и села, и градови, и љу-ди, и стока. ЈБудске жртве које су пале, кроз сто година нећемо никад дознати, али да су биле изузетно велике, то знамо из масе сасвим поузда-них вести. Материјална штета је била огромна... Преко саме Србије прешло је преко двадесет огромних армија, које су увек имале ту по неки већи сукоб." ) 3.1.3. Живот под турском окупацијом Српска средњовековна држава престала је да постоји 1459. године. Турци су од Србије направили Смедеревски санџак на чијем је челу био на-месник звани санџак-бег или мирилива. Смедеревски санџак је био поде-љен на нахије или вилајете. Област Рудника је била нахија, а од 1684. године и каза. Каза је би-ла управна јединица на коју се протезала надлежност једног кадије (суди-је). Рудник је био седиште Рудничке нахије и казе до 1804. године, када је порушен, а седиште нахије, односно, округа, премештено је у Брусницу. Владајући муслимански слој представљао је упадљиву мањину у односу на остало немуслиманско становништво. Због тога су Турци у војну службу укључивали и домаће хришћанско становништво. Село Дренова и село Шарани територијално су припадали Руд-ничкој нахији. Као брдско-планинско и шумовито, ово подручје је било врло погодно за развој хајдучије, која се, по пропасти српске државе, поја-вила као оружани вид отпора турској окупацији. Хајдучија је имала и соци-јалну димензију у смислу нужног прибављања материјалних добара потребних за живот осиромашеног народа. Путни правац који је од Београда ишао до ЈБига, а потом се преко Рајца спуштао у село Горње Бањане и долину Дичине, ишао је долином до Брезне. Ту се један крак пута одвајао за Пожегу, а други је настављао низ Дичину, пролазио поред Савинца, и од Јелен-камена пењао се преко прево-ја Рожња и настављао у долину Мораве и Ибра. Турци су, ради отклањања сталне опасности од хајдука, почетком 16. века прогласили село Дренову за дербенџијско село14-1 ослободивши га од неких државних пореза и кулука. Задатак становника Дренове био је да одржавају и обезбеђују пут, а на њему колски и пешачки саобраћај кроз клисуру Дичине и планину Рожањ. Они су били дужни да преузму и пре-веду путнике, заједно са њиховом имовином. Сносили су моралну и мате-ријалну одговорност пред турским властима ако би хајдуци, на овом подручју, напали путнике ради пљачкања или других разлога. Турска власт је око 1467. године почела да експлоатише рудна бо-гатства Србије, а нарочито руду гвожђа око Сувобора и руду олова око пла-нине Рудника. Становници из 31 села рудничке и лепеничке нахије су били укључени у рударску производњу и прераду, па су због тога били ослобођени неких државних пореза. Међу овим селима били су село Шара-ни и село Дренова. У ово време Дренову су чинила села: Горња и Средња Дренова.15-* Рударски послови почињали су 21. марта, а завршавали се 8. но-вембра текуће године. Ливница метала је, осим у селу Ба и Руднику, била у Росуљама, које данас припадају Шаранима. Ковачница је била у Самокову, у Дренови. У ливници су ливена ђулад за турске топове "бадалушка", а у ко-вачници су прављена копља, сабље и друго хладно оружје.16-1 У време турске управе старешине села били су сеоски кнезови и примићури (старешине заселака). Сеоски кнезови и примићури су у 17. ве-ку добили наследна права, а имали су обавезу да помажу у прикупљању ха-рача и да иду у турске војне походе. Кнезови су за ту службу уживали тимаре17-1, а примићури слободне баштине, односно, имања, чији су вла-сници одбегли пред турском најездом. Примићури су у време мира чували земљу, враћали одбеглу рају, јамчили за њу и помагали при убирању поре-за. Турска освајања у 17. веку вођена су уз велике жртве у људству и огромне материјалне трошкове. То је све падало на поробљено станов-ништво. "Турска повишава старе и удара нове порезе. Замире рударска производња, трговина, а сељак, оголео и несигуран, у великом броју на-пушта земљу, прелази преко границе или се склања у планинске крајеве. Земљорадња уступа пред сточарством и све више остаје запустеле и нео-брађене земље".1 ^ У Линцу је 1684. године основан Свети савез између Аустрије, Ва-тикана, Пољске и Млетачке републике. Савезна војска поразила је Турке код Будима, а потом код Баточине, и стигла до Ниша и Призрена. Срби су Аустријанце примили као ослободиоце, а они су се понашали као поробљи-вачи. Турци су 1689. године покренули снажну контраофанзиву и пот-пуно поразили Аустријанце, који су се после пораза брзо повлачили на се-вер. За њима је морао поћи и пећки патријарх Арсеније III Чарнојевић, са српским првацима који су помагали Аустријанцима и због тога нису смели да чекају Турке. Њима су се, успут, прикључивали Срби који су се бојали турске одмазде иако нису помагали Аустријанцима. Са патријархом је прешло у Аустрију више од 40 хиљада душа. Руднички крај је, овом сеобом, скоро опустео. Становници неких рудничких села су се сви одселили, а оставили своје куће и своја огњишта. Према попису из 1718. године, у рудничкој нахији било је 38 насељених и 56 пустих села. Сеоба српског народа захватила је и становништво Дренове и Шарана, иако се оно могло склонити у густе шуме овог брдско-планинског подручја, изван главних путева. У време сеобе народа, у Дренови је бло око 30 домова, а у Шаранима око 25 домова. После сеобе, према једном непотпу-ном попису, у Дренови је било 6 кућа, а исто толико и у Шаранима. ' 3.1.4. Под аустријском окупацијом од 1718. до 1739. године Огромна аустријска војска од око 150 хиљада војника и са око 10 хиљада Срба добровољаца кренула је, с пролећа 1717. године, у офанзиву против Турака, заузела Београд и Шабац и остало подручје од Дрине, на за-паду, до Западне Мораве, на југу, и ушћа Тимока у Дунав, на истоку Србије. Миром у Пожаревцу, 21. јула 1718. године, Аустрија је добила од Турске Срем, Банат и северну Србију са Београдом. Дренова и Шарани нашли су се скоро на граници Аустрије са Турском, која је ишла Западном Моравом, до ушћа Каменице, па, поред Миоковаца и Дружетића, даље на запад до Дрине. С обзиром на близину Дренове и Миоковаца, Дреновце су често називали "људима са границе". Аустријанци су подручје Србије поделили на округе или ди-стрикте. Дренова и Шарани били су у рудничком дистрикту, који је био по-дељен на кнежине, са оберкнезовима на челу. Старешине села били су сеоски кнезови или бирови. Војна управа у аустријској "Краљевини Срби-ји" била је подељена на 19 капетанија. Шарани и Дренова припадали су Прањанској капетанији, која је имала војску од 150 хајдука (Срба), 50 коња-ника и 50 помоћника (Аустријанаца). Хајдуци су били стражари дуж ау-стро-турске границе и бринули се за безбедност путника на путевима, а нарочито војних курира, који су носили пошту до Београда и натраг. Аустријска управа је наметнула разне врсте пореза, затим ку-лучење и уконачавање војске, што је изазивало велико незадовољство сео-ског становништва. Све се плаћало у новцу, изузев десетка у житу. Да би се све то прикупило, вршена су насиља, пљачке и убиства. Тешко стање Срба у аустријској окупацији најбоље је приказао београдски митрополит Вићентије Јовановић у писму руској царици Ани: "Каква су чуда и покоре починили аустријски генерали Валис и Најперг и остали генерали, запо-ведници, па и сами војници, то није у стању човечји језик испричати, и то како по кућама и осталим имањима, тако исто и по црквама, штавише, нису остављали на миру ни саме мртваце, него су их ископавали из гробова и с њих скидали што су од вредности нашли... Уз то се киње и муче наши си-ромашни земљорадници, измишљавају се досад нечувени начини за њихо-во мучење, отима им се имање, обешчашћују им се девојке, силују жене и друга безделија чине..."20-1 Аустријски историчари су више од два века тврдили како су Срби били пресрећни што су их Аустријанци ослободили од Турака. То данас понављају и аустријски туристички водичи када туристима показују исто-ријске споменике и велелепне дворове. Водич у дворцу Белведере у Бечу, када туристе уведе у "Златну собу Евгенија Савојског", са одушевљењем на-глашава: "Овај дворац је градило две хиљаде српских мајстора у знак зах-валности што их је војвода Евгеније Савојски ослоббдио од Турака". О том "ослобођењу" подробније говори писмо митрополита Вићентија Јовановића, које смо овде цитирали. Мајстори су из Србије си¬лом одвођени у далеки Беч и друге аустријске градове да зидају и украшавају њихове грађевине. Нови рат између Аустрије и Турске почео је 1737, а завршио се 1739. године на штету Аустрије. Турска војска је поново заузела Србију. 3.1.5. Од поновне турске окупације до српске револуције Српски народ се увек одазивао позиву Аустрије да устане против Турске. Аустрија је настојала да Србе искористи само као војнике и еми-гранте, а по свршетку рата их је напуштала и презирала. Аустријанци су у више махова продирали у Србију, бунили српски народ, који је после морао да се сели да би избегао одмазду Турака. Тако је, после Кочине крајине, 1788. године, морало пребећи у Аустрију око 50 хиљада Срба, са више од 300 хиљада грла стоке. Ово масовно исеља-вање Срба забринуло је саме Турке, па су обећавали да ће заборавити све што се десило и да ће их ослободити трогодишњег плаћања харача. То је утицало на сеоско становништво које се тешко одвајало од својих огњишта. Султан је, 1791. године, издао ферман о забрани повратка ја-ничарима у Београд и обезбедио услове за повратак српских избеглица. Србима је дата нека врста самоуправе, са сеоским кнезовима као органима власти. Око друмова подигнуто је више ханова, како Турци не би навраћали у српска села и куће, да пљачкају и злостављају народ. Мирнији живот српског сељака трајао је око десет година. То је допринело обнављању ратарске производње и напретку сточарства, првен-ствено у гајењу свиња, оваца и коза, које су биле главни извозни артикли у Аустрију. Сточарском трговином у рудничкој нахији нарочито су се бави-ли Никола Милићевић из Луњевице и Милан Обреновић из Бруснице. Њи-ма су своју стоку продавали и сељани Дренове и Шарана. Ово мирно раздобље прекинули су турски јаничари, који су 21. де-цембра 1801. године убили београдског везира Хаџи Мустафа-пашу и заве-ли јаничарску страховладу. Правни и економски поредак био је поремећен, а завладало је насиље и самовоља. То је довело до сукоба дахија са кнезови-ма, а потом и целим српским народом у Београдском пашалуку. Почела је српска револуција, односно, први српски устанак. 3.1.6. Дренова и Шарани у српским устанцима Устанак против дахија дуже је време припремао Карађорђе Петро-вић, угледни домаћин и трговац из Орашца, и један од познатијих људи у Шумадији. Рудничани су дуго прижељкивали да се обрачунају са зулумћаром Сали-агом, званим "руднички бик", који се био толико осилио и скрнавио српски патријархални породични живот, вршећи насиље, силовања и пљачку. Они су се одазвали позиву својих војвода Милана Обреновића из Бруснице и Милића Дринчића из Теочина. Војвода Милан је, са групом устаника, кренуо на Рудник, а војвода Милић Дринчић пошао је ка Пожеги и Ужицу. Устаници су почетком марта 1804. године заузели и запалили утврђени Рудник, а из рудничких села истерали спахије и остале Турке. Међу првим устаницима налазили су се слободољубиви Дреновци и Шаранци. Са војводом Миланом Обреновићем војевали су из битке у битку, од 1804. до 1809. године, стигавши до Новог Пазара, Сјенице, Пријепоља и Бијелог Поља. Потом су наставили војевање под вођством војводе Милоша Обреновића, који је заменио брата Милана.21-' Војвода Милош Обреновић и његових две хиљаде Рудничана по-следњу битку у првом српском устанку херојски су водили на Засавици, у шанцу Равни, 1813. године. Борбе су биле жестоке и крваве. Турци су ју-ришали на српски шанац пуних 17 дана. Много је рудничких бораца ју-начки погинуло.22-1 Милош Обреновић није прихватио предлог осталих српских вој-вода да пређу преко Саве и привремено се склоне у Аустрију, већ је прику-пио своје преживеле Рудничане и кренуо са њима у Таково. Успут је отпуштао борце да остану у својим селима кроз која су пролазили, а Дре-новце, Шаранце и остале Таковце распустио је на уласку у Таково, пошто је био обавештен да га Турци чекају код таковске цркве. Он је срео турског за-поведника Серчесму, у пољани испод цркве, поклонио му се и пред њега положио своје оружје. Серчесма је узео Милошеву сабљу да је пошаље ве-зиру Рушид-паши као знак Милошеве покорности султану, а остало оружје је оставио Милошу као знак поверења у њега и његову власт над народом, коју му је том приликом поверио. Турци су се 1813. године вратили у рудничку нахију, али им се-диште није био разорени и опустели Рудник, већ Брусница, у коју је тур-ски муселим преместио своје управно седиште. Војвода Милош Обреновић је 1813. године, ради заштите од Тура-ка, склонио своју породицу из Бруснице у село Рошце, под Кабларом, а по-том их је, почетком 1814. године, повратио у таковски крај и сместио у кућу Марка Матковића у Шаранима. Ова кућа била је на Спасовини, испод брда Крвавца. Љубица, супруга Милошева, за време боравка у Шаранима, 16. мар-та 1814. године, родила је кћерку Јелисавету - Савку. Пошто се при-ближавао нови српски устанак, Милош је преместио породицу из Шарана у Горњу Црнућу, под Рудником, која је била неприступачна и сигурнија. Кућа у којојЈе боравила Милошева породица у Шаранима постоја-ла је до 1935. године. ^ Њу је 1881. године сликао акварелом Владислав Ти-телбах, сликар из Швајцарске. Испод слике је написао: МА180И НАВ1ТЕЕ РАК 1.Е РШ1ЧСЕ МЉОбНЕ 1.Е ОКА^ - СНАКАИЕ - КГЈСА МШОбА УЕ-ПКОО ТЈ 5АКА1Ч1МА. До данас је сачуван само Милошев вајат, који се на-лази у дворишту бана Добрице Матковића на Савинцу. Терор који су Турци завели у Србији 1813. године убрзао је поди-зање другог српског устанка, 1815. године. У Такову су се, ради договора са Милошем, окупили виђенији љу-ди рудничке нахије. Међу њима су били угледни домаћини из Шарана Си-мо Баралија, Илија Матковић, Милован Миловановић и Матије Станкић, а из Дренове Теодор Милосављевић, Милован Ђаковић и Петар Лазић. У Шаранима и Дренови људи нису оклевали да се поново лате оружја и крену у борбу против турске тираније. Били су посебно задовољ-ни што се на чело устанка ставио њихов земљак, војвода Милош Обрено-вић, са којим су већ стекли велико ратно искуство. Одред устаника формирао се на самом сабору у Такову, а за његове вође Милош је одредио Лазара Мутапа и свога брата Јована Обреновића. Увече су се устаници преместили из Такова у Шаране да би избегли могући изненадни напад Турака. У Шаранима је, у ток^ ноћи, војвода Милош одржао војно саветовање, у кући Матије Станкића. ^ Устаници су следећег јутра кренули долином Дичине, преко Рожња и Ракове, на Љубић и Чачак. Војвода Милош је пошао кући у Црнућу, односно, у Гружу, да подиже народ на устанак. Кућа Милоша Великог у Шаранима, акварел Владислава Тителбаха (својина породице Матковић из Београда) Саветовање војних старешина у Шаранима не помиње се у до сада написаним историјама и описима другог српског устанка и његових вођа. Бројни биографи и описивачи појавили су се касније, када су сабље одложене у каније, а пушке обешене о клинове. У Шаранима се тај догађај преносио с колена на колено, па и данас, када се поведе разговор о таков-ском устанку, Шаранци са видним поносом о томе причају. Основни састав учесника обе српске револуције (првог и другог српског устанка) чинили су сељаци, који су ратовали сопственим оружјем, били одевени у своје сељачке хаљине и опанке, а јели храну коју су од своје куће понели. Из скоро сваке куће у Дренови и Шаранима учествовао је по један или више мушких чланова у преко педесет већих или мањих борбе-них окршаја од 1804. до 1815. године. Попис учесника другог српског устанка извршен је уочи прославе педесетогодишњице устанка, одржане у Топчидеру 1865. године. У објављеном попису помиње се само 89 Руд-ничана који су војевали са војводом Милошем Обреновићем. Међу њима поменута су само два устаника из Шарана, а ниједан из Дренове. Преживе-ли устаници и потомци палих јунака били су запрепашћени и увређени оваквим пописом. Да је из већих породичних задруга устаничког времена пошао само по један ратник, било би их око 50. А било их је много више из Шарана и Дренове. 3.1.7. Од другог српског устанка до балканских ратова Организовање друштвеног и државног живота у ослобођеном де-лу Србије било је отежано, споро и неизвесно све до 1829. године када је Русија енергично затражила од Турске да спроведе у дело одредбе Буку-решког уговора које су се односиле на Србију. Србија је добила право на широку унутрашњу аутономију, а Милош Обреновић наследност кнежев-ске титуле и овлашћење да у султаново име управља српским народом. Кнез Милош је по завршетку устанка имао пуне руке посла нами-рујући пореске и друге обавезе према Турцима, прикупљајући средства за функционисање нове српске државе, гушећи хајдучију која се јавила као вид народног незадовољства са начином његове управе и висином пореза. Он је желео да иза себе остави трајне задужбине, па је већ 1819. године почела градња цркве на Савинцу - његове прве задужбине. Милошев апсолутизам изазвао је више буна у разним крајевима Србије, осим у рудничком крају, јер су Рудничани били емотивно везани за свога војводу из оба српска устанка. Опозиција се трудила да ограничи кнежеву власт доношењем српског устава 1839. године и избором новог Совјета, који је преузео законодавну власт и ограничио право кнеза Ми-лоша на извршну власт. Кнез Милош је покушавао да обори нови устав, па је ради тога организована буна, коју је предводио Милошев брат Јован Обреновић. У њој су учествовали Рудничани, међу којима су били и људи из Дренове и Шарана. То се види из извештаја које је Совјету послао Вуле Вукомановић, начелник округа рудничког, из Бруснице, 16. маја 1839. годи-не: "...Од данас почиње се народ узбуњивати, и ти заклети неки чиновници, као Марко Ракић и Танаско Михаиловић, председатељ и члан Суда руд-ничког, који страшно људе узбуњују и буну међу народ стављају, а тако и Петроније Андрејевић, а по заповести Господара Јована... Тако неизостав-ља Начелство овдашње високославном Попечитељству внутренији дела по-корно јавити о поступку калуђера са Савпнца, који је из Цесарије прешао и на Савинцу закалуђерен, исти калуђер целу ноћ је ишао по селима и људе узбу-њивао и на нас подизао."25) Буну је окрутно угушила војска под командом Томе Вучића Пе-ришића. Побуњенике су оковали и под стражом одвели у Београд, где им је суђено. Међу окованима се налазио и јеромонах Гедеон Јуришић са Савин-ца. 6) Кнез Милош је, под јаким притиском својих противника, морао да напусти Србију. Он је 13.јуна 1839. године прешао у Земун, односно у Ау-стрију, и у изгнанству остао двадесет година. Тома Вучић Перишић је, по угушењу буне, радио са својим при-сталицама на учвршћивању своје власти. Због тога је дошао у сукоб са кне-зом Михаилом, којег је оптуживао да ради против устава и да је без знања намесника помиловао учеснике у буни 1839. године. Исход овога сукоба био је у његову корист, па су кнез Михаило и његова мајка, кнегиња Љуби-ца, морали да напусте Србију 1842. године. Народна скупштина је за кнеза Србије изабрала Александра Карађорђевића. Кнез Милош Обреновић Значајан догађај за земљораднике Дренове и Шарана било је до-ношење Грађанског законика Србије, 1844. године, којим су правно уређени својински односи. Закон је приватну својину прогласио потпуном, неограниченом и апсолутном. Народна скупштина Србије је, у децембру 1858. године, поново изабрала Милоша Обреновића за кнеза Србије. Кнез Милош, творац нове српске државе, умро је 27. септембра 1860. године. Миран и спокојан живот у Дренови и Шаранима поремећен је општом мобилизацијом уочи српско-турског рата 1876-1878. године. Моби-лисани војници упућени су на фронт према Сјеници и Новом Пазару, у та-козвани јаворски рат. Србија је у овај рат ушла материјално и војно слабо припремљена па су и резултати рата били недовољни. Србија је добила признање пуне независности на конгресу вели-ких сила Европе у Берлину 1878. године. Нови рат, који се водио између Краљевине Србије и Бугарске у но-вембру 1885. године, даље је сиромашио српски народ. Настала је криза изазвана неуспесима у последњим ратовима, сиромаштвом и унутрашњим политичким немирима. "Људи су се гонили као звери, један другог су уби-јали тајно, јавно, ноћу, дању и на сваком месту. Злоба, пакост, крађа, хај-дучија, паљевине, убијање стоке, уништавање воћака, јабучара, ограда и свега осталога имања и мала постали су свакодневица. Поврх свију несрећа, хајдуци и разбојници су се намножили на све стране, и то махом партијски 'осветници'. Ово је записао Станојло Ковачевић, свештеник наше сави-начке цркве, око 1890. године.27-1 Народна скупштина је 2. јуна 1903. године изабрала Петра Ка-рађорђевића за краља Србије. Промена династије није имала негативне последице у Дренови и Шаранима. Ради бржег развоја села и побољшања услова живота, развијао се снажан задружни покрет. Основане су две земљорадничке кредитне за-друге, а касније још две земљорадничке набављачко-продајне задруге. Оснивачи и корисници ових задруга били су сељаци из ова два села. 3.1.8. Трагичне године балканског и првог светског рата Мирне године села Дренове и Шарана у првој деценији 20. века прекинуте су објавом рата Турској, 4. октобра 1912. године. У рат су позва-ни сви млади људи, који су пошли са разумевањем и љубављу ради осло-бођења српских јужних крајева од Турака. Рат је донео српској војсци сјајне успехе, нарочито у биткама код Куманова, Прилепа, на Бакарном гумну и под Једренима. После мира са Турцима дошло је до мучког напада Бугара на српску војску, 13. маја 1913. године. Срби су жестоко узвратили и на линији Брегалнице и Злетовске реке потпуно потукли бугарску војску. Из ова два балканска рата није се вратило око 30 младих војника из Шарана и Дренове. Сарајевски атентат на аустријског принца Фердинанда, 28. јуна 1914. године, био је повод да Аустроугарска објави рат Србији. Србија, још уморна од напорних балканских ратова, ушла је у први светски рат. Из Шарана и Дренове позвани су сви који су могли да носе пушку или да обављају разне послове у ратној позадини. Већина Дреноваца и Шаранаца била је у саставу Прве армије, чије су јединице браниле Мачву, Поцерину и овај део Шумадије. Притиснута бројно надмоћнијом неприја-тељском војском и снажнијом ратном техником, српска војска се повлачила на јужне падине Сувобора ради заузимања нових и повољнијих стра-тешких положаја. Команда Прве армије се, под заповедништвом војводе Живојина Мишића, 29. новембра 1914. године, сместила у Горњем Мила-новцу, а војска се распоредила на линији: Липе - Триповац - Калиманићи -Таково (Осоје) - Шарани (Главица) - Столице - Дреновачко осоје - Галич -Васкова главица. Топовске батерије артиљеријског пука сместиле су се на Тоцилинама, на Главици изнад Савинца и на Столицама. Аустријска војска се зауставила код Таковског грма. Предах је био потребан и српској и аустријској војсци, да се при-купи и одмори, да организује редовно снабдевање храном и муницијом. Одмор је трајао само три дана. Војницима из Дренове и Шарана и околних села дозвољено је да посете своје породице, жене и децу, да се окрепе до-маћом храном и поправе одећу и обућу. Војвода Живојин Мишић је, после тродневног одмора српске вој-ске, донео стратешку одлуку да напад његове Прве армије почне 3. децем-бра изјутра, да се не чека да непријатељска војска сасвим изађе из сувоборских планина и обједини своје снаге. У наредби команданта Прве армије истакнуто је да: "Непријатеља ваља нападати свуда и на сваком ме-сту, нигде му не дати мира ни станка док год га не уништимо и не истера-мо из наше земље; треба сад уложити сву своју снагу, храброст и пожртвовање, јер је сада настао згодан тренутак да тучемо непријатељске трупе разбацане по нашој земљи".28-* Предузета офанзива у правцу Сувобора заталасала је сву српску војску, која је за 12 дана очистила од непријатеља целу Србију до Дрине, Саве и Дунава. Ратна драма Србије наставила се следеће, 1915. године. Српска војска се, под врло снажним притиском аустријске војске, повлачила према југу. Организована је поновна одбрана, 31. октобра 1915. године, на линији Осоје - Савинац - Крвавац - Ковиљача, односно на целом простору Шарана и Дренове. На ову одбрамбену линију нападала је 17. брдска бригада 19. ау-стријског корпуса.2 ) На Крвавцу, у Шаранима и данас се могу наћи мала удубљења која су остаци ровова из 1915. године из којих је дејствовала од-брана српске војске. Аустријска власт је, у време окупације Србије, пљачкала српску имовину, терорисала и интернирала српско становништво. Људи су од-вођени у логоре под изговором да су војни обвезници, добровољци, комите или чланови забрањених националних удружења и друштава.30) Већи број војника из Дренове и Шарана био је заробљен у борбама или приликом повлачења српске војске. Осим њих, у аустријске логоре Ашах, Браунау, Нежидер и друге интернирани су, 1916. године, и земљо-радници Тома Николић, Бранисав Митровић, Душан Дамњановић и Влади-мир-Влајко Чурлић из Дренове, Миладин Станкић, Величко Баралић, Радисав Милетић и Милош Маркељић из Шарана.31-1 Из интернације се ни-су вратили Душан Дамњановић, Бранисав Митровић, Владимир Чурлић и Миладин Станкић. Радисав Милетић је побегао из заробљеничког логора 1917. године и нашао се у вртлогу октобарске револуције у Русији. Његова одисеја трајала је скоро пет година, пуна драматичних и по живот опасних доживљаја, на простору велике Русије, Тихог и Индијског океана на по- вратку кући. Српска победничка војска вратила се у таковски крај 28. октобра 1918. године. Тада су српске трупе ушле у Горњи Милановац. Дренова и Шарани су у балканским ратовима и првом светском ра-ту изгубили око 170 својих најбољих синова, који су оставили своје животе на бојиштима Мачве, Колубаре, на Церу, Сувобору, широм Шумадије, Ко-сова, Македоније, у гудурама Албаније, на грчким острвима, у аустријским и мађарским логорима и другим местима. О томе сведочи велика бела мер-мерна плоча са њиховим именима, на северном зиду савиначке цркве: ) ЗА ЧАСТ И ОТАЏБИНУ И УЈЕДИЊЕЊЕ НАШЕГ ТРОИМЕНОГ НАРОДА ПОЛОЖИШЕ СВОЈ ЖИВОТ Јовановић Павла Милан, мајор, погинуо 12.11 1918. године у Вар-дишту Минић Томе Живојин, капетан I класе, исечен од Бугара 28.Х 1915. године код Новог Брда Дамљановић Душана Ненад, капетан II класе, погинуо 15.Х1 1918. го-дине код Тетова Матковић Јосифа Богољуб, санитетски поручник - студент медици-не, погинуо 11.111915. године у Мокрој Гори Матковић Јосифа Велизар, наредник, погинуо 15.Х11912. године у Ја-њини Станкић Миладина Милисав, потпоручник, погинуо септембра 1916. године код Битоља Станкић Миладина Љубисав, наредник, погинуо 1917. године код Горњег Пожарника Баралић Светислава Миленко, поднаредник, погинуо 17. IX 1914. го-дине, у Жљебовима код Сокоца Баралић Чедомира Радосав, редов, погинуо 2.Х11912. године на Љум Кули Баралић Чедомира Милун, редов, 28.Х 1915. године нестао у по-влачењу преко Албаније Баралић Петра Милан, редов, погинуо 20.Х 1914. године код Пећи Баралић Николе Максим, редов, погинуо 10.Х 1915. године код Пећи Баралић Јевта Ђорђе, редов, погинуо 10.Х 1918. године код Пећи Баралић Божа Милан, редов, погинуо 15.Х 1917. године као бомбаш у јуришу на Кајмакчалану Баралић Марка Љубомир, редов, погинуо 1915. године код Пећи Баралић Величка Танасије, редов, погинуо 15.Х 1917. године као бом-баш у јуришу на Кајмакчалану Баралић Николе Јован, редов, погинуо 17.Х11915. године у Качанику Станкић Василија Миладин, интерниран 1916. и умро у логору Нежидеру Јелић Вука Живојин, каплар, погинуо 28.Х1 1914. године при заузећу Београда Јелић Вука Радосав, каплар, погинуо 5.VIII1918. године на Голом Би-лу Јелић Младена Јездимир, каплар, погинуо 7.1Х 1916. године код Би-тоља Јелић Јакова Миладин, каплар, погинуо 20.1Х 1916. године код Бито-ља Јелић Ђорђа Чедомир, редов, погинуо октобра 1915. године на Гра-мади наца. Свако село у таковском крају примило је избеглице. На Савинцу су у току рата боравиле избегличке породице Василија Лазаревића, свештеника из Путинаца у Срему, Јанка Дроча, Словенца из Св. Петра код Горице у Италији, и Спасоја Миловановића из Љубљане. Окупљање српских родо-љубивих официра на Равној гори, која је близу Дренове и Шарана, почело је убрзо по капитулацији Ју-гославије. Формирање четничких одреда изазивало је међу сељацима више радозналост, него што им је уливало наду у снагу отпора окупа-тору. О комунистима и њиховом позиву на устанак и ослободилачки рат сељаци су врло мало знали. Они их нису ни прихватали ни одбаци-вали. Подржавали су њихове слобо-дарске идеје, али су позиве у борбу пажљиво разматрали и врло опрез-но прихватали. Четници и комунисти су се трудили да добију подршку се- љачких маса и њихову помоћ у људству, храни и другим услугама. Симпа-тизери четника састајали су се на Савинцу, договарали се о формирању четничке организације, али без оружаних група. На организовању чет-ничке организације на Савинцу највише се ангажовао Марко Живановић, резервни мајор из Шарана. Комунисти су 12. јула 1941. године формирали таковску партизан-ску чету у Јоковића потоку у Брезни. Ради омасовљења и снажења покрета, придобијања нових бораца и симпатија сељака, сматрали су да ће то по-стићи затварањем општина, паљењем општинских архива, разоружавањем жандармеријских станица и прикупљањем оружја. Ишли су по таковским селима, држали зборове и сељацима објашњавали циљеве партизанског по-крета. Партизани су током септембра 1941. године спалили општинске ар-хиве у Клатичеву, Такову, Брусници, Сврачковцима, Мајдану, Враћевшници, Белом Пољу и Савинцу. Партизанска чета била се поделила на две групе, од којих је свака имала задатак да обиђе одређен број таковских села. Костадин Лукић, сељак из Леушића, водио је групу која је обишла више села, међу којима је био и Савинац. О њиховом кретању записано је: "Кренули су према Савинцу где је требало да се нађу са групом коју води Миња Ђилас, од које су се растали у Велеречи. Ишли су веома бучно, уз песму и уз звуке трубе... Стигли су у Дренову. Одмарају се на ливади. Без икаквог страха долази власник ливаде Милун Милосављевић. Био је то старији човек, у своје време чувар комунистичке кутије. Сада је убеђен да је народноослобо-дилачки покрет комунистички устанак, па му је требало ваздан објашњава-ти шта је народноослободилачка борба. Требало је одржати збор за народ села Шарана и Дренове испред Савиначке цркве, где се налази и Општина. Председник општине је Живко Петровић, Пућов отац, опозиционар. Он се саглашава да се запали архива. Збор отвара Пућо, затим говоре Миња Ђилас и Вељко Томић. На-јупечатљивији говор био је Миње Ђиласа. 'Одаклен ли је' и 'Благо ли је ње-говој мајци што га је овако паметног родила' - говоре сељаци. Објашњавајући потребу паљења општинске архиве, говорио је о фашизму, о предратним режимима и осталим узроцима што су нашу земљу довели до пропасти. На збору се говорило и о народноослободилачком одбору. И опет, не знају кога ће да бирају јер 'знају само за двојицу комуниста - Пућа и Милосављевића'. И опет је требало тумачити карактер и циљ народноо-слободилачке борбе. Архива је спаљена, па се почело вити коло на травњаку испред цркве, до ноћи."33) Савиначки земљорадници су били прилично о свему обавештени, али се нису журили да заузму место у новим органима власти, чије циљеве, осим борбе против окупатора, нису довољно разумели. Од средњег века, па до ових дана, ни једна власт, ни нова држава, српска или југословенска, се-љаку није обећавала ослобођење од пореза и осталих дажбина. Њему је би-ло скоро невероватно да ће паљење општинске архиве и њених пореских књига ослободити сељака од пореских обавеза и кулука у новој држави коју му обећавају комунисти. Ову сумњу му није могло отклонити ни прису-ство Живка Петровића, председника савиначке општине. Душан Савковић, књижевник и професор, био је одушевљен сме-лошћу комуниста у рушењу старе власти, паљењем општинских архива. Написао је на Савинцу песму: "Гори, гори! Нек се освети сва беда и јад... Црвоточино, гори! смрад прашине, буђи, паучине и устајалог мастила... Твој порески списак, стеже пореске вратове све, у грлу дави врисак ко ланац псе! Даље, другови, све по реду, спалимо те фирме и с њима сву беду! Гори црвоточино, фирмо проклета!" Песник је био усхићен призором паљевине, а ми смо остали оси-ромашени и лишени богатства историјских података о раду наших локал-них органа власти и животу наших предака. Уместо писаних докумената, остале су нам легенде о богатој прошлости наше општине. Архива савиначке општине спаљена је 20. септембра 1941. године. Савинчани су збуњено посматрали наоружане партизане, који су се весели-ли док је горела општинска архива. Партизани су, после одржаног збора на Савинцу, преноћили у кућама Живка Петровића и Милуна Милосављевића у Дренови. Њима су се сутрадан прикључили Милорад - Пућо Петровић и његов брат Радован, си-нови Живка Петровића. Појава партизанских одреда у таковском крају натерала је Дражу Михајловића и његове официре да формирају четничке одреде како би сма-њили одлазак сељака у партизане. С обзиром на сличне циљеве организова-ња, дошло је до разговора представника партизанског и четничког руководства, у којем је закључен међусобни споразум: Пријатељство и добри суседски односи у шуми, Заједничке припреме за крупније акције, и Заједничко гоњење пљачкаша и шверцера. У таквим околностима дошло је до заједничке акције партизан-ских и четничких јединица ради ослобођења Горњег Милановца од не-мачких трупа. Око града су се 27. септембра 1941.године распоредиле партизанске и четничке јединице, према договореном распореду: Љубићски батаљон: лево и десно од пута Горњи Милановац -Чачак, под командом Миленка Никшића, Таковски батаљон и трећа чета Љубићског батаљона: лево и де-сно од пута Милановац - Рудник, под командом Средоја Урошевића, и Таковски четнички одред: лево и десно од пута Милановац - Пра-њани, под командом Звонимира Вучковића. Савинчани су, такође, учествовали у ослобођењу Горњег Мила-новца, али не у саставу партизана, који су, недељу дана раније, држали збор на Савинцу и позивали у борбу. Они су пошли на позив Марка Живано-вића, резервног мајора из Шарана, и прикључили се Таковском четничком одреду. У ослобођењу Горњег Милановца, 28. септембра 1941. године, учествовало је око 20 људи из Шарана и Дренове. Они су нападали немачко упориште, које се налазило у милановачкој основној школи. Љубо Милова-новић, пушкар из Шарана, за ову борбу припремио је и једну противтенков-ску бомбу, коју је убацио у школу. То је, поред осталих околности, утицало на Немце да истакну бело барјаче и саопште да ће се предати четницима, а не комунистима.34) Око стотину заробљених Немаца спроведено је у четничку коман-ду на Равној гори. Задобијено оружје и опрема подељени су на једнаке де-лове између четника и партизана. У ослобођеном Горњем Милановцу партизани и четници основа-ли су своје посебне команде места, па је тако мала варош добила два госпо-дара.35) Разлаз је настао онога тренутка када је руководство КПЈ изменило карактер народноослободилачке борбе и додало јој класни карактер. На-ређено је партизанима да појачају борбу против "класног непријатеља". С обзиром да се устанак развијао на подручјима насељеним Србима, класни непријатељи су били имућнији сељаци и трговци и остали Срби, који нису били комунисти. Идеолошки сукоб неминовно је довео до оружаног сукоба између партизана и четника. Јаке немачке снаге потиснуле су партизанске и четничке одреде и поново заузеле ослобођену територију. Упоредо с тим, дошло је до сукоба између партизана и четника, па су се партизани морали повући ка Санџаку. У таковском крају остале су мале групе партизана и њихових симпатизера. Они су прилично мирно живели све до почетка 1943. године. Између њих и месних четничких организација владала је толеранција и ретко је било оружаних сукоба. Комшије су их упозоравале да се склоне када би у село наилазили четници из других крајева. "Какви су да су, наши су људи" - го-ворили су сељаци. Било је много примера међусобне заштите, укључујући удаје и женидбе између чланова идеолошки супротстављених породица. Почетком 1943. године у наш крај дошао је Милош Минић, секре-тар Обласног комитета КПЈ, да успостави везу са остацима партизана и партијским кадровима. То је знатно утицало да се поремети дотадашње ре-лативно мирно стање. У оближњем селу Озрему партизани су напали и убили на преноћишту Павла Сретеновића, четничког командатна из среза таковског, и Миодрага Шолајића, четничког команданта из среза драгачев-ског. Четници су знали имена нападача, па су за одмазду стрељали 12 при-падника партизанског покрета из Горњих Бранетића и околних села. Сукоби четника и партизана од тада су били све чешћи. Комунисти су на-стојали да продубе идеолошки јаз и изазову међусобну мржњу припадника двеју зараћених страна. Милош Минић је, у извештају о политичкој ситуа-цији од 25. марта до 25. априла 1943. године, то и потврдио: "Наше приста-лице осећају већу мржњу према четницима него према окупатору, али се плаше четничког терора..." Пропаганда је била опасно оружје. Четничко руководство је, такође, настојало да народу укаже на ширу међународну за-веру против Срба, која се у овим ратним условима користи на све могуће начине, а нарочито кроз масовно истребљење Срба. Врховна команда југо-словенске војске у отаџбини је, 3. децембра 1943. године, послала свим чет-ничким јединицама и народу на њиховом подручју обавештење следеће садржине: "Југословенски комунисти су обећали Косово Албанији да би привукли у своје редове Арнауте противу Срба. Ово обећање дао је Тито, онај исти жилави Хрват, који удружен са Павелићем систематски истреб-љује српски народ у Лици, Кордуну, Босни, Далмацији, Херцеговини и Срему. Циљ је да се обезбеде данашње границе НДХ стварањем већине Му-слимана и Хрвата на штету Срба, тамо где их никада није било. Да се ово постигне назначили су разне казнене експедиције, само кроз српске крајеве где су побили стотине хиљада Срба. А сада треба разорити и унутрашњу снагу српскога народа у Србији, Санцаку и Црној Гори. Титу за ово нису довољни Хрвати, Муслимани и белосветски олош, већ покушава обећањи-ма српских земаља да придобије Арнауте и Бугаре и са свих страна нападне Србију. Овај се план не разликује од Немачких и Павелићевих планова против српског народа, јер је то иста политика коју воде исти људи и исти непријатељи Србије. Тито данас обећава Арнаутима славно српско Косово, понос наше историје, а сутра ће сигурно Јужну Србију обећати Бугарима, а Бачку и Банат Мађарима, да би Србију свели на Београдски пашалук. Ово у виду летака растурити свуда у народу."36) Партизани и четници битно су се разликовали по начину борбе против Немаца и Бугара, чије су окупаторске трупе биле распоређене у Чачку и Горњем Милановцу. Партизани су их убијали на препад, а потом су напуштали место сукоба и селили се у друге крајеве. Немци су за једног свог убијеног војника стрељали 100, а Бугари по 25 талаца и спаљивали се-ло у којем се убиство догодило. Четници су се, ради заштите локалног становништва, клонили отворене борбе са окупаторском војском, па је њихова команда издала сво-јим јединицама наређење: "...Усамљене појединце и мања одељења Немаца уништавати без икаквог трага. Исто чинити са шпијунима. Уништавати љотићевце и нападати их где се стигне без обзира на траг."37-1 Немачке, бугарске и љотићевске снаге су октобра 1943. године спровеле блокаду читавог простора од Горњег Милановца до Ужица у на-мери да униште војску Драже Михајловића. У блокади је учествовало 20.000 непријатељских војника. Звонимир Вучковић, командат првог равногорског корпуса, са сво-јом пратњом се, почетком лета 1943.године налазио у Дренови у кући Обре-на Петровића. Немци су о томе били обавештени и послали су у Дренову неколико камиона пешадије да похватају или ликвидирају четнике. Звонко Вучковић је наредио повлачење, а са њима су се у Совљак склонили члано-ви Обренове породице, осим његове ћерке Мандалине, која је остала у кући. Немци су убрзо схватили да су се четници извукли, али нису били распо-ложени да их траже на непознатом брдском и шумовитом терену. Са собом су повели Обренову кћер Мандалину, која је као талац одведена у Крагује-вац, где је исте године стрељана са групом талаца. Љотићевци су, такође, на овом терену често јурили за четницима и за партизанима. Они су у октобру 1943. године упали у Шаране и Дренову и том приликом убили Радоша и Милуна Дамљановића из Дренове. Крајем септембра 1944. године на Савинац је стигла партизанска војска Друге пролетерске бригаде. Пред њом се, после краће борбе, повукао четнички батаљон, којим је командовао Драгић Маркељић. Партизани су, на Савинцу, пронашли бана Добрицу Матковића, који је ратне године про-вео у својој кући. Њима је била потребна подршка важнијих личности пре-дратне Југославије, који нису сарађивали са четницима и окупаторским властима. Они су позвали Бана да им се придружи. Он је прихватио позив и на првом заседању нове народне скупштине Србије пружио је пуну подршку ослободилачкој борби и маршалу Титу. Друга пролетерска бригада је организовала прикупљање младих људи способних за војску и одвела их са собом. Они су учествовали у борба-ма за ослобођење Београда, пробоју Сремског фронта и у борбама за осло-бођење босанске Посавине око Брчког и Шамца. Већи број их је погинуо у овим борбама. Из Дренове су од почетка до краја другог светског рата погинули, нестали или умрли од ратних последица ови грађани: Божовић Т. Милан, погинуо 1941. године у заробљеништву Божовић Т. Милинко, живео је у Бресници и стрељан за време рата од Немаца Васиљевић Р. Десимир, умро од ратних последица Дамљановић С. Душан, умро од ратних последица 3.1.11. Савинац после другог светског рата Таковски крај је ослобођен у септембру 1944. године. Са слободом дошла је и нова народна власт. На Савинцу је формирана нова општинска управа, Народноослободилачки одбор. Гојко Драгићевић из Дренове био је први председник новог Народноослободилачког одбора општине. Први за-датак општинског одбора било је организовање и учвршћивање нове вла-сти. Он је организовао прикупљање одеће и хране за потребе партизанске војске, јер је рат још трајао. Грађани Шарана и Дренове, у новембру 1944. године, између осталог, сакупили су и предали: 13 кревета, 13 сламара, 12 чаршава, 12 покривача и 16 јастука. По свршетку рата уведен је обавезни откуп житарица, поврћа, меса (стоке), масти, сена и других производа. Политички живот на селу органи-зовала је Комунистичка партија Југославије (КПЈ), односно, Срески коми-тет, из Горњег Милановца, који је у сеоским општинама формирао партијске организације, које су се у почетку звале ћелије. Партијска ћелија на Савинцу током 1945. године имала је око 15 чланова КПЈ. Њу су већином чинили млади људи, који су се вратили из рата и који су у војсци били кандидовани за чланове КПЈ. Неки од њих су често претеривали у оданости партији, па су постали главна власт у селу. Залагали су се за што већи "откуп" жита, меса, масти, вуне и осталих производа. Били су врло ак-тивни у учвршћењу нове власти, у организовању акција за хватање заоста-лих четника и обавештавању Комитета и Озне о свему што се у Шаранима и Дренови догађало. Ова претерана оданост партијској власти имала је негативне по-следице у народу. Сељак је почео да се повлачи у себе и да се све више уда-љава од нове власти, од које је више очековао. То је уочио и Срески комитет КПЈ у Горњем Милановцу, па је у фебруару 1946. године упозорио партиј-ске секретаре: "Наше партијске ћелије нису довољно повезане са масама. Ћелије треба да буду политички вођа села". Главни задатак чланова партије био је уништење четничких група и појединаца. Према четницима није било милости, нити су имали другог излаза осим смрти. Доследно се спроводила Титова наредба да се ликвиди-рају сви народни непријатељи. О томе сведочи сачувана белешка са савето-вања одржаног у Дренови 26. октобра 1945. године, на којем је закључено: "Четници који се хватају неће се водити нигде. Саслушати их брзо и лик-видирати, а штаб известити да је погинуо у борби. Ако се ухвати сарадник (четнички) на делу убити га. Акције на терену изводити према упутствима партије са терена..." Комунисти су све четнике прогласили кољачима, убицама, издај-ницима и сарадницима окупатора у време рата. О понашању домаћих чет-ника на савиначком подручју имамо писаних докумената. Њима је у току рата командовао капетан Драгић Маркељић, родом из Шарана. У извештају Општинског народноослободилачког одбора Савинца, писаном фебруара 1945. године, истиче се да четници Драгића Маркељића нису вршили злочине на подручју ове општине. Извештај је дао податке о 11 људи из Дренове и Шарана који су се налазили у одметништву и другим војним снагама, о којима се тада није знало где се налазе. За четничког команданта у извештају је написано: "Маркељић Владимира Драгић, био председник савиначке општине; ноћу између 15. и 16. октобра 1942. године одведен у шуму. Био је командант батаљона, а сада се не зна какву функцију врши. У реону ове општине није вршио злочине, а у другим општинама непозна-то."зб) Костадин Лукић, комуниста и првоборац таковског краја, са сво-јим саборцима прилично је безбедно пролазио овим тереном у ратним го-динама, па је при завршетку рата желео да се реваншира своме ратном и идеолошком противнику Драгићу Маркељићу, нудећи му безбедност и си-гуран живот. Он му је послао писмо по Милисаву Миловановићу, с пози-вом да се врати и да се преда. Писмо је Драгићу предато у Коцељеви близу Шапца. Он је поверовао обећањима Костадина Лукића и одлучио да се вра-ти у родни крај, заједно са пратиоцима. У међувремену су све партизанске команде примиле Титово на-ређење да ликвидирају све ухваћене "народне непријатеље". Драгићу Мар-кељићу није више могла да помогне гаранција коју је обећао Костадин Лукић. Драгић и његови пратиоци су по повратку у Шаране морали да пређу у илегалу. Надали су се да ће се у Југославији формирати демократ-ска власт и правни поредак, па ће тада напустити илегалу и предати се на-длежним судским органима. У Лазовићима су направили склониште и у њега се сместили. Откривени су у новембру 1945. године и били опкољени војском и народном милицијом. Они су понудили своју предају. Излазили су један по један и били дочекани рафалима из аутомата. Драгић Маркељић је остао жив, али рањен, па су га одвели у чачански затвор, а потом је стре-љан поред Мораве и сахрањен у некој од више заједничких гробница поред чачанског бедема. У хватању и ликвидирању четника на савиначком подручју дело-вале су јединице крајишке и мајевичке бригаде. У јануару 1946. године бло-кирана је горња Дренова, а крајишка чета претресала је сваку кућу. Сумњало се да се четници крију око куће Влајина и Милана Николића. Други задатак нове општинске власти био је извршење обавезног откупа пољопривредних производа. У томе су јој помагали чланови партиј-ске организације. Вишкови производа оцењивани су одока и врло субјек-тивно. Задулсења су повећавана оним домаћинствима за која се мислило да су прочетнички оријентисана. Обавезни откуп "вишкова" жита и меса испразнио је многе магазе и салаше, штале и торове. Сељаци су докупљивали жито и стоку на пијаца-ма да би испунили наметнуте обавезе. Борба против имућнијих сељака или "кулака" и свих врста бо-гаћења била је, такође, међу важнијим задацима чланова партије и општин-ске власти. Прикупљали су обавештења ко је у селу купио парцелу земље, неку пољопривредну машину, ко је саградио нову кућу или неку другу зграду. На састанку одржаном 19. маја 1946. године забележено је: "1. Радован Тодоровић купио њиву за 95.200 динара, 2. Милутин Пантелић и Обрен Петровић купили мотор од 12 кс за 340.000 динара, није им неопходан, Родољуб Милосављевић купио део вршалице за 70.000, напра-вио кућу и воденицу са 2 камена (једну воденицу имао), Здравко Јелић купио вршалицу за 400.000 и хармонику 25.000 динара, све из луксуза. А он и син су колари и ковачи и имају имање 6-7 ха, Бану Матковићу треба одузети кућу и 1,5 ха имања које има на Савинцу. Има кућу на Јужном мору и у Београду двоспратну кућу и у дворишту мању, Да се Милетићима (Милошу) одузме половина воденице, а Ра-дисаву све, Воденица Миливоја Ковачевића може да се одузме само од ње-га и од Новице Ковачевића". Аграрном реформом, која је после рата спроведена у целој земљи, ограничен је земљишни посед сеоског домаћинства на 10 хектара. У Дрено-ви је вишак земље одузет од Момчила Ђаковића, Милојка Каравезића, Дра-гана Маринковића, Милуна Милосављевића, Војина Михајловића, Обрена Петровића, Драгиње Чурлић, Раденке Урошевић и Момира Петрићевића. У Шаранима је земља одузета Остоји Јелићу. Колективизација села и пољопривреде била је врло актуелна у то-ку 1949. године. На Савинцу је формирана сељачка радна задруга, у коју је приступило 23 домаћинства из Шарана и Дренове. Задруга се, због субјек-тивних и објективних околности, угасила почетком марта 1953. године. Исте године извршена је електрификација Савинца. Двадесетак година ка-сније извршена је модернизација пута од Савинца до Такова и важнијих саобраћајница кроз Дренову и Шаране. Подигнута је нова зграда осмого-дишње школе и зграда дома културе на Савинцу. Изграђено је више сео-ских водовода, а пре осам година у сеоским кућама зазвонили су телефони. Савинац се повезао са светом. 4. ЦРКВА СВЕТОГА САВЕ НА САВИНЦУ 4.1. МАНАСТИР И ЦРКВА 4.1.1. Приче о постанку цркве Црква на Савинцу је сазидана 1819/20. године као задужбина кнеза Милоша Обреновића. О мотивима грађења ове задужбине постоје две приче. Прва прича настала је у овом крају. Повезана је са другим српским устанком у Такову, а нарочито са афирмацијом лековитог минералног изво-ра "Светиња" на Савинцу. - Кнез Милош је на Цвети 1815. године у Такову, код чувеног грма и цркве брвнаре, прихватио захтев Срба да се стави на чело устанка. После заклетве, део устаника је са кнезом Милошем пошао према Љубићу и зау-ставио се на Савинцу, код савиначких извора. Устаници су се умили на "Светињи" и сели да мало предахну. Кнез Милош се, такође, умио и напио воде на извору, па је прилегао под великим јасеном, на заравни више изво-ра, и заспао. Када се кнез пробудио, рекао је: "Е, браћо, мени ова вода по-може те оздравих, јер ми већ недељу дана није било добро. Ако Бог да те победимо Турке, овде ћу сазидати цркву, Богу за славу и славу наше победе". Друга прича о градњи савиначке цркве има писану подлогу у делу "Кнежевина Србија", Милана Ђ. Милићевића, у којем је аутор написао: "Ја сам једном казао да је ту цркву подигао кнез Милош на старим темељима. Али ми зимус у Крагујевцу, о скупштини (1874), причаше г. Милован Пејчиновић да је о постању те цркве слушао од самог кнеза Милоша, ово: 'Једном сам', говорио му је стари кнез, 'с покојним братом Миланом прешао на Савинцу преко Дичине. Прешавши преко воде, Милан седе да се одмори и разгледаше оно красно местб, где је сада црква, па ће ми тек рећи: - Ала, Милоше, кад би ми дао Бог да стечем новаца, бих овде на овом лепом месту, код ове воде, начинио цркву. Ја сам онда служио код ње-га под ак. Он умре, и однесе у гроб ту жељу. Кад Бог даде мени, ја се зарекох да учиним оно што је он желео, и ено сам оградио цркву на Савинцу, нека је Богу на славу, и њему за ДУшуЧЈО Ова прича делује убедљивије од прве. Милош Обреновић је, пре првог српског устанка, неколико пута пролазио кроз Савинац гонећи стоку трговаца Милана Обреновића и Ћор Зуке, из Бруснице, ради продаје на па-нађурима у Пожеги, Вишеграду и другим градовима Босне и Далмације. Краћи одмори на Савинцу, на реци Дичини и изворима минералне воде, били су право задовољство за тело и душу. Ту се зачела и идеја да се уз све-ту воду, сагради свети храм у коме и око кога ће се окупљати бројни верни-ци и љубитељи ове прекрасне природе. 4.1.2. Манастир Савинац У цитираном тексту Милана Ђ. Милићевића види се да је постоја-ло уверење да је свиначка црква подигнута "на старим темељима". То је оповргао^сам кнез Милош Обреновић. Међутим, то уверење није било без основе. јПрема народном предању и неким старим записима, изнад са-дашње савиначке цркве, на брду Главици, постојао је манастир Савинац, који је опслуживало братство манастира Обровина, данашњег манастира Вујна. Манастир Савинац саграђен је у доба Немањића, јер је освећењу ма-настира, по предању, присуствовао и Свети Сава, а то се десило на Богојав-љење (19. јануара). После освећења манастира и свршене литургије Свети Сава је, заједно са окупљеним народом, сишао на изворе поред реке Дичине и освештао један од извора и богојављенску водицу на овом извору^ Ово освештавање водице постало је обичај, који се чини сваке године на Бо-гојављење, након службе у савиначкој цркви. Освештену свету водицу грађани носе кући и чувају као лек и свету реликвију до следећег празника Богојављења. ГОсвећени извор крај Дичине назван је извором Светог Саве, одно-сно, "Светиња", а место на којем се извор налази, са ужом околином, назва-но је Савинац, / Манастир Савинац је, из разумљивих разлога, био сазидан на шумовитом брегу Главица. Калуђери из манастира су у сувљем годишњем периоду користили воду са савиначких извора, а у кишним периодима, када надошла река Дичина прекрије изворе "Светињу" и "Млачац", доносили су воду са извора "Стублина", са источне стране манастира и брда Главице, који се налазио у потоку испод садашњих Милетића кућа у Шаранима. Шанастир Савинац на Главици, према казивању Гедеона Ју-ришића, порушили су Турци у 18. веку. Он је био један од оних "седам ма-настира" у долини око реке Дичине, југоисточно од села Бање (Горњи Бањани), које спомиње чувени турски племић и путописац Евлија Челеби, 1662.^године, за време свога боравка у селу Бања (Горњи Бањани) испод Рај- Сељани Шарана и Дренове су се, поштб им је био разрушен мана- стир на Главици, окупљали сваке недеље и осталим празницима поред из- вора „Светиње,, и молили се Богу, узимали свету водицу и лечили се пијући лековиту воду. То је трајало све до изградње данашње савиначке цркве. ^г^- ( Камен од порушеног манастира Савинца покупио је и одвукао у село Лочевце Махмуд Диздаревић - Диздар и од њега саградио себи кулу у пољу, које се и данас назива Диздарево пољеЈМесто на којем се налазио ма-настир распознаје се данас у шуми на Главици, изнад садашње цркве. Кра-јем скоро сваког лета и јесени остају свежи трагови ископавања од појединих "истраживача", који се још надају да ће ту пронаћи неко закопа-но благо или занимљиве реликвије из бившег манастира. Легенда живи, а трагања радозналих ни у даљој будућности неће престати. То је добро и за људе и за историју. Можда ће трагања на овом и другим местима у Шара-нима и Дренови једног дана дати лепе резултате, који ће допринети освет-љавању тамних места која још увек постоје у историји ових села и овог народа са дубоким коренима. За сада, без потврдног одговора остаје питање да ли је Дренова имала своју цркву у неком раздобљу прошлости. У Дренови постоји место звано "Крст", које нас наводи на мисао да је ту била црква. У турском попи-су села Горње Дренове из 1528. године помиње се поп Никола, син Дави-дов, а у попису око 1560. наводи се поп Војин, син Марков, на баштини. С обзиром да су оба попа живела на својим имањима у Горњој Дренови, по-стоје ваљани разлози да верујемо да је у селу постојала црква, коју су касни-је порушили Турци. 4.1.3. Изградња савиначке цркве Изнад врата на јужној фасади цркве постављена је плоча од црвен-кастог мермера, на којој је уклесан натпис: ВО ХРИСТА БОГА БЛАГОВЈЕРНИЈ КЊАЗ СРБСКИЈ МИЛОШ ОБРЕНОВИЋ 1-виј ПОДИЖЕ ХРАМ ОВАЈ ГОДИНЕ 1819 А ОБНОВИ ГА ГОДИНЕ 1860 ЗА ПОКОЈ ДУШЕ СВОЕ БЛАЖЕНОПОЧИВШЕ СУПРУГЕ БЛАГОВЈЕРНЕ КЊАГИЊЕ V- СРБСКЕЉУБИЦЕ ( Савиначку цркву градио је неимар Мил/тин Гођевац, пореклом из Босне, а стално настањен у Ваљеву. Он је имао око 80 грађевинских радни-ка. По позиву кнеза Милоша радио је на обнови манастира Боговађе, из-градњи цркава у Крагујевцу и на Савинцу./ Плоча на савиначкој цркви, чији смо натпис навели, постављена је 1860. године, када је црква обновљена. Црква је, према овом натпису, по- дигнута 1819. године. Ова година се помиње у скоро свим писаним и штам- паним текстовима о савиначкој цркви. д^*- рЈ} Ч јСавиначка црква зидана је 1819. године, али није била завршена ни до средине 1820., што се види из писма војводе Јована Обреновића упућеног кнезу Милошу из Бруснице, 17. јуна 1820. године: "...Јуче био сам код церкве на Савинцу. Неимар говори да обстојатељства церквених дела изискивају да се такова покрива, а будући сте ви говорили кубе на церкви лимом покривати, то молим да бисте изволели наредбу учинити да се тако-ви (лим) с потребним на церкву крстовима овамо скоро донесе. А ако бисте наредбу учинили да се и кубе за време с црепом (ћерамидом) покрије, то опет нужно је крстове скоро имати. Неимар говори (да ће) најпре овакове (крстове) на церкву наместити а потом од њих покривати почети. Теодора неимара, ономад од вас послатог, послао сам јуче на Савинац, а оданде ће по заповести вашој у Добрињу отићи..."41) Ово писмо нас упућује на то да је кнез Милош био незадовољан спором градњом своје прве задужбине, па је поручио своме брату Јовану у Брусницу да оде на Савинац и утврди стање градње савиначке цркве. У исто време послао је још једног искусног неимара, Теодора Петровића, да помогне довршењу цркве. Неимар Теодор је остао до завршетка савиначке цркве, а потом је отишао у Добрињу, родно село кнеза Милоша, где је за-почео припреме за изградњу нове цркве. Кнез Милош је, пошто се упознао са садржајем писма брата Јова-на, одлучио да лично оде на Савинац и разреши сва спорна питања око по-дизања његове задужбине. Са собом је повео и свога госта Вука Стефановића Караџића, који је тада боравио у Крагујевцу. Они су стигли на Савинац на Петровдан, 12. јула 1820. године. 2) Госте су на Савинцу дочекали Јован Лазић, кнез брусничке кнежине, Сима Баралија, кмет села Шарана, и други угледни грађани руд-ничке нахије и већи број сељана Шарана, Дренове и Такова. Кнез Милош није био задовољан темпом градње цркве, ни об-јашњењима главног мајстора Милутина. Наведени разлози кашњења град-ње и неимарово правдање разбеснели су га, па је наредио својим пратиоцима да неимара Милутина вежу за оближње дрво и да му за казну одсеку прсте руке. Завладао је општи мук присутног народа. Сви;су били збуњени и запрепашћени, јер су знали да се кнез не шали. Ко би смео да се успротиви љутом кнезу Милошу. Испред кнеза су стали Сима Баралија и Илија Матковић из Шара-на, кнежеви ратни другови из оба српска устанка: "Господару, с тобом смо прошли и добро и зло, много смо крви пролили, зар да нам братска крв по-прска ову твоју и нашу свету цркву. Молимо те, Господару, да поштедиш овог мајстора, а ми ти обећавамо да ћемо сви помоћи да се наша црква што пре заврши". "Тако је"! - повикали су окупљени грађани. Кнез Милош се одобровољио и наредио момцима да одвежу глав-ног мајстора савиначке цркве. "Живео господар Милош! Живео књаз"! - одјекивало је сави-начком долином. Народ се развеселио. Песма момачка и девојачка, народна, сељачка, орила се до касно у ноћ. Кнезу Милошу и гостима приређен је ручак. Дизале су се чаше и наздрављало се. Кнез Милош је неимарима Милутину и Теодору дао налог да се црква покрије гвозденим лимом и обећао да ће наредити да се лим и крсто-ви за цркву што пре донесу на Савинац. Ускоро, по кнежевом повратку у Крагујевац, дворска канцеларија дала је налог да се за савиначку и добрињску цркву изда шест хиљада гроша. > Савиначка црква завршена је у новембру 1820. године. Тада је исплаћен остатак трошкова изградње цркве од 543 гроша. ' Унутрашње радове у цркви радили су мајстори Италијани који су боравили у Србији и били веома запослени у време кнеза Милоша. ' Опремање цркве стварима потребним за вршење службе божје извршено је у пролеће 1821.године. ' 4.1.4. Вук Караџић на Савинцу Први опис нове савиначке цркве написао је Вук Караџић и објавио у часопису "Даница" 1826. године. Вук је у лето 1820. године боравио у Кра-гујевцу и био гост у дому кнеза Милоша. Тада се први пут срео са Старцем Милијом, чувеним српским гусларем и певачем, и по његовом казивању за-писао народну песму "Бановић Страхиња"47) која се у нас и у Европи сврстава међу најлепше српске народне песме. Вук је радо прихватио позив свога домаћина, српског кнеза Ми-лоша, да са њим пође на Савинац и да види нову савиначку цркву. Црква је била сазидана од лепог ружичастог пешчара, а недостајао је само лим за кровни покривач и два крста на крову цркве. Вук Караџић је био задивљен лепотом нове цркве, лепотом Дичине и савиначких извора и осталог савиначког пејзажа. Он је тада опи-сао цркву речима које су одговарале његовом дивљењу: "Савинац, у наији Рудничкој, на лијевом бријегу ријеке Дичине, близу планине Рожња, на врло романтическом мјесту прекрасна нова црква, коју је ове године (1820.) први пут сазидао свијетли и честити кнез, Господар Милош Обреновић. И ова црква има кубе, и сва је од камена срезана, какогођ да је од сира. Баш пред црквом преко све Дичине има једна стијена, преко које вода претјече, а она на млого мјеста остаје сува више воде; и на лијевој страни (од цркве) у Дичини из те стијене извире извор Савинац, и тако избија кључ, да би мо-гла мала воденичица мљети. А по оном камењу, по води, стоје рупе, (ђекоје) као стопе човечије и различни други животиња; и људи ондашњи припо-виједају, да је онуда ишао Свети Саво (па му се и сад стопе знаду), и ону во-ду својом чудотворном штаком из камена извео; и зато сваке младе неђеље долази на ту воду из околни села млоштво народа, особито жена и ђевојака, те се умивају и пију воду; кажу да млоги бацају и паре у онај извор".48) Описујући савиначку цркву и њену романтичну околину, Вук није могао ни замислити да ће ова лепа црква бити вечно боравиште његове кћери Мине Вукомановић - Караџић. 4.1.5. Освећење савиначке цркве Кнез Милош Обреновић је, у време градње савиначке цркве, био веома заузет сређивањем унутрашњих нестабилних прилика у новој српској држави и врло живој дипломатској активности за придобијање Порте да Србији призна атрибуте независности, а њему право наследног кнеза. Због тога је чин освећења савиначке цркве зависио највише од кнежевог протокола. Кнез је, као човек из народа овога краја, знао да освећење његове прве задужбине треба да буде онога дана у години када се народ, без позива власти, скупља на Савинцу у великом броју. Тај дан је био "млада недеља", у месецу јулу, када се на Савинцу одржава надалеко чувени народни сабор на коме, се окупљало преко 20 хиљада људи, жена и деце из рудничког, чачанског, крагујевачког и ужичког округа. Овај сабор помиње и турски пу-тописац Евлија Челеби, далеке 1662. године. Освећење нове савиначке цркве, која је узела Светог Саву за свога заштитника, било је у недељу, 19. јула 1821. године. Тога дана била је „мла-да недеља,, и одржавао се савиначки сабор. Овај свечани чин освећења и от-варања нове цркве био је обнародован у рудничком и суседним окрузима. Освећење цркве и присуство великог броја људи били су јединствена при-лика кнезу Милошу да представи себе и своје војводе тако великом скупу и да још једном добије општу подршку народа овога дела Србије, која му је у то време била веома потребна. То је била и прилика народу овога краја да дочека и поздрави свога кнеза ослободиоца и преживеле војводе српских устанака, да види нову савиначку цркву и да присуствује божјој служби и освећењу цркве које ће вршити највећи црквени часници тадашње Србије, и учесницима великог народног сабора да се састану са својим бројним го-стима, пријатељима, старим и новим познаницима. Правитељствена народна канцеларија је, за припрему ове црквене и народне свечаности, издвојила из државне касе 1.000 гроша. Овим новцем набављена је храна, оакија и друге потребне ствари за кнежеве бројне госте и учеснике сабора. ^ Овом приликом није изостала ни она надалеко позната гостољу-бивост наших сеоских домаћина. Они су се посебно припремали за ову свечаност. Као познати сточари, имали су на располагању велики број јаг-њади, јаради и прасади, које су "уредили" и печене донели, са осталим је-лима, на сабор. Није изостала ни чувена домаћа ракија. За сМештај високих гостију било је изграђено више чардака, а за смештај коња кнежеве пратње пространа штала ("ар") од дрвене грађе. Осим тога, на располагању је била и црквена кућа, подигнута за становање калуђера, која је касније била стан свештеника савиначке цркве. Кнеза Милоша, његову пратњу и угледне госте на Савинцу су дочекали кнежев брат Господар Јован Обреновић, старешина Рудничке на-хије, са кнезовима Ђурђем Остојићем, Атанаском Михаиловићем, Јованом Лазићем, Јованом Козељцем, Дамњаном Крчом, Стојаном Алемповићем и Радованом Маслаћем. Са њима су госте дочекивали и савиначки домаћини, предвођени Симом Баралијом, кметом села Шарана, и Стеваном Осаћани-ном, кметом села Дренове. Са кнезом Милошем, који је био у војводској униформи, били су кнежева супруга кнегиња Љубица; кнежев брат Јеврем Обреновић, браћа кнегиње Љубице Лука и Петар Вукомановић из села Срезојеваца, кнежев побратим Никола Милићевић - Луњевица, Јован Добрача, старешина Груже, војвода Рака Љевајац, кнез пожешке нахије Васо Поповић, рујански сердар Јован Мићић, колубарски кнез Рака Пешић и остале угледне лично-сти рудничке нахије. Храм "Св. Саве" на Савинцу освештали су Мелентије Павловић, архимандрит манастира Враћевшнице, Авакум Петровић, игуман манасти-ра Боговађе, и Хаџи - Јосиф, игуман манастира Вујна. Њих су пратили број-ни јеромонаси и свештеници из манастира и цркава са подручја рудничке нахије. Црквено звоно је одјекнуло савиначком долином, а народ се ућутао и у тишини слушао појање бројних свештеника и молио се Богу пред црквом коју је дуго и стрпљиво чекао да буде поново саграђена у бли-зини савиначке свете воде. После свршене литургије на широком простору око нове цркве, застрти су шарени ћилими да на њих седну уважени гости, а испред њих постављено је јело и пиће. Госте су послуживали младићи и девојке из Шарана, Дренове и Такова. Уважени народни и црквени челници дизали су чаше и наздрав-љали кнезу Милошу и гостима, подсећали на битке, победе и поразе из оба српска устанка. Оно што су сви најчешће изражавали била је жеља за трај¬ним миром и напретком Србије, јер су се били заморили и исцрпели дуго-трајним ратовањем. Високи гости су се, после обилног ручка, повукли у доње просто-рије бројних чардака, где су, у мањим групама, наставили разговор о још увек присутним тешкоћама у односима са Турцима и унутрашњем незадо-вољству народа оптерећеног великим порезима, кулуцима и другим нево-љама. Народ је певао и веселио се. Играло је неколико народних кола, уз пратњу сеоских свирача. Кнез Милош је за ову свечаност посебно ан-гажовао већи број свирача Цигана, којима је кнежева благајна исплатила на Савинцу 16 гроша за њихов труд. То је била добра награда за музичаре.50-1 Свирка, песма, игра у колу и клицање кнезу Милошу трајали су дан и ноћ. Савинац је тада био душа Србије. Приче о доживљајима и сусре-тима на Савинцу преношене су с колена на колено све до наших дана. 4.1.6. Савиначка црква од 1821. до 1859. године Новосаграђена црква била је скромних димензија, у почетку са простором довољним за савиначку парохију (Шаране и Дренову), али недо-вољним да прихвати, недељом и празником, вернике из суседних села који-ма је ова црква била ближа од таковске или љутовничке цркве. Савиначка црква је 1821. године преведена у парохијски манастир. Статус манастира имала је до краја 1839. године, када је манастир преведен у мирску цркву, одлуком Синода Српске православне цркве.51) У почетку су богослужење вршили калуђери манастира Враћевшнице, од којих је остало упамћено име монаха Гаврила Милосављевића. За игумана манастира Са-винца 1830. године, постављен је двадесетједногодишњи јеромонах Гедеон Јуришић, избеглица из Аустроугарске, који је пре бекства у Србију бора-вио у манастирима Крушедолу и Фенеку у Срему. Гедеон је на Савинцу први увео матичне књиге рођених и крштених и матичне књиге венчаних из савиначке парохије.52-1 Превођење савиначке цркве у парохијски манастир било је нужно у оно време, јер тада скоро да и није било свештеника, посебно оних који су били писмени и знали црквено певање. Калуђери из манастира Враћевшнице били су гаранција да ће црква бити стално отворена и да ће калуђери, осим богослужења, по традицији, организовати течајеве за опи-смењавање младих, јер није било основних школа. Синод српске православне цркве је, на сугестију кнеза Милоша, донео одлуку да се затвори црква брвнара у Такову, а грађани таковске паро-хије упућени су на нову савиначку цркву. Парохијани таковске цркве били су веома незадовољни овом одлуком из два разлога. Први је што се затвара црква која је имала историјску улогу у подизању другог српског устанка, по којем су се на далеко прочули и таковска црква и село Таково. Други је разлог што је Савинац у то време био слабо приступачан јер није било доброг пута, нити је било ћуприје преко брзе и често хирови-те реке Дичине, која од Такова тече кроз узану долину ка Савинцу и прола-зи поред саме цркве. Осим реке, између Такова и Савинца испречило се, широким простором, стрмо и шумовито брдо Осоје, кроз које су најпогод¬нији пешачки пролази били Цветковац и Штоне, да се преко села Шарана стигне до свиначке цркве. Грађани из суседних и других села и удаљених заселака Шарана и Дренове стизали су до савиначке цркве дужим пешачењем или јахањем на коњима. Таковска црква била је затворена све до 1848. године. Не само да је била без богослужења него су јој била однета и црквена звона са звонаре. Црква је била отворена од 1848. до 1852. године, пошто је добила црквено звоно на поклон од Томе Вучића Перишића. Након смрти свештеника та-ковске парохије Павла Ненадовића (11. марта 1852), ужички епископ донео је одлуку да се таковска црква опет затвори. Представници села Такова, Љеваје и Клатичева, незадовољни овом одлуком, послали су жалбу српском митрополиту, истичући да су имали цркву још пре 400 година и да нема оправдања што им је затворена, односно што им није постављен нови свештеник. У жалби су посебно иста-кли: "Црква Савиначка од нас је два сата, а и више удаљена, па и ако би ићи могли, неда нам велика Река, звана Дичина, која се на три места мора прећи а на којој ни једна скела и ћуприја не постоји..."53-1 Српски митрополит није имао на располагању слободног свеште-ника, па је од ужичке епархије затражио извештај о положају околних села према таковској цркви и спремности свештеника суседних парохија да наизменично богослуже у таковској цркви. Изјаве су, 30. септембра 1853., дали свештеници - Јован Витомировић из парохије савиначке, Антоније Симовић из парохије бањанске, Стефан Јаковљевић из парохије бершићске, и Милан Протић из парохије брусничке. Они су изјавили да су спремни да служе у таковској цркви, ако се обезбеде услови за то. На цркви је био проваљен кров, па је прокишњавала. Осим тога, црква се налазила усред гробља, које је било ограђено, а око ограде су биле њиве и ливаде се-љака, који нису дозвољавали ни свештеницима, ни верницима из ближих и даљих села да за ограду везују коње, на којима долазе цркви. Код таковске цркве није било воде за пиће, дрва за огрев, нити стана за свештеника који је морао да преноћи, после вечерње службе, уочи црквених празника. > Ови разлози утицали су на потврду одлуке да таковска црква буде затворена све до 1883. године. Њену оправку и што брже отварање сугери-сао је те године краљ Милан Обреновић: "...У исто време, господине Мини-стре, желео бих да промислите и са црквеним властима нађете начина како таковска црква, та мајка потоњих слободних богомоља у Србији, не би мучала, него би служила и певала на славу Бога, на понос Србије и на утеху благодарних потомака таковских јунака". ) Таковска црква је поправљена и опремљена, а свечано отварање било је на Цвети, 10. а11рЈј[лаЛ883. године. "Српске.нпвине," су. 7. априла. објавиле вест да је "Његово преосвештенствб, епископ нишки г. Нестор, от-путовао у Таково, где ће на Цвети осветити тамошњу цркву, која ће тога да-на поново пропевати", а 8. априла вест да је "Његово Величанство Краљ кренуо на пут у Таково да тамо проведе општенародни празник Цвети..." Краљ Милан Обреновић је, на Цвети 1883. године, кренуо из Гор-њег Милановца у Таково. "Пред Краљевим каруцама јахало је преко две сто-тине коњаника из округа рудничког, а пред њима се носиле заставе под којима се народ овај борио под управом кнеза Милоша... Краљ је ступио у малену црквицу таковску те у њој одстојао довршетак службе божје, коју је најсвечанијим начином одслужио епископ нишки, господин Нестор..." -* Краља Милана је у Такову дочекао народ таковског краја, а у одбо-ру за дочек био је и Јевто Милетић, председник таковске општине, из села Шарана, које је тада са Таковом, чинило једну општину. Таковска парохија је све до наших дана остала заједно са сави-начком. Дом свештеника таково-савиначке парохије налази се и данас на Савинцу. 4.1.7. Доградња савиначке цркве 1860. године Кнез Милош Обреновић је био обавештаван о условима рада ње-гове прве задужбине, савиначке цркве, нарочито у зимским и кишним пе-риодима, па је размишљао о побољшању тих услова. У лето 1836. године наредио је пуковнику Арсенију Андрејевићу, команданту средоточне ко-манде, да оде на Савинац и са собом поведе познатог неимара Настаса "да тамошњу цркву провиде".57) Они су били на Савинцу, а шта су видели и закључили није нам познато. Вероватно је неимар Настас дао упутства игу-ману Гедеону Јуришићу да ангажује мајсторе да израде камене плоче и њима поплочају земљани под у савиначкој цркви, односно манастиру. То је и учињено, што се да закључити из буџета прихода и расхода манастира Са-винца за 1839. годину, у којем је у расходу књижено 230 гроша, који су исплаћени за стављање каменог пода у манастиру.58) Кнез Милош Обреновић је, под притиском политичких против-ника, дао оставку 1. јуна 1839. године и отишао из Србије у Влашку. У Бео-град се вратио 25. јануара 1859. године, након двадесетогодишњег изгнанства, пошто га је Народна скупштина поново изабрала за кнеза Србије. Почетком марта 1859. године, кнез Милош је донео одлуку да ва-рош Деспотовица промени назив у Горњи Милановац. У депеши која је стигла у Горњи Милановац, поред ове одлуке, саопштено је да "Његова Светлост намерава овде подићи цркву о свом трошку, и ону на Савинцу оправити". Ова вест је у Горњем Милановцу и таковском крају изазвала бу-ру одушевљења. "Звона одмах стану звонити, прангије пуцати и пушке на све стране праштати".59-' Кнез Милош је одлучио да обнови своју задужбину на Савинцу, у спомен своје покојне супруге, кнегиње ЈБубице, која је умрла у изгнанству 14. маја 1843. године у Новом Саду, а сахрањена у манастиру Крушедолу у Фрушкој гори. Обнова савиначке цркве завршена је 1860. године, а састојала се од доградње дрвене припрате, поправки неких елемената у самој цркви и из-градњи нове дрвене звонаре. Градитељске послове обнове савиначке цркве водио је Настас Ђорђевић, познати неимар из Горњег Милановца. Дограђена припрата освештана је у лето 1860. године. Овом свечаном чину није присуствовао кнез Милош, који је тада био стар и боле-стан. Цркву је освештао чачански владика Јанићије, у присуству Матије Дамјановића, савиначког пароха и свештеника из околних парохија. Кнез Милош је последњи пут долазио у Горњи Милановац 24. ав-густа 1859. године. С обзиром на његове одмакле године и на лоше сао-браћајне везе са Савинцем, није било могућности да стари кнез посети своју задужбину на Савинцу, нити устаничко Таково. Умро је 27. септембра 1860. године у Београду. Нова дрвена припрата знатно је повећала простор савиначке цркве, па је могла да прими већи број грађана за време разних верских обреда, као што су венчања, парастоси или божја служба недељом и другим празником. У околним селима је, нешто раније, изграђено неколико нових цркава - у Брезни, у Брусници и другим селима, па је савиначка црквена па-рохија остала са мањим бројем села и парохијана. У то време пристизао је све већи број нових млађих свештеника школованих у богословији. Они су молили српског митрополита или епи-скопе да им доделе парохију по њиховој жељи, а најчешће у близини њихо-вог места рођења. Те молбе су понекад изражавале и критику организације појединих црквених парохија. Такву критику организације парохија у та-ковском крају упутио је Михаило Деспотовић, свештеник из села Полома, 23. фебруара 1862. године, у којој каже: "Будући је пре неког времена у око-лини овој парохија Цркве савиначке без свештеника остала (умро је), за ко-ју сам се и раније обраћао, а која ми подарена није, но је раздвојена тако: да је један део при реченој цркви остао, не имајући до сада дејствитељног свештеника, но који дође приватно тај их опслужује, а два су села, именом Дренова и Лочевци, одвојена и протојереју среза качерског на обслуживање дата и придружена цркви брезанској. Како је црква Таковачка и Савиначка у растојању једна од друге черек сата, зато житељи села Такова, на молбу сво-ју, нису могли добити свештеника к цркви, но су придружени к цркви Са-виначкој, којој је пре три године дана блажено-почивши књаз Милош неку доста повелику суму новаца за оправку подарио. Па како су сад речена два села одвојена, то и Савиначка црква без парохије следоватељно бити не може".^0) Молба свештеника Деспотовића казује нам како је из парохије са-виначке издвојено село Дренова и додељено много удаљенијој брезанској цркви, затим да црква у Такову није добила свештеника, а оно што је нај-важније, да је кнез Милош Обреновић за оправку и доградњу савиначке цркве дао повелику суму новца. То није могло проћи незапажено ни у ужој ни у широј околини. 4.1.8. Доградња савиначке цркве 1904. године После обнове цркве 1860. године, у наредних четрдесетак година постојања савиначке цркве није било важнијих догађаја, осим оних који су се иначе догађали у Србији тога доба. Свештеници су се смењивали, гроб-не хумке око цркве множиле се, свет је долазио на причешће, славски ко-лачи су освештавани, узимала се богојављенска водица, младенци су венчавани, деца су крштавана, а умрли испраћани на вечни починак у сео-ска гробља. Тако је било све до краја 1902. године, када је у Министарство про-свете и црквених дела у Београду стигла следећа молба: "Господину Министру просвете и црквених дела У порти, поред зида цркве Савиначке, у округу Рудничком, у срезу и општини Таковској, сахрањени су најближи чланови моје фамилије - Ву-комановићи - а неки су чланови сахрањени овде у Београду. Испуњавајући свети аманет моје покојне мајке Василије Вукома-новић, намеравам да на место садашње дрвене дограде уз Савиначку цркву, доградим зидану дограду - припрату, испод које бих озидала гробницу за чланове моје фамилије, који се налазе поред зида цркве Савиначке, а неке бих одавде тамо пренела. На који начин мислим ово дограђивање да изведем, види се из плана прописаним за зидање цркава у нас, а да ће тиме допринети и бољем угледу и лепоти садашње цркве, о томе мислим нема сумње. Београд, 29. новембра 1902. год. Господину Министру унапред захвална Милева Ранка Алимпића. по роду Вукомановића" С тога, част ми је замолити Госп. Министра да ми изволи одобри-ти да могу по жељеном плану ово дограђивање извести и у гробници испод ове дограде, своје миле покојнике сахранити. Стручна оцена поднетих планова цркве и породичне гробнице би-ла је повољна, па је дато одобрење за доградњу цркве. Већ следеће године склоњена је дрвена припрата цркве, а озидана нова од клесаног камена, та-ковског ружичастог пешчара, којим је била озидана и црква 1819. године. Истоветност обрађених камених коцки чини утисак јединствене архитек-тонске целине, па се тешко распознаје да је ова црква дограђивана. Поред цркве, са десне стране, изграђена је лепа црквена звонара од дрвета. На звонару су, поред постојећег малог звона, стављена два већа звона, која је купила госпођа Милева Алимпић, 1905. године. Порта цркве ограђена је 1904. године новом храстовом оградом. О мотивима доградње савиначке цркве може се прочитати и са мермерне плоче постављене са јужне стране припрате: ЗА СПОМЕН СВОЈИХ РОДИТЕЉА ПЕТРА И ВАСИЛИЈЕ ВУКОМАНОВИЋА СВОЈЕ БРАЋЕ АЛЕКСЕ И МИХАИЛА И СЕСТРЕ МИЛИЦЕ СУПРУГЕ ВЛАДИСЛАВА ВУЈОВИЋА ДРЖАВНОГ САВЕТНИКА ПОДИЖЕ ОВУ ДОГРАДЊУ МИЛЕВА УДОВИЦА ГЕНЕРАЛА РАНКА АЛИМПИЋА РОЂЕНА П. ВУКОМАНОВИЋА 1904. Многи ондашњи савременици, а и каснији, постављали су питање откуда потиче новац удовице генерала Алимпића, јер је за доградњу при-прате цркве, изградњу породичне гробнице и пренос посмртних остатака више умрлих чланова фамилије Вукомановића из Ташмајданског гробља у Београду требало много новаца. Василија Вукомановић, мајка Милеве Алимпић, била је супруга Петра Вукомановића, брата кнегиње Љубице Обреновић. Она је умрла 1894. године у Београду и за собом оставила велико имање са две куће. Ова имо-вина налазила се у суседству Београдске митрополије и била је процењена на 30 хиљада цесарских дуката. То је за оно време било право богатство. Ва-силија је оставила аманет да се њено имање прода и да се од тих пара до-гради савиначка црква, а у цркви сагради породична гробница и у њу пренесу остаци умрлих чланова породице Вукомановић и Обреновић, са-храњених у порти савиначке цркве, као и остаци умрлих чланова породице Вукомановић из Ташмајданског гробља у Београду. Милева Алимпић продала је имовину своје покојне мајке Београд-ској митрополији, а за добијени новац организовала је и платила доградњу савиначке цркве и изградњу породичне гробнице. У новосаграђену гробницу у цркви смештени су посмртни остаци чланова породица Обреновић и Вукомановић, пренети из црквене порте и из Ташмајданског гробља. Кости покојника, које су извађене из гробова у црквеној порти пре стављања у породичну гробницу, прво су опране светом водом на извору „Светиња,,, а потом стављене у припремљене ковчеге, на којима су били натписи са именима покојника. Освећење нове припрате савиначке цркве и парастос моштима смештеним у нову гробницу, одржани су 9. јуна 1905. године. "Сем госпође генералице, неколико њених рођака и гостију из Београда, освећењу при-прате и парастосу присуствовало је много света из места и околине, тако да сви присутни нису имали места у цркви. На парастосу је чинодејствовало више свештеника, а неколико учитеља из околине украшавали су овај свети чин лепим певањем. После свршене свечаности у цркви, био је у црквеној порти при-ређен ручак, по обичају народном. V спомен покојника за све присутне што су били дошли на ову свечаност". ^ Овај свечани чин освећења цркве догодио се само две године на-кон пада династије Обреновића. Нова династија Карађорђевића и њена де-мократска власт није правила никакве сметње да се овај високи чин освећења цркве и парастос што достојанственије обаве. Нови изглед савиначке цркве после доградње припрате потврдио је речи госпође Милеве Алимпић да ће доградња допринети бољем изгле-ду и лепоти ове цркве. Она заиста делује монументално и зрачи лепотом у природном амбијенту, који је прави бисер у овом делу Шумадије. "Садашња црква има двоја врата. У припрату, односно у наос, ула-зи се кроз врата на западном зиду, а на јужном зиду наоса налазе се врата знатно мањих димензија. Светлост пролази кроз седам прозора, од којих су два на припрати (северни и јужни зид), четири на зидовима наоса (по два на северном и јужном зиду) и један у апсиди. Унутрашња архитектура цркве, за разлику од спољне, одликује се нешто занимљивијим елементима. Конструкција грађевине решена је на тај начин што четири пиластра са капителима носе четири лука на које се наслања купола са осмостраном тамбуром и купастим завршетком. На сва-кој страни тамбуре налази се по један узан прозор. Апсида је споља седмо-страна, а унутра полукружна. Пиластри са луковима подупиру полукружни свод над простором предњег дела наоса. И наос и припрата засвођени су полукружним сводом. Једноставна и некако строга у изгледу, архитектура цркве не оби-лује декоративним елементима, али се истичу лепо обрађени камени окви-ри прозора и довратници на јужним вратима".63) Унутрашњу архитектуру цркве су, изгледа, обликовали италијан-ски мајстори, које је ангажовао кнез Милош. Да су Италијани учествовали у градњи савиначке цркве може се видети у књизи арачких расхода за 1822. годину, у којој је записано: "Мајсторима Талијанима, зидарима, за рад што су правили Савинац, дадо(х) 200 гроша".64) ООШ, ЦРК№ С8, СДО у САВИН^ Р 1М00 Снажна олуја, која је захватила савиначку околину 1921. године, скинула је лимени покривач са крова кубета, па је морао да се ставља нови од поцинкованог лима. 4.1.9. Спомен-обележја у цркви Савиначка црква је задужбина кнеза Милоша Обреновића и поро-дична гроб_ница Обреновића и Вукомановића. [Надгробни споменици и плоче са именима умрлих лица, као и оних који спомен подижу, пренети су и уграђени у поду цркве одмах после смештаја посмртних остатака у породичну гробницу. Ове плоче биле су стално изложене трењу од обуће верника који су долазили на верске обре-де, као и бројних посетилаца овог историјског споменика. Адам Васиљевић савиначки парох око 1930. године, ради заштите натписа на плочама од брисања, ангажовао је мајсторе да плоче са пода подигну и уграде у бочне зидове унутрашњег дела припрате. Једино је на првобитном месту остала, с десне стране од црквених врата, бела мраморна надгробна плоча Обрена Мартиновића, оца војводе Милана Обреновића и првог мужа Вишње, мајке кнеза Милоша, са натписомП ОВДЕ ПОЧИВАЈУ КОСТИ РАБА Б(0)ЖЈЕГ ОБРЕНА МАРТИНОВИЋА РОЖДЕН БИСТ И ПРЕСТАВИСЈА В БРУСНИЦЈЕ Л 77. ЕГО ЖЕ СИН БИСТ Г(ОСПО)ДАР МИЛАН Уз западни зид припрате прислоњен је мермерни споменик са натписом: ОВДЕ ПОЧИВАЈУ ЗЕМНИ ОСТАЦИ КАПЕТАНА МИХАИЛА П. В^КОМАНОВИЋА БРИГАДИРА РУДНИЧКЕ ВОЈСКЕ РОЂЕН 8. НОВЕМБРА 1829. ГОД. У СЕЛУ СРЕЗОЈЕВЦИМА ОКРУГА РУДНИЧКОГА, А УМРО 24. НОВЕМБРА 1873. ГОД. У ГОРЊЕМ МИЛАНОВЦУ. ОСТАВИО ЈЕ НАКОН СЕБЕ ЖЕНУ И ЧЕТВОРО НЕЈАКЕ ДЕЦЕ. ОВАЈ СПОМЕНИК ПОДИЖЕ МУ ЊЕГОВА ТУЖНА МАТИ ВАСИЛИЈА П. ВУКОМАНОВИЋА Од фамилије Обреновић, у савиначкој цркви сахрањено је више чланова породице Господара Јована Обреновића, брата кнеза Милоша. На спомен-плочи, на јужном зиду припрате, посвећеној прерано умрлим Јелисавети и Павлу, деци Господара Јована Обреновића и његове супруге Ане, налази се слабо читљив натпис дирљиве садржине: ИЗ ПРЕВЕЛИКЕ ЖАЛОСТИ СПОМЕН ЕЛИСАВЕТИ 13-ГА ИУНИА 1836. ГОДИНЕ РОЂЕНОЈ ИСТОГ ДАНА У ВЈЕЧНОСТ ПРЕСЕЉЕНОЈ ИСТУ ПРЕЗРЕ И СУЗЕ НАМ ПРОЛИ НАШЕ ЧЕДО ПАВЛЕ ШЧИАК МИЛШИ 6-ОГ НОЕМВРИА 1837. ГОДИНЕ РОЂЕН А 4-ОГ ИУНИА 1838. ГОДИНЕ В ВЈЕЧНОСТ ПРЕСЕЉЕН ТЕЦИТЕ НАМ ГОРКЕ СУЗЕ ТЕЦИТЕ НАМ ДО ГРОБА (Следећих седам редова је нечитљиво) ИОВАНА ОБРЕНОВИЋА И ГОСПОЖЕ АННЕ ИОВ. ОБРЕНОВИЋА ПОЛОЖЕН На истом зиду налази се спомен-плоча Круне, прве жене Господа-ра Јована Обреновића, а кћери кнеза Танаска Михаиловића из села Бершића: ОВДЕ У ОВОМ СВЕТОМ ХРАМУ БОЖИЕМ АРХИЕПИСКОПА СЕРБСКОГ С.САВВЕ НА САВВИНЦУ ПОД ОВОМ МЕРМЕРНОМ ПЛОЧОМ ВЈЕЧНО ПОЧИВА БЛАЖЕНА ТЈЕН БЛАГОРОДНЕ ГОСПОЂЕ КРУНЕ, СВЕТЛЕ СУПРУГЕ ЊЕГОВОГ СИЈАТЕЛСТВА ГОСПОДИНА ИОАННА ОБРЕНОВИЋА ВЕЛИКОГ СЕРДАРА РАШКОГ РОЂЕНЕ У СЕЛУ БЕРШИЋИМА НАИЕ РУДНИЧКЕ 25-ОГ МАРТА 1797-ОГ ЉЕТА А УМРЕШЕ НА ЖАЛОСТ РОДА И СВЕТЛОГА СУПРУГА 7 ИАННУАРИА 1835 - ГОДИНЕ На супротном зиду цркве је плоча подигнута у спомен Савке, кћери Јована и Круне Обреновић, која је умрла у десетој години: ИС ХР НИ КА УСАМЉЕНО ОВО МАЛО МЕСТО САДРЖАВА У ЛАДНОЈ СВОЈОЈ И ЦРНОЈ УТРОБИ НА ВЈЕКИ ПРЕМЛАДО ТЈЕЛО СВЕТЛЕ И БЛАГОСЛОВЕННЕ ЛОЗЕ ОБРЕНОВИЋЕВЕ ДЕСЕТОГОДИШЊЕГ МИЛОГ ЧЕДА И ДРАГЕ КЋЕРИСАВКЕ УСОПШЧЕ 23-ег СЕПТЕМВРИЈА 1834. ГОДИНЕ НА ТУГУ ПЕЧАЉ И СКРОБ УЦВЕЉЕННЕ МАЈКЕ КРУНЕ И РОДИТЕЉА ИОАННА ОБРЕНОВИЋА ВЕЛИКОГ СЕРДАРА РАШКОГ И У СВЕТОМ ХРАМУ С.САВВЕ А. ЕПИСКОПА СЕРБСКОГА ЧЕСТНО ПОГРЕБЕННЕ У олтарском простору, крај царског престола, у под је узидана мермерна плоча у спомен деветогодишњем Обрену сину Господара Јована Обреновића, са натписом: ОВДЕ ПОЧИВАЈУ НЕВИННЕ КОСТИ МАЛОЉЕТНАГО ОБРЕНА СИНА ВИСОКОРОДНОГ ГОСПОДАРА ИОАННА ОБРЕНОВИЋА РОЖДЕН 31. ДЕКЕМВРИЈА 1820. ГОДА НА ПРЕВЕЛИКУ ЖАЛОСТ ЉУБЕЗНИЈ РОДИТЕЉА И ЦЈЕЛЕ СВЈЕТЛЕ ФАМИЛИЕ ПРЕСЕЛИ СЕ У ВЈЕЧНОСТ 7 АПРИЛИА 1829. ЉЕТА ПОГРЕБЕН У ЊЕГОВУ ЗАДУЖБИНУ САВВИНАЦ На северном зиду припрате уграђене су још четири спомен-плоче са занимљивим садржајем и именима чланова фамилије Вукомановић из села Срезојеваца, које се налази северозападно од Савинца, удаљено око два сата хода. Сви они припадају ужој родбини кнегиње Љубице, супруге кнеза Милоша Обреновића, рођене Вукомановић. Прва плоча од истока према западу спомен-обележје је Радосава и Марије Вукомановић, родитеља кнегиње Љубице, са натписом: ОВДЕ ПОЧИВАЈУ КОСТИ РАБОВ БОЖИИХ РАДОСЛАВА ВУКОМАНОВИЋА КОИ Е ЧЕСНО ПОЖИВИО 47 ЉЕТА ПРЕСТАВИО СЕ 26 НОЕМВРИЈА 1805 ЉЕТА И СУПРУГЕ ЊЕГОВЕ МАРИЕ ПОЖИВИВШЕ 35 ЉЕТА А УМЕРШЕ 7 ЈАНУАРА 1797 ЉЕТА У СЕЛУ СРЕЗОЕВЦИМА НАХИЕ РУДНИЧКЕ ОВО СУ РОДИТЕЉИ КЊАГИЊЕ СЕРБСКЕ ГОСПОЂЕ ЉУБИЦЕ СУПРУГЕ ГОСПОДАРА КЊАЗА СЕРБСКОГ МИЛОША Т. ОБРЕНОВИЋА ОНА ИЗ БЛАГОДАРНОСТИ ЊИМА ПАМЈАТНИК ОВАЈ ЗА СПОМЕН ПОСТАВЉА СМИЉАНА, РУЖИЦА И АНТОНИЕ РАД. ВУКОМАНОВИЋА Друга спомен-плоча посвећена је, такође, породици Вукомановић, а посебно је занимљива што су на њој уписана два имена значајна за кул¬турну историју Србије - Алекса Вукомановић, професор српске књижевно- сти и филологије на Београдском лицеју, и његова супруга Мина Вукома- новић, позната сликарка свога доба/ Она је била кћерка Вука Караџића, великог реформатора нашег језика и правописа, скупљача народних умот- ворина, преводиоца и заслужног човека за упознавање европских народа са богатством српске усмене народне књижевности и са праведном борбом српскога народа против турске империјеЈ/ "~~~ Посмртни остаци Алексе и Мине пренети су на Савинац 1904. го- дине из Ташмајданског гробља и сахрањени у савиначкој цркви. На спо-мен-плочи записано је: "-^ Овде у вечном миру почива ВАСИЛИЈА СУПРУГА ПЕТРА ВУКОМАНОВИЋА 1804 + 1894 АЛЕКСА П. ВУКОМАНОВИЋ ПРОФЕСОР ИСТОРИЈЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ И ФИЛОЛОГИЈЕ НА БЕОГРАДСКОМ ЛИЦЕЈУ 1826 + 1859 МИХАИЛО П. ВУКОМАНОВИЋ КАПЕТАН IКЛАСЕ БРИГАДИР РУДНИЧКЕ ВОЈСКЕ 1829 + 1873 МИНА АЛ. ВУКОМАНОВИЋА РОЂ. ВУКА КАРАЏИЋА 1831 + 1894 ЈАНКО АЛ. ВУКОМАНОВИЋ ШТУДЕНТ ЦАРСКЕ АКАДЕМИЈЕ У ПЕТРОГРАДУ 1859 + 1878 ЉУБИЦА МИХ. ВУКОМАНОВИЋА 1865 + 1881 МИЛОШ МИХ. ВУКОМАНОВИЋ ПОТПОРУЧНИК 1867 + 1898 Поводом 95-годишњице смрти, у савиначкој цркви је, 22. маја 1988. године, откривена нова спомен-плоча Мини Вукомановић - Караџић. Плоча је постављена на левој страни од улазних врата цркве, поред север-ног зида припрате. Плочу је открила Олга Николић, потпредседник Кул-турно-просветне заједнице Србије, која је, између осталог, рекла: "Данашња свечаност на Савинцу је подстрек и обавеза да млади људи упоз-нају Мину и схвате правило да трајање једне личности није одређено по-родичним пореклом већ сопственим делом и његовом величином". Спомен-плоча са сликом Мине Караџић дело је академског вајара Небојше Савовића - Неса из Горњег Милановца. На откривању спомен-плоче на Савинцу присуствовали су бројни културни и јавни радници, стари и млади житељи Шарана, Дренове, Тако¬ва и других места. Свечаност су, младошћу и полетом, употпунили учени-ци Основне школе "Таковски партизански батаљон" и њихови гости, ученици основних школа "Вељко Нешковчић" из Сплита, "Тоде Хаци Те-флов" из Кавадараца и "Фрањо Врунч" из Словењ Градеца. Трећа спомен-плоча на северном зиду припрате је у спомен Луки, Петру и Теодору Вукомановићима, рођеној браћи кнегиње Љубице Обре-новић, са натписом: ЗДЈЕ ПОЧИВАЈУТ РАБИ БОЖИИ ЛУКА, ПЕТАР И ТЕОДОР РОЂЕНА БРАЋА ОД ПЛЕМЕНА ВУКОМАНОВИЋА, У СЕЛУ СРЕЗОЕВЦИ ОКРУЖИЈА РУДНИЧКОГ. ЛУКА ЧЕСТНО ПОЖИВЕ 48 ЉЕТА И ПРЕСТАВИО СЕ МЕСЕЦА ЈАНУАРИЈА 1833 ГОДА. ПЕТАР ПОЖИВЕ 32 ЉЕТА И ПРЕСТАВИО СЕ МЕСЕЦА АПРИЛИЈА 1833. ТЕОДОР ЈОШТЕ У МЛАДОСТИ СВОИОЈ ПРЕСЕЛИО СЕ У ВЈЕЧНОСТ. ВЈЕЧНА ИМ ПАМЈАТ. СЕСТРА ЊИНА ЉУБИЦА М. ОБРЕНОВИЋА, КЊАГИЊА СЕРБСКА, ПОЛАЖЕ ИМ ПЛОЧУ ОВУ ЗА ВЈЕЧНО ВОСПОМИНАНИЕ Четврта спомен-плоча на истом зиду споменик је Радосаву и Ма-рији Вукомановић, из Срезојеваца, оцу и мајци кнегиње Љубице Обрено-вић, са прилично нечитљивим натписом: ОВДЕ ПОЧИВАЈУ КОСТИ РАБОВ БОЖИИХ РАДОСАВА ВУКОМАНОВИЋА КОИ Е ЧЕСТНО ПОЖИВИО 47 ЉЕТА ПРЕСТАВИО СЕ НОВЕМБРА 1805 ЉЕТА И СУПРУГЕ ЊЕГОВЕ МАРИЕ ПОЖИВИ 35 ЉЕТА УМРЕШЕ 7 ИАНУАРА 1797. ОВО СУ РОДИТЕЉИ КЊАГИЊЕ СЕРБСКЕ ГОСПОЂЕ ЉУБИЦЕ СУПРУГЕ ГОСПОДАРА КЊАЗА СЕРБСКОГ МИЛОША ОБРЕНОВИЋА ИЗ БЛАГОДАРНОСТИ ЊИХИА ПАМЈАТНИК ЗА СПОМЕН ПОСТАВ На северном зиду цркве налази се и велика спомен-плоча са име- нима 166 палих ратника у борбама за ослобођење и уједињење од 1912. до 1919. године, са натписом: ЗА ЧАСТ И ОТАЏБИНУ И УЈЕДИЊЕЊЕ НАШЕГ ТРОИМЕНОГ НАРОДА ПОЛОЖИШЕ СВОЈ ЖИВОТ. (Следе имена и презимена ратника) ОВУ ПЛОЧУ СЛАВНО ПАЛИМ ЈУНАЦИМА ПОДИГОШЕ РОДБИНА, РАТНИ ДРУГОВИ И ОСТАЛИ СЕЉАНИ СЕЛА ШАРАНА И ДРЕНОВЕ 1925. ГОД.65) Спомсн плоче у савиначкој цркви - Из Документације Дечјих новина из Г. Мила- новца, фото Аца Ђорђевић 4.1.10. Иконостас савиначке цркве О иконостасу цркве на Савинцу није много писано, јер нису ни вршена опсежнија истраживања. Чишћење иконостаса и превентивне конзерваторске радове извршио је октобра 1972. године Милан Ђокић, сликар-конзерватор из За-вода за заштиту споменика културе из Краљева. Ови радови омогућили су да се сагледа степен очуваности, обави потпуна дескрипција и поуздана иконографска и стилска анализа икона. Веома обухватан и стручан приказ културно-историјског значаја иконостаса, оцену стилских и иконографских својстава ликовних остваре-ња у савиначкој цркви, дао је Радомир Станић, познати историчар уметно-сти. Из његовог објављеног рада, уз минимална скраћења, издвојили смо опис иконостаса савиначке цркве: "Архитектура иконостаса је доста једноставна. Подељена је у хо-ризонталне зоне, док рашчлањавање по вертикали није уопште наглашава-но. Обликована без нарочитих пластичних претензија, без присуства стубаца и пиластера са капителима, као што је то био случај са другим ико- ностасима, и без богатих вертикалних и хоризонталних профилација, архи-тектура се у декоративном погледу одликује сликаном и дуборезном орна-ментиком. У првој зони декоративном дуборезно-сликаном обрадом домини-рају царске двери, које су украшене дуборезним орнаментима вегетабил-ног карактера у стилизованој обради. Падају у очи надвратници северних, царских и јужних двери, који су, такође, украшени дуборезним декоратив-ним мотивима од стилизованог лишћа. Доњу од средње зоне иконостаса дели трака која је испуњена представом стилизоване винове лозе са гроздо-вима. На њу се наслања трака декорисана сликаним лишћем акантуса и цве-товима. Изнад апостолских икона налази се трака коју испуњава систем орнаментике комбинован акантусовим лишћем и гроздовима винове лозе. Средња зона се завршава траком коју сачињава врежа са црвеним и зеленим цветовима. Горња зона, у којој најистакнутије место заузима крст са ра-спећем, најлепше и најспретније је обрађен техником дубореза. Крилати грифони елегантних и витких линија, постављени један наспрам другог, заузимају централно место. Приказани су тако да зубима придржавају по-стоље крста са распећем. Њихови спирално увијени дуги репови, на којима стоји по једна птица, настављају се у сплет стилизованих орнамената у ви-ду палмете и акантуса. Крст је богато орнаментисан. Ивице кракова опер-важене су тордираним ужетом, а њихови завршеци тролисно обликовани. Розете у облику цвета сунцокрета, које симболизују сунце, посебно су рез-барене. Има их укупно дванаест. Горњи део вертикалног крака крста завршава се представом голуба. Богатству обраде крста доприносе два косо постављена елемента обавијена торидарном врежом, који вероватно сачињавају скиптрове. Пажњу привлаче, својом дуборезном обрадом, иконе с једне и друге стране крста, чији је оквир израђен од слободно резаног стилизованог лишћа и цвећа. У целини узевши, архитектура иконостаса представља складну, једноставну и врло пријатну ликовну целину, у којој иконописне предста-ве ликова и фигура светитеља сачињавају главне акценте. Све дуборезне творевине изведене су у дубоком рељефу и обојене златом и сребром. Сли-кана орнаментика дата је у разнобојним комбинацијама, у којима прео-влађују црвени, зелени, плави и окер тонови. По формату (73 х 116 цм) највеће површине, сликаном декораци-јом третиране, чине правоугаона поља лево и десно од царских двери, а испод престоних икона Богородице са Христом и Исуса Христа. На овим површинама најчешће су приказиване старозаветне сцене. Овде су, међутим, на жутој позадини представљене по једна ваза у којима се налази разнобојно цвеће. Иконостасна архитектура, односно скелетни носач, рађен је од храстовог дрвета, док су делови дуборезном орнаментиком украшени, израђени од липовог дрвета. Све сликане и друге декорације имају носач од дрвета меке структуре. Вероватно од липовог или тополовог дрвета". ) Д в е р и "На иконостасу се налазе троје двери: северне, царске и јужне. Се-верне и јужне су једнокрилне, а царске, као што је то уобичајено, двокрил-не. Дуборезом су украшене царске, док су северне и јужне без икаквих дуборезних и сликаних орнамената изузимајући представе светитеља. Северне двери (81 х 204 цм) сликане су на носачу од три даске: две вертикалне и једне полукружне - сегментне које су међусобно спојене са две пречке и панковима. Двери су оивичене црвеном бордуром. На тробој-ној позадини (доле црвена, у средини смеђа, а горе ултра марин плава) приказана је стојећа фигура арханђела Михаила. Десном руком држи ису-кан мач, а у левој минијатурну голу женску фигуру. Одевен је у смеђе пан-талоне са црним вегетабилним орнаментима. На ногама су плаве подвезице и црне сандале. Изнад плаве тунике је панцирна кошуља, украшена стилизованим златним орнаментима и човеколиким представа-ма. Огрнут је цинобер хламидом,67) везаном у чвор испод грла. Крила су му грао боје, чији су завршеци дати у црним тоновима. Јужне двери (81 х 203 цм) сликане су на истоветном носачу. Исти случај је и са позадином. На њима је приказан Св. Стефан у стојећем ставу. У десној руци држи кадионицу, а у левој дарохранилницу. Обучен је у дугу светлу ђаконску хаљину, украшену плавим и жутим цветовима. Рубови ру-кава и оковратника су декорисани разнобојним драгим камењем. Преко ра-мена и око појаса пребачен је плави омофор68) са белим крстовима. Огрнут је цинобер огртачем. Царске двери богато су украшене дуборезним флоралним орна-ментима. Оне су као целина једним вертикалним и хоризонталним венцем, украшеним астрагалима, подељене на четири дела. Завршавају се кружним пољем у коме је насликан Исус Христос са раширеним рукама. Одевен је у плаву архијерејску одежду, са златном круном на глави. На северном крилу (39,5 х 152 цм), у горњем делу, у кружном по-љу, дат је пророк Давид у плавој хаљини и љубичастом огртачу са широким златним оковратником. На глави му је раскошна златна круна. У десној држи развијен свитак без исписаног текста, а левом благосиља. У аркадном пољу величине 21 х 57 цм приказан је арханђео Гаври-ло из сцене Благовести. Стојећи у облацима, у дугој зеленој хаљини изнад које је краћа златна, украшена љубичастим и црвеним цветовима, анђео де-сном благосиља, а у левој држи гранчицу са зеленим цветовима. У позади-ни је архитектура зграде са фасадом цинобер боје. На јужном крилу (152 х 42,5 цм), распоред и положај приказаних ликова је идентичан. У горњем кружном простору пречника 19 цм насли-кан је пророк Соломон у зеленој хаљини са златним појасом. Горњи део одеће је црвене боје са златним оковратником. На глави има златну царску круну. Десном благосиља, а у левој држи развијен ротулус без текста. Стојећа фигура Богородице из сцене Благовести смештена је у ар-кадно поље наспрам арханђела Гаврила. Богородица је приказана у тренут-ку када је на изненадни долазак анђела устала са златног престола, на коме јецрвени јастук. Крај њеје књига. Одевена је у дугу плаву хаљину. Одозго је љубичаст огртач са златним рубовима који су украшени драгим каме-њем".66) Престоне иконе "На иконостасу се налазе две престоне иконе: Богородица са Хри-стом и анђелима и Исус Христос. Ван иконостасне целине постоје још две иконе које се по стилским одликама уклапају у ликовна и иконографска својства иконостаса. На првој је представљен Св. Јован Крститељ, а на дру-гој Св. Никола са Христом и Богородицом. Богородица са Христом и анђелима (74 х 104 цм) сликана је на но-сачу који се састоји од две липове даске ојачане са два кушака од истог дрвета. Икона је уоквирена црвеном и зеленом бордуром. На зеленој поза-дини насликана је Богородица како седи на златном престолу декорисаном црвеним и љубичастим цветовима. Унутрашња страна наслона престола постављена је жутом тканином, која је украшена ромбоидним пољима са тачкама. Богородица је обучена у дугу тамноплаву хаљину чији су обод, ру-бови рукава и оковратник украшени златом и разнобојним драгим каме-њем. Преко хаљине је мафорион кармин боје, украшен златним орнаментима и зеленим цветовима. Постављен је зеленом тканином. Обрубљен је златом. На глави има златну круну са драгим камењем. У де-сној држи стилизовани скиптар, а левом придржава Христа који је одевен у златну архијерејску одежду, по којој је посуто драго камење и разнобојно цвеће. У десној руци држи зелену куглу, а у левој скиптар. Лево од Богоро-дице, у горњем углу, приказан је анђеО'који лебди на облаку, придржава-јући левом Богородичину круну, а десном држећи развијени свитак са грчким текстом. Одевен је у дугу љубичасту хаљину, изнад које је краћа ружичасте боје. Одозго је залепршан и јако издрапиран црвени огртач. Крила су му сиво-драп боје. На супротној страни у истоветном ставу на-сликан је други анђео у ружичастој доњој и зеленој горњој хаљини са љу-бичастим огртачем. Инкарнат Богородичиног лица је врло помно обрађен жутим оке-ром. Облик лица је извучен потезом кестењасте боје. Њиме су исцртани де-лови лица (нос, обрве, очи и уста). Сенке су смеђо-зелене. Обрве су затамњене и наглашене. Лице је доста тврдо и безизражајно. На дну иконе, управо на зеленој тканини на којој су Богородичне ноге, исписан је црвеним словима следећи текст: ПРЕСВЈЕТАЈА БОГОРОДИЦЕ МОЛИ БОГА О РАБЈЕ ТВОЕМ КЊАЗ СЕРБСКОМ МИЛОШЈЕ ОБРЕНОВИЋА СУПРУЧАД И БРАТИЈУ ЕГО 1822. Исус Христос (72 х 104 цм) је икона која је сликана на истом но-сачу и на истоветној подлози. Позадина и сликани оквир на исти начин су обрађени. Христ је представљен како седи на раскошном и позлаћеном престолу, украшеном црвеним цветовима и љубичастим ружама. Христ се-ди на црвеном јастуку украшеном златним цветовима. Унутрашњост на-слона је постављена зеленом тканином. Светитељ је одевен у раскошну архијерејску одежду. Горњи део одеће орнаментисан је зеленим и црвено-љубичастим цветовима, а доњи је црвене боје. Зелени омофор преко рамена и низ прса украшен је златним крстовима. О врату на црвеном ланчићу ви-си му медаљон са нечитљивим текстом на грчком језику. Ромбоидни над-бедрењак са кићанкама има представу Христа у зеленом хитону69) и црвеном химатиону.70-1 Приказан је како устаје из гроба. Десном благосиља, а у левој држи дугачак крст. Коса му је тамнокестењаста, која у увојцима па-да по раменима. На глави му је златна круна са украсима од црвених и зеле-них драгих каменова. Ореол је златан. У њему је уцртан крст црвеном бојом са иницијалима. Десном благосиља, а левом придржава отворено је- ванђеље. * У левом и десном горњем углу, у елиптичним црвеним пољима уоквиреним ромбоидним златним оквирима, исписана је сигнатура Хри-ста. Лево и десно горе и лево и десно доле, насликана су попрсја јеванђели-ста са својим симболима. Сви су представљени у облацима. Горе лево је јеванђелист Јован у зеленом хитону и љубичастом химатиону. У рукама држи полуотворено јеванђеље. Лево од њега је симбол орла. Десно горе је попрсје јеванђелисте Матеја приказаног у црвеном хитону и зеленом хима-тиону како држи јеванђеље. Лево од њега је анђео у кармин одећи. Доле ле-во је попрсје јеванђелисте Луке насликаног у плавом хитону и црвеном химатиону. Десно је симбол у облику бика. На супротној страни је Св. Марко у црвеном хитону и плавом химатиону, поред којег је његов симбол лав. На Христовом лицу карактеристични су подочњаци изведени благим сенчењем. Хладна, безизражајна и укочена физиономија Христа, са ути-ском порцуланске глаткоће, нешто се разликује од начина обраде ликова је-ванђелиста који су изведени спонтаније и мекше. Код Христових ногу на зеленој основи исписан је следећи текст: ПОМЈАНИ ГОСПОДИ РАБА ТВОЕГО КЊАЗА СЕРБСКАГО МИЛОША ОБРЕНОВИЋА СУПРУЧАД И БРАТИЈУ ЕГО 1822. Св. Јован Крститељ, икона димензије (68,8 х 101,5 цм). Носач је од дводелне вероватно орахове даске спојене храстовим кушаком при дну и при врху. Сликани део је уоквирен црном и златном бордуром. Св. Јован је приказан у стојећем ставу са крилима. Представљен је у пејзажу заталаса-них брежуљака у коме доминира дрво са лоптастом круном у чијим је рак-љама насликана секира. Десно је посуда са одсеченом главом. Десном благосиља, а у левој држи крст преко којег је свитак са текстом. Одевен је у кестењасту камиљу кожу. Изнад је издрапирани зелени огртач. Коса му је тамнокестењаста и пада по раменима. Крупне изразите очи са тамним обрвама, боре на челу дате у виду линија које се спајају међу обрвама - бит-на је карактеристика Јовановог лика. Црним словима на плавој основи исписан је, при дну иконе, сле-дећи текст натписа: ПОМЈАНИ Г(0)С(ПО)ДИ РАБЈЕ ТВОЕГО КЊАЗА СЕРБСКАГО-МИЛОША ОБРЕНОВ(И)ЋА СУПРУЧАД И БРАТИЈУ ЕГО 1827. Св. Никола (69,2 х 102,3 цм) икона, која је сликана на истоветном носачу. Св. Никола је приказан у седећем ставу на златном раскошном пре-столу украшеном зооморфним и вегетабилним представама. Видљиве су, наиме, главе фантастичних животиња које се спремају да прогутају птице. Светитељ седи на црвеном јастуку, одевен у дугу плаву хаљину обрубљену златним и орнаментисаним порубом. Ободи рукава су широки и украшени драгим камењем. Над хаљином је свечана архијерејска одежда боје злата, која је декорисана ромбоидним пољима и стилизованим цветовима. Преко рамена и низ прса протеже се смеђи омофор са златним крстовима. О де-сном бедру је ромбоидни надбедреник са украсима од бисерних зрнаца и драгог камења и са шестокрилним серафимом. На глави му је златна зеле¬но-плава круна са стилизованим геометријским орнаментима и драгим ка-мењем украшена. Десном благосиља, а левом придржава отворену књигу. У десном горњем углу приказано је попрсје Исуса Христа. Де-сном благосиља, а у левој држи затворену књигу. Одевен је у цинобер хи-тон и плави химатион. У левом углу је Богородица, обучена у плаву хаљину и љубичасти мафорион. У рукама држи златну тканину. Лице Св. Николе изведено је на исти начин као и лице Св. Јована. Сасвим је сигурно да је у питању исти мајстор. При дну, на светлоплавој основи, црним словима је исписан текст натписа који је делимично оштећен. Он гласи: ПОМЈАНИ ГДИ РА(БА) ТВОЕГО КЊАЗА СЕРБСКАГО (МИ)ЛОША ОБРЕНО(ВИ)ЋА СУПРУЧАД И БРАТИЈУ ЕГО 1827." Апостолске иконе "Све апостолске иконе, којих има дванаест, и иконе Исуса Христа сликане су на једноделној дасци, вероватно од ораховог дрвета. Апостоли и Христ су насликани на црвено-плавој позадини. Величина поља које заузи-мају ликови апостола је 31 х 36 цм. Апостолски ликови су међусобно одвоје-ни црвеним вертикалним тракама. Од севера према југу представе апостола се нижу овим редом: Св. Јован Богослов, одевен је у плави хитон и цинобер химатион. У десној држи смотан свитак, а левом благосиља. Десну руку повио у лакту, а у левој држи затворено јеванђеље. Млад је и безбрад, са кестењастом ко-сом која у увојцима пада по раменима. Св. Вартоломеј у зеленом хитону и плавом химатиону. У десној држи смотан ротулус, а левом благосиља. Брада му је кестењаста, кратка и заобљена. Св. Тома има на себи зелени хитон и црвени химатион. Десном благосиља, а у левој има смотан свитак. Млад је и голобрад, са кестењастом косом. Св. Лука највише је настрадао од свих осталих ликова. Обучен је у цинобер хитон и плави химатион. У десној држи затворено јеванђеље, а ле-ва шака му је уздигнута. Св. Андреја одевен је у жути хитон и сиви химатион. Десном држи смотан свитак, а левом додирује химатион. Св. Петар је седокос, заобљене браде, у коју се утапају бркови. Има на себи зелени хитон и кармин химатион. У десној држи кључ од раја, а у левој развијен свитак са иницијалом. Исус Христос, десном благосиља, а у левој држи затворено је-ванђеље са златним корицама, које су украшене бисерним зрнцима и дра-гим камењем. Обучен је у цинобер хитон и плави химатион. Коса кестењаста расипа се по раменима, а брада му је ретка и кратка. Св. Јаков на себи има зелено-жути хитон и цинобер химатион. Св. Павле у сивом хитону и цинобер химатиону. Леву руку савио у лакту, а у десној држи затворено јеванђеље са златноцрвеним корицама и украсима од драгог камења. Св. Матеј, старац са дугом брадом и косом, у оранж хитону са цве-толиким украсима и у химатиону плаве боје. Десну руку уздигао, а у левој држи затворено јеванђеље. Св. Марко у зеленом хитону и плавом химатиону. Обема рукама држи затворено јеванђеље. Св. Симон, старац са седом заобљеном брадом и кратком косом, одевен је у цинобер хитон и плави химатион. У десној држи смотан свитак. Св. Филип, млад, без браде, косе кратке и кестењасте. Има на себи кармин хитон и плави химатион. У левој држи савијен ротулус, а десном благосиља. Крст са распећем (110 х 150 х 2,5 цм) је врло лепо дуборезно оства-рење. Христ је представљен у уобичајеном ставу, наг, са драперијом око бе-дара оловне боје. Из рана на рукама и ногама капље крв. На проширеним завршецима кракова насликан је по један јеванђелиста, односно њихов симбол. У доњем је Св. Лука у облику вола, у горњем симбол Јована. У се-верном, Матеј у плавом хитону и златном химатиону, који држи затворено јеванђеље, док је у јужном симболу Св. Марко - лав. Лево од крста са распећем налази се икона са представом Св. Бого-родице и Марије Магдалене. Оне су насликане на дводелној дасци, чији је оквир од слободно резаног венца од цвећа и лишћа. У елиптичном пољу (77 х 48 цм) приказане су као стојеће личности у плавичастом пејзажу. Марија је одевена у цинобер дугу хаљину са златним порубима на рукавима. Одоз-го је плави мафорион који је у пределу главе постављен цинобер тканином. Богородица је приказана у дугој плавој хаљини и мафориону окер жуте бо-је. Десно од Христа, на истом носачу, идентично обрађеном, пред-стављени су Св. Јован и Св. Лонгин. Св. Јован је одевен у плави хитон и ци-нобер химатион. Десну шаку је прислонио уз образ, а леву на прса. Лонгин је у војничкој одећи: окер чизмама, жутим панталонама, плавој туници, окер жутом панциру, љубичастој хламиди и златно-црвеном шлему. Десну руку повио је у лакту са уздигнутим кажипрстом, а у левој држи копље. На основу стилских анализа, може се без тешкоћа установити да су описане иконе у Савинцу рад двојице мајстора. Престоне иконе Богоро-дице са Христом и анђелима и Исус Христос које су, како се из постојећих записа види, сликане 1822. године, радио је један мајстор, док су остале две престоне иконе (Св. Јован Претеча и Св. Никола), затим апостолске иконе, крст са распећем и иконе са представом Богородице и Магдалене и Јована и Лонгина - творевине другога мајстора. Престоне иконе, сликане 1822. године и дариване цркви од стране кнеза Милоша, радио је несумњиво сликар - Молер Јања, који је више поз-нат под овим именом, него под правим - Јован Стергевић. По својим обележјима, оне не излазе из круга до сада познатих његових дела. Плаћене новцем кнеза Милоша, иконе су репрезентативније од многих других Јањиних икона. Обилна употреба злата, богата декораци-ја одеће приказаних светитеља и престола на којима они седе, изведене по-стбарокном орнаментиком, тврд цртеж без већих пропорционалних неспретности, колористичка шароликост и звучност - битне су одлике ових икона. Као и други цинцарски мајстори, који су радили у то време у Србији, неговао је онај сликарски концепт којим је повлађивао укусу Кнеза и осталих припадника највишег сталежа. Из тих разлога је и био један од најангажованијих иконописаца. Настанак иконостаса у Савинцу, односно, појава двају уметника, може се објаснити на следећи начин: Као што је познато, градња цркве је завршена 1819. године. Да би храм могао да служи, биле су неопходне пре-стоне иконе. Њих је даривао кнез Милош 1822. године, ангажујући за њи-хову израду Јању Молера. После пет година - 1827., Милош је ангажовао другог, по имену непознатог мајстора, који је на иконостасу радио све оста-ле иконе. Јањине престоне иконе уклопљене су у првобитну архитектуру иконостаса, а остале две, дело овог непознатог иконописца, остале су ван иконостасне целине. Иконама из Савинца употпуњава се богатство нашег ликовног на-слеђа прве половине XIX века и стичу основе за истраживање дела још јед-ног мајстора овог времена".66** 4.1.11. Савиначка црква у време светских ратова Окупатори Србије у протеклим ратовима трудили су се да из ње однесу уметничке и друге вредне предмете, да поруше историјске споме-нике, да искористе природна и друга народна богатства. Они се нису устручавали да пљачкају и црквене храмове. У време првог светског рата, 1916. године, Аустријанци су из сави-начке цркве однели: - једно јеванђеље, са корицама опточеним златом, вредно 700 ди-нара у злату, један златни крст без натписа, вредан 2000 динара у злату, један сребрни крст без натписа, вредан 1000 динара у злату, - два путира од кованог злата са натписом "Цркви савиначкој Мил. Т. Обреновић", вредна 4320 динара у злату, једно звоно тешко 240 кг, једно звоно тешко 180 кг, - једно звоно тешко 76 кг 800 гр. са натписом "Цркви савиначкој књаз српски Милош Обреновић".71) Аустријанци су, поред пљачке црквених реликвија, посекли црквену шуму и из ње изрезали и однели више од десет хиљада шлепера (прагова) за потребе грађења аустријских железница. Ова црквена имовина никада није враћена савиначкој цркви. Хра-нислав Кожетинац, парох цркве од 1. марта 1920. до 3. априла 1922. године, поднео је, у име цркве, тужбу против Државе Срба, Хрвата и Словенаца за накнаду штете коју су јој нанели Аустријанци у првом светском рату. Савиначку цркву је у време аустријске окупације, поред пљачке драгоцености, задесио и пожар који јој је нанео ненадокнадиву штету. Ово је забележено у летопису савиначке цркве. Јелесије Дамљановић, власник кафане на Савинцу, послао је ноћу у цркву Радисава Николића, званог Пијевац, да из ње донесе свеће да их го¬ри у кафани за осветљење. Николић је нерадо пристао да у недоба иде у цркву и из ње узима црквене свеће, које ће се употребити у кафани. Он је пред улазом у цркву упалио свећу и ушао унутра. Свећу је ставио на сандук - шкрињу, затим одабрао свеће и припалио другу свећу, па пошао ка излазу. Ону свећу, која је горела на сандуку, није понео са собом, јер се вероватно плашио мрака који је био за њим. Свећа је догорела и упалила сандук у ко-јем су чувана црквена документа и драгоцености. Од важнијих предмета у пожару су нестали: - повеља кнеза Милоша савиначкој цркви, летопис Гедеона Јуришића, игумана манастира Савинца, писан од 1830. до 1839. године, у којем је била и легенда о старом манастиру Са-винцу, родослов племена Вукомановића из Срезојеваца, рађен сликар-ским бојама на платну, - црквени барјак украшен златом, који је кнез Милош даровао цркви, - барјак рашко-рудничке војске, који је цркви поклонио Господар Јован Обреновић, и друге ствари. Није искључена могућност да су неки предмети нестали и на дру-ги начин, а данас се налазе код колекционара или музеја у више места Србије. Шест путира из савиначке цркве изложени су у Завичајном музеју Горњег Милановца. Немачка окупација у другом светском рату за савиначку цркву ни-је била тако погубна као аустријска у првом светском рату. Немачки војни-ци су ретко долазили на Савинац и врло кратко се у њему задржавали. У цркву нису улазили. Четници се у току рата нису мешали у црквене послове, а партиза-ни, иако нису прихватили ни признавали верске обреде и црквене празни-ке, нису овде скрнавили цркву и њене споменике. Осим чланова КПЈ, остали грађани су крштавали децу, венчавали се у општини и у цркви, сла-вили крсне славе и преслављавали, а умрле сроднике сахрањивали уз прат-њу пароха савиначке цркве. 4.1.12. Монаси и свештеници савиначке цркве О раду манастира Савинца и његовог братства немамо сачуваних података. У средњем веку ови предели припадали су жупи Црна Гора. Савиначка црква је имала статус манастира до краја 1839. године. Није имала већи земљишни посед, нити изграђен конак у којем би борави-ло више тсалуђера. Постоје сигурни подаци да су манастир опслуживала три калуђера - Гаврило Милосављевић, из манастира Враћевшнице, између 1822. и 1830. године, и јеромонах Гедеон Јуришић, избеглица из Аустрије, од 1830. до маја 1839. године. Са њим је био још један калуђер, чије име не знамо. Гаврило Милосављевић је, осим богослужења у манастиру, држао течај описмењавања младих који су желели да се посвете свештеничком или монашком позиву, као и других заинтересованих, јер у широј околини није било основних школа. Јеромонах Гедеон Јуришић је био први именовани игуман мана-стира Савинца, у својој двадесет и првој години. Он је био веома занимљи-ва личност, солидног образовања и широке културе. Гедеон је 1828. године прешао без пасоша у Србију и нашао уточиште у манстиру Раковица код Београда. Одмах се јавио кнезу Милошу Обреновићу, који га је позвао да дође у Крагујевац за дворског ђакона. После годину дана боравка у Крагу-јевцу, Гедеон је, посредством кнеза Милоша, постављен за "настојатеља" (игумана) манастира Савинца. Први свештеник савиначке цркве био је парох Арсеније Витоми-ровић, родом из Такова. О њему нема много података. Био је слабо писмен и врло болешљив, што се види из сачуване молбе, коју су 29. јула 1846. го-дине послали Београдској митрополији Теодосије Вукомановић, председ-ник општине Бершићи, Јован Павловић, председник општине Озрем и Петар Богосављевић, председник општине Таково, да се запопи Јован, син Арсенија Витомировића, пароха савиначког, јер је Арсеније "прекомерно и неизлечиво слаб". С обзиром да је Јован тек био ступио у богословију, није прихваћена молба председника ових општина. Арсеније Витомировић је био савиначки парох од јула 1839. до ок-тобра 1847. године. Јереј Јован Витомировић је био први савиначки парох са завршене две године богословије. Већ смо споменули да је било покушаја да буде рукоположен за свештеника и без завршене богословске школе како би заменио свог болесног оца Арсенија. Јован је био савиначки парох од 12. октобра 1847. до краја 1856. године. Парох Матија Дамјановић је служио у савиначкој цркви од 2. фе-бруара 1857. до почетка 1862. године. Био је родом из села Теочина, удаље-ног око десет километара од Савинца. Савиначка парохија у то време имала је 184 домаћинства. Умро је у 28. години. Парох Нестор Живчевић служио је у савиначкој цркви од 14. јула 1863. до 29. јуна 1871. године. Родом је из села Прањана. По завршеној бого-словији био је више година учитељ у Моравцима и Цветановцу код ЈБига, а потом у родном селу Прањанима. Јула 1863. године рукоположен је за свештеника и додељена му је савиначка парохија. Божо Петровић и Никола Баралија, тутори савиначке цркве, по одобрењу парохијана, уступили су му на бесплатно коришћење кућу, чардак, ливаду и њиву од плуга орања. Када је свештеник 1868. године купио кућу и имање у оближњем селу Срезојев-цима и тамо преселио своју породицу, ускраћено му је бесплатно ко-ришћење њиве и ливаде. Остало је забележено да је овај свештеник оклеветан и, децембра 1864. године, осуђен на 40 дана епитимије од Конзи-сторије епархије ужичке. Ову казну издржао је у манастиру Клисура, у ужичком округу. Нестор Живчевић је 1869. године био међу главним покретачима акције да се на Савинцу отвори основна школа. Јереј Стојан Николић, савиначки парох служио је у савиначкој цркви од 30. јула 1871. до 30. априла 1872. године. Парох Милисав Шљивић ступио је у службу у савиначку цркву 20. јуна 1872. године и остао на Савинцу до своје смрти, 10. новембра 1887. го-дине. Био је родом из села Кушића код Ивањице. Шљивић је на Савинцу купио повеће имање и саградио лепу кућу. Осим свештеничког посла, он се веома ангажовао да се на Савинцу што пре отвори основна школа. За школ-ску зграду понудио је своју нову кућу, по приступачној цени и на дужу от-плату. Писао је молбе министарству просвете и није се устручавао да оптужи начелника округа рудничког за намерно ометање отварања школе на Савинцу и подизања школа у рудничком округу. Милисав Шљивић је умро 10. новембра 1887. године у 37. години живота и сахрањен је у порти савиначке цркве. После смрти свештеника Шљивића, у савиначкој цркви служило је неколико свештеника из околних црквених парохија. Од 29. октобра 1887. године до 14. новембра 1888. године црквене послове вршио је Михаило Протић, таковски парох. Од 23. новембра 1888. године до 12. марта 1889. године у сави-начкој цркви био је парох Петар Л. Дивнић, из Љутовнице. Јереј Станојло Ковачевић био је савиначки парох од 1. априла 1889. године до 9. децембра 1907. године. Био је родом из села Дучаловића у Драгачеву. Завршио је основну школу, четири разреда гимназије и бого-словију. По завршетку богословије, био је учитељ у Прељини и Брђанима. Рукоположен је за свештеника 21. фебруара 1889. године. Активно је учествовао у пословима доградње и опремања савиначке цркве 1904. годи-не. По природи је био прилично прек човек, око чега се често сукобљавао са председницима општине око полагања њихове заклетве при преузимању дужности, затим са школским одбором око уписа његове деце у савиначку школу, са учитељима таковске и савиначке школе око довођења деце у цркву и помагања у црквеном певању. Због одбијања да освешта кољиво па-рохијанину, био је осуђен од црквеног суда на 20 дана епитимије. Свештеник Драгомир Ј. Поповић служио је у савиначкој парохији од 9. децембра 1907. до 1. марта 1920. године. Био је родом из села Бјелуше код Ариља. Завршио је богословску школу. На Савинац је дошао 1905. годи-не, за учитеља савиначке школе. Као учитељ служио је до јуна 1907. године. Рукоположен је за свештеника и постављен за пароха савиначке цркве. За време првог светског рата имао је тешку дужност да чита опела и испраћа на вечни починак много умрле деце, ђака, младих и старих људи и жена ко-ји су тих година умрли од епидемије тифуса и грипа ("шпанске грозни-це"). Свештеник Хранислав А. Кожетинац је служио у савиначкој цркви од 1. марта 1920. до 3. априла 1922. године. Кожетинац је, у име сави-начке цркве, водио судски спор са Државом Срба, Хрвата и Словенаца за накнаду ратне штете коју су цркви учинили Аустријанци за време окупа-ције Србије у току првог светског рата. Свештеник Љубомир Ковачевић, парох савиначке цркве, био је ро-дом из села Врнчана, у општини Горњи Милановац. Служио је у цркви од 4. маја 1922. до 18. јула 1927. године. Свештеник Адам Васиљевић, родом из Рудника, био је парох сави-начке цркве од 18. јула 1927. до октобра 1968. године. Он је приметио да су спомен-плоче у поду цркве видно излизане и оштећене, па је, по добијеној сагласности црквених власти, организовао премештање плоча са пода на зидове у припрати цркве. Био је омиљен и радо виђен свештеник у домови-ма својих парохијана. Свештеник Богољуб Вуловић, родом из села Дуб код Бајине Баште, парох је таково-савиначке парохије од 1. новембра 1968. године. У протеклом периоду његовог боравка на Савинцу било је неколико важни-јих догађаја везаних за савиначку цркву. Извршени су конзерваторски радо-ви у цркви, 1972. године, а затим је постављена нова спомен-плоча Мини Вукомановић-Караџић, 1988. године. Парох Вуловић се ангажовао у време прославе 175-тогодишњице другог српског устанка на уређењу таковске цркве и споменичког комплекса у Такову. 4.2. ЗВОНАРА САВИНАЧКЕ ЦРКВЕ После завршетка градње цркве, подигнута је у црквеној порти и зво-нара од дрвене грађе. У време подизања цркве, 1819. године, није било лако набавити црквена звона. Она су се набављала у далекој Русији или Аустро-Угарској. Кнез Милош је био веома заинтересован да зазвоне звона у његовој првој задужбини и да се у новој цркви служи служба божија. Он је наручио звоно које је донето на Савинац и постављено на звонару пре освећења цркве, У јулу 1821. године. На звону је био изливен натпис: "Цркви савиначкој књаз српски Милош Обреновић". Ово звоно се оглашавало на Савинцу читав век, док га нису скинули и однели Аустријанци, 1916. године. У време доградње савиначке цркве, 1904. године, обновљена је и звонара цркве. Милева Алимпић набавила је два нова црквена звона, која су стављена на звонару. Ова звона су први пут зазвонила приликом освећења дограђене цркве, 9. јуна 1905. године. Победе и порази у првом светском рату непосредно су преживља-вани у таковском крају. Када је било извесно да ће доћи до аустријске оку-пације, сељани Шарана и Дренове су, као прву меру заштите, одлучили да склоне црквена звона. Они су веровали да непријатељска окупација неће дуго трајати, па да зато треба од непријатељских очију склонити све што се може склонити. Звона су повезана дебљом жицом, а потом су сва три била везана ланцем за једно дебело дрво на обали и потопљена у дубоком "Калчовом виру" у реци Дичини, само пар стотина метара далеко од савиначке цркве. Председник савиначке општине у време аустријске окупације, био је Јелесије Дамљановић из Дренове. Он је, по захтеву аустријских власти, открио где су склоњена звона савиначке цркве и организовао њихово вађење из Дичине. Аустријанци су однели црквена звона са Савинца и ни-су их више вратили. После првог светског рата купљено је ново звоно за савиначку цркву. 4.3. ИМОВИНА САВИНАЧКЕ ЦРКВЕ У Шаранима и Дренови у време грађења савиначке цркве, било је прилично земље у сеоском власништву. Земљиште је било прекривено хра-стовом шумом или је било претворено у простране пашњаке. Кнез Милош Обреновић је желео да његова прва задужбина има, по угледу на српске манастире, одговарајући земљишни посед са којег ће убирати приходе за своје издржавање. Земљиште на којем је саграђена црква, чардаци, црквена кућа и штала, било је у поседу фамилије Милова-новић из Шарана. Кнез је од Миловановића узео 30 хектара с леве и десне обале реке Дичине, око цркве. У замену за ово земљиште дао им је зем-љиште и свињце у Дубравама, земљиште у Клику и на падинама Крвавца, а у власништву им је остао део великог земљишног комплекса у савиначком пољу и Јелаву, који није дат цркви. Цркви је, осим земље, дата и воденица са два витла, која се налази-ла на месту данашње Милетића воденице, близу цркве. Калуђери манастира Савинца обрађивали су земљу и узимали ујам од мељаве у воденици, од 1821. до 1839. године. Падом прве владе кнеза Милоша и одвођењем игумана Гедеона Јуришића у заточеништво, настала је отимачина манастирске имовине. Тома Вучић Перишић, вођа побуњени-ка, богато је награђивао своје присталице. Тако је неком Ђолу Јелићу из Бруснице поклонио манастирску воденицу. Други Вучићеви симпатизери приграбили су око 12 хектара манастирске земље. Воденица је, касније, променила више власника, док је стигла у власништво фамилије Милетић. Парошјски дом и чесма код савиначке цркве Савиначка црква је, према сачуваном документу од 26. априла 1868. године, имала непокретну имовину коју су чинили - повећи забран, ливада, њива, порта цркве и двориште парохијског дома, све скупа ве-личине 18 хектара. Покретну имовину су чинили: "... једна стара кућа, је¬дан чардак и ар (штала)..." ' Све ово тада је користио Нестор Живчевић, савиначки парох. Ту стару кућу ("чатмару") је, од 1889. године, користио и свештеник Станојло Ковачевић, а ливада и њива су давани под закуп сеља-цима. У црквеном забрану су, почетком овога века, били столетни хра-стови, који су се сами почели рушити. Ради обнављања шуме, било је по-требно уклањати срушена стабла и проредити старе храстове. Пошто је шума била под заштитом закона, у августу 1902. године тражено је и доби-јено одобрење за сечу 123 велика грма, од којих би се неколико употребило за нову ограду црквене порте, а остали би били продати на лицитацији. Но-вац добијен продајом грмова требало је да се употреби "за грађење нове црквене куће, јер је стара склона паду". У дворишту парохијског дома данас постоје две куће, једна стари-ја и мања, подигнута 1903. године, и једна новија и већа, подигнута 1935. године. У већој кући живи и станује прота Богољуб Вуловић, таково-сави-начки парох, са породицом. Пред парохијским домом 1933. године поди-гнута је јавна чесма повезана водоводом од извора "Прстеновац". Живот у парохијској кући осавремењен је 1953. године увођењем електричне струје и 1970. године увођењем водоводних инсталација и уређаја за коришћење пијаће воде из новог савиначког водовода. 4.4. ЧАРДАЦИ КОД САВИНАЧКЕ ЦРКВЕ јЧардаци, собрашице или трпезаре посебна су врста зграда направ-љених од дрвене грађе. Они су подизани поред цркава и манастира и служили су за краће боравке оних који долазе цркви, да у њима оставе своје ствари, примају и чашћавају своје рођаке и пријатеље. Ове зграде имале су, најчешће, по две просторије, од којих је прва била у приземљу, а друга на спрату. Оне су подизане на црквеној или мана-стирској земљи, али су биле својина већих фамилија или појединих кућа имућних сељака. Чардаке су користиле све будуће генерације породица ко-је су их подигле. Чардаци нису улазили у било какве деобне масе на-слеђене имовине. Поседовање чардака, поред цркве или манастира, било је потврда вишег друштвеног угледа њихових власника. Поред савиначке цркве данас још постоје два дрвена чардакајЈ један у дворишту парохијскогдома,|адруги у слободном простору изван црквене порте. Чардак у дворишту црквене куће наводи се као црквена својина у по-менутом документу од 26. априла 1868. године. Према томе, није тачна тврдња неких аутора да оба чардака на Савинцу припадају фамилији Пе-тровић из Дренове. Постоје подаци да је на Савинцу било 12 чардака. Они су били саграђени за смештај мајстора који су градили савиначку цркву, а потом за преноћиште гостију који су били дошли из далека на свечаност освећења задужбине кнеза Милоша^) Из садржаја спомен-плоча у савиначкој цркви види се да је у цркви сахрањено више чланова породице Јована Обреновића, брата кнеза Ми-лоша. Сигурно је да је ова породица проводила летње дане на Савинцу ра¬ди коришћења лековите воде, купања у бистрој Дичини и других услова ко-је је пружала ова ваздушна бања. Господар Јован је, вероватно, користио више чардака, који су били праве кућице у природи. Чланови Господар-Јованове породице летовали су, уживали и лечили се у савиначкој природи, али, на жалост, и умирали и сахрањивани у порти поред цркве, а касније пренети у гробницу у цркви. Оба сачувана чардака на Савинцу грађена су на спрат и поставље-на на косом терену тако да висина темеља није свуда иста. Темељ је зидан од ломљеног камена, а зидови чардака су од храстових брвана. Основа чар-дака је непотпуни правоугаоник. Кров је четвороводан, без димњака, са от-вором за одвод дима "баџом". Чардаци имају по једну приземну просторију, која је служила као остава и за пријем посетилаца, а на спрату се спавало. На спрат се пело дрвеним степеницама, које су из приземног де-ла ишле према отвору "диванхане".73-' Приземна просторија нема прозоре, а на спрату светлост пролази кроз три отвора (прозора) у брвнима. Фасада чардака је једноставна, без икаквих архитектонских детаља. Чардак који се налази у дворишту парохијског дома нема "диван-хану", а на спрат се пење спољним степеницама. Изглед овога чардака нешто је измењен услед неког каснијег дозиђивања са горње стране чарда-ка. / Данас се ови чардаци не користе услед одавно измењених услова окупљања и боравка народа у цркви и око ње. Малим средствима оба чарда-ка би се могла довести у првобитно стање а, с обзиром на њихов изглед и реткост, могли би се искористити за стварање етно-парка и развој етно-ту-ризма на Савинпу^ Чардак код савиначке цркве г 5. ШКОЛСТВО НА САВИНЦУ 5.1. ДРЖАВНА ОСНОВНА ШКОЛА 5.1.1. Први трагови писмености Отварање и финансирање основних школа у Србији, за време прве владе кнеза Милоша Обреновића, било је препуштено општинама и није било регулисано законским прописима. Грађани неке општине, ако су желели да својој деци омогуће школовање, морали су о свом трошку да са-граде или на други начин обезбеде школску зграду, да купе школски ин-вентар, да пронађу и плате учитеља. У градовима је било покушаја стварања школских фондова и других начина финансирања школства. Због тога су основне школе у Србији биле ретке и слабо опремљене, а учитељи примали мале и нередовне плате. Крајем 1839. године у рудничком округу биле су само две јавне школе са два учитеља и 46 ученика. Уредбом од 13. јануара 1841. године основан је Главни школски одбор Србије, а 1844. године објављено је "Устројство главног училишног наставленија" за основне школе. Општине су овим прописима биле обавез-не да подижу школе на погодним местима близу цркве или на средокраћи пута за више околних села. Уз школу је требало обезбедити и нешто обра-диве земље за школску башту. Школска настава у селима је, до 1884. године, трајала три године за једну генерацију уписаних ученика. Учитељи општинских школа при-мали су плату из прихода школског приреза, а учитељи приватних школа од ђачких родитеља. Први трагови писмености на Савинцу повезани су са манастиром Савинцем и његовим монасима. У старијим записима помиње се нека врста течајева писмености држаних на Савинцу од 1804. до 1842. године. На-рочито се у томе истицао јеромонах Гедеон Јуришић, игуман манастира Савинца од 1830. до 1839. године.74) Он је био ретко писмен човек, који је на Савинцу држао стални течај писмености за све младе људе који су изражавали жељу да уче читање и писање. Имамо и неких писаних доказа за то. Године 1842. отворена је основна школа у Миоковцима, а на го-дишњем испиту из часловца (II разред) положио је испит са добрим успе-хом Димитрије Ћуковић, из Дренове.7 ) Сигурно је да је он завршио течај из букварца (I разред) код Гедеона Јуришића на Савинцу. Од 1830. до 1890. године било је више писмених људи у Дренови и Шаранима, а међу њима био је Матија Матковић, из Шарана. Он је више пута био кмет села или председник општине, а помиње се и као незаменљиви "певчик" у сави-начкој цркви. Умро је 20. XI1895. године у 65. години живота. Од 1842. године школска деца из Дренове била су упућена на шко-лу у Брезни, а деца из Шарана на школу у Брусници или ЈБутовници. С об-зиром на удаљеност ових школа и на лоше путеве, родитељи нису били расположени да шаљу своју децу у ове школе. Основну школу у Љутовни¬ци похађали су Обрад и Вучић Миловановић из Шарана. У попису станов-ништва извршеном 1874. године посебно су исказани писмени грађани Србије. У селу Дренови је било 7, а у Шаранима 4 писмена лица. А 1890. го-дине, када је отворена савиначка основна школа, у оба ова села било је око 15 писмених одраслих људи. Знатно већи број људи у прошлом веку знао је како-тако да напише своје име и презиме. Многи од њих су знали онолико слова колико их је било у њиховом имену. Знати и толико, била је нека врста престижа и већег угледа. То се уочава на записницама зборова грађана, које су организовали општинска управа или среско начелство. Пи-сари су испред имена присутних грађана стављали крстић, који је био сим-бол неписмених, али су морали стрпљиво да чекају на својеручно, често врло споро, Потписивање оних који су знали да напишу своје име и нису дозвољавали да их потписује општински или срески писар.76-* 5.1.2. Захтеви за подизање и отварање савиначке школе Први писани докуменат којим је изражена жеља грађана више се-ла да се на Савинцу сагради и отвори основна школа јесте писмо упућено Министарству просвете и црквених дела од 10. августа 1869. године.77) У писму се каже: "Ми доле потписани изјављујући Господину Министру Просвете и црквених дела сви обште сагласно из дубине срца жељу нашу, по томе што одавна желимо да и ми имамо у средини нашој школу, у којој се наша младеж к просвети и добродвитељи учити се могла, као и у другим околним местима отечества нашег. Прво из тих побуђенија што смо до сада при школи Горњег Мила-новца приведени били, која је у даљини два и три сата, па наша младеж мо-ра имати непрестано тамо свој квартир, код нас има већи део сиромашних људи... који желе да своје синове дају на науку, али бадава, неможе сирома да га у вароши издржава. А, друго и по томе што је код наше цркве савиначке и код цркве таковачке, које обе у средини наше општине постоје и код обе су школе би-ле у почетку ослобођења Србије, у старо време и у почетку прве просвете... и то су школе приватне до 1842. године служиле, после су по заповести он-дашње власти затворене. Па кад имамо подпуни 200 глава пореских у обштини нашој, ради би били да и ми о свом трошку код цркве савиначке школу направимо, у ко-јој би се наша младеж просвети и добродвители учити могла. Па зато најпокорние сви сагласно молимо Господин министра просвете и црквених дела да би он одобрити изволио и нама да у средини нашој, код цркве Савиначке, о свом трошку школу направимо, а имамо и сад добрих грађевина у којим би се наша младеж и од сада учити могла док ми школу направимо. Надајући се да ће наш Господин Министар просвете и црквених дела молбу нашу удовлетворити, } 13. ПРИЧЕ О ЉУДИМА 13.1. ЛИЧНОСТИ ИЗ ИСТОРИЈЕ И КУЛТУРЕ КНЕЗ МИЛОШ ОБРЕНОВИЋ Милош Обреновић, војвода и српски кнез, родио се 7. марта 1780. године у Горњој Добрињи, у општини Пожега. Вишња Гојковић, Милошева мајка, родом из села Горње Трепче, била је прво удата за Обрена Мартиновића из села Бруснице, са којим је ро-дила децу: Јакова, Милана и Станку. Обрен Мартиновић је рано умро, а Вишња се преудала за Теодора Михаиловића из Горње Добриње. Вишња је у овом другом браку родила три сина: Милоша, Јована и Јеврема. Теодор Михаиловић је умро када је Милош имао дванаест година. Породично сиромаштво натерало је Вишњу да напусти дом у Горњој До-брињи и са синовима се врати у Брусницу на имање свога првога мужа. Ње-ни синови, Јаков и Милан, већ су били одрасли људи и угледни домаћини у Брусници. Вишњина кћерка Станка удала се у Горњу Добрињу и са собом одвела полубрата Милоша. Он је код зета и сестре провео неколико година, а потом се вратио у Брусницу. Милан Обреновић се бавио трговином стоком, а ортак му је био Ћор Зука, бруснички ага. Милан и Зуко су запослили Милоша за гонича стоке, са платом од 15 дуката годишње. Милош је са Ћор Зуком и братом Миланом гонио волове из Бруснице у Задар, овце у Скопље и Солун, а сви-ње у Земун, Пешту и друге аустро-угарске градове. Успут је размишљао о оснивању сопственог дома и породице. Оженио се Љубицом, кћерком Радо-сава и Марије Вукомановић из села Срезојеваца, 1806. године. Први српски устанак је почео 1804. године, а војвода Милан Обре-новић је био на челу рудничке војске. Милош је пошао са братом Миланом. Учествовао је у многим бојевима у првом српском устанку. На чело руд-ничке војске дошао је 1809. године, заменивши брата Милана, који је отишао да обавља важне дипломатске послове. Војвода Милош Обреновић и његових две хиљаде Рудничана по-следњу битку у првом српском устанку водили су на Засавици, у шанцу Равни, 1813. године. Турци су јуришали на шанац пуних 17 дана, а Срби су их храбро одбијали. Милош није, после ове битке, прихватио предлог дру-гих војвода да пређе преко Саве и склони се у Аустрију. Вратио се у Таково и предао се турском заповеднику Серчесми. После слома првог српског устанка настао је страшан терор Тура-ка, од 1813. до 1815. године. Терор је покренуо Србе на нови устанак. Ми-лош се на сабору у Такову, на Цвети 1815. године, ставио на чело устанка. Устаници су постигли неколико победа, па је Милош склопио мир са Тур-цима и кренуо да дипломатским путем добије независност Србије. Србија је 1830. године добила широку аутономију, а Милош Обреновић наследну титулу кнеза и овлашћење да у султаново име управља српским народом. Кнез Милош је имао пуне руке посла намирујући пореске и друге обавезе према Турцима, прикупљајући средства за функционисање нове српске државе, гушећи хајдучију и бројне буне, који су се јавили као вид народног незадовољства начином његове управе и висином пореза. Буне је смиривао преговарањем, а, ако преговори не би успели, примењивао је си-лу. Кнез Милош је прво изабрао Крагујевац за своју престоницу, а по-том се преселио у Београд. Резиденција му је била у Топчидеру. Залагао се за подизање цркава - задужбина и других значајних грађевина, као и за об-нављање српских манастира. Био је неписмен, али није био против отвара-ња школа, штампарија и других просветних и културних институција. Његов лични апсолутизам подстицао је унутрашња незадовољ-ства и тежње политичких противника да доношењем устава ограниче ње-гову извршну власт. Под притиском својих противника морао је да напусти Србију и 13. јуна 1839. године пређе у Аустрију. У изгнанству је остао два-десет година. Вратио се у Србију фебруара 1859. године, али као стар и истрошен човек. Умро је 27. септембра 1860. године. Сахрањен је у Београ-ДУ- Кнез Милош је био веома захвалан војводи Милану Обреновићу, брату по мајци, па су он и његова браћа узели презиме Обреновић. На Са-винцу је подигао цркву, себи за задужбину, а брату Милану за спомен. По-себним указом 1859. године вароши Деспотовица променио је назив у Горњи Милановац, за успомену на брата Милана. ВОЈВОДА МИЛАН ОБРЕНОВИЋ Милан Обреновић, син Обрена Мартиновића из Бруснице, родио се око 1"^60. године. Пре почетка првог српског устанка бавио се трговином. Откупљивао је стоку и продавао је на пијацама Скопља, Солуна, Сарајева, Задра, Пеште и других градова. Ради лакшег кретања по турским земљама, удружио се са Ћор Зуком, брусничким агом. Милан се на самом почетку првог српског устанка ставио на чело устаника у рудничкој нахији, заједно са Милићем Дринчићем из Теочина, Арсенијем Ломом из Драгоља и другим истакнутим личностима из руд-ничког краја. Активно је учествовао у борбама за ослобођење Рудника, Јаго-дине, Београда, Ужица и других места. Уздигао се у ред великих војсковођа и добио титулу војводе. Организовао је у пролеће 1809. године велику офанзиву на Санџак и освојио Сјеницу, Пријепоље и Бијело Поље. Вожд Карађорђе Петровић је у октобру 1809. године послао војво-ду Милана Обреновића и Хаџи-Милентија Стефановића, игумана манасти-ра Раче, у Букурешт, где је било седиште командантна руске Дунавске војске, ради добијања веће подршке и помоћи руске војске устаницима у Србији. Команду над рудничком војском преузео је Милош Обреновић, Миланов брат по мајци. Војвода Милан Обреновић је умро 16. децембра 1810. године у Бу-курешту. Сумња се да је био отрован по налогу политичких противника из Србше. Сахрањен је на имању кнеза Милоша у селу Херешту у Румуни- Милап Обрсиовић војвола рудпички ГЕДЕОН ЈУРИШИЋ Јеромонах Гедеон Јуришић је био први именовани игуман мана-стира Савинца, данашње савиначке цркве. Био је веома занимљива личност, солидног образовања и широке личне културе. Родио се 1809. године у Иригу, у Срему, у сељачкој виноградар-ској породици. У месту рођења завршио је осмогодишњу основну школу. Близина Фрушке горе и неколико српских манастира у њој утицали су на младог Гедеона да остави родитељску кућу и оде у манастир. Прво је отишао у оближњи манастир Крушедол, а потом је прешао у манастир Фе-нек код Земуна, где се и замонашио. Гедеона је привлачила ослобођена Србија, па је чекао повољну прилику да се пребаци у Београд. Искористио је долазак неких српских трговаца у манастир Фенек и са њима се договорио да га илегално превезу Дунавом до Београда. У Србију је прешао 1828. године и нашао уточиште у манастиру Раковица. Гедеон се није задовољио чињеницом што је из Аустрије црешао у Србију, већ је желео да упозна Србију и њене виђеније људе. Писао је кнезу Милошу Обреновићу, који га је позвао да дође у Крагујевац за двор-ског ђакона. На кнежевом двору срео је и упознао све значајније личности из тадашње Србије. Млади ђакон допао се кнезу Милошу, па је од београдског митро-полита затражио да јеромонаха Гедеона постави за "настојатеља" (игумана) манастира Савинца, у брусничкој кнежини, у рудничкој нахији. Гедеон Јуришић је на Савинцу организовао течајеве описмењава-ња младих из околине манастира. Не знамо колико је ученика било на овим течајевима. Поуздано се зна за двојицу. Први је био Димитрије Ђуковић из Дренове, који је код Гедеона завршио "букварац", а потом "часловац" у основној школи у Миоковцима, 1842. године. Други је био Матија Матко-вић из Шарана који је, поред читања и писања, научио и црквено певање, те је скоро до краја живота певао у цркви. Гедеон је први увео матичне књиге венчаних, рођених и умрлих, од којих су сачуване књиге венчаних од 1837. године. Он је десет година во-дио летопис савиначке цркве у којем је забележио и легенду о старом мана-стиру Савинцу, који су порушили Турци у 17. веку. Овај летопис сагорео је 1917. године у пожару у савиначкој цркви. Гедеон је, осим богослужења у манастиру, чинио кнезу Милошу разне државне, политичке и друге услуге. Своју оданост кнезу нарочито је испољио 1839. године, када је избила брусничка буна ради одбране кнеза Милоша, од уставобранитеља на челу са Томом Вучићем Перишићем. У из-вештају Вула Вукомановића, начелника округа рудничког, од 21. маја 1839. године нарочито се истиче поступак калуђера са Савинца: "Исти калуђер је пелу ноћ ишао по селима и људе узбуњивао и на нас подизао". Побуна је била угушена и Гедеона су са осталим побуњеницима под стражом спровели у београдски затвор. Осуђен је да више година про-веде у манастиру "Св. Тројица" на врху Овчара, који је у то време био мана-стир за кажњене калуђере. Кнез Михаило Обреновић је исте године помиловао све побуњенике, а са њима и Гедеона. Гедеон је писао кнезу и молио га да му се дозволи повратак у манастирски дом на Савинцу. Жеља му није била испуњена, јер је Синод Српске православне цркве, у време његовог заточеништва, превео манастир Савинац у мирску цркву. Њему је саветовао да се одлучи у којем манастиру жели да живи. Он се определио за манастир Враћевшницу, где је остао до краја септембра 1842. године, када је премештен у манастир Горњак. Гедеон је 1843. године постављен за игумана манастира Боговађе. Кнез Михаило и његова мајка, кнегиња ЈБубица, напустили су Србију и отишли у емиграцију. Он је остао веран Обреновићима, па је 1844. године учествовао у Катанској буни у Шапцу. Буна је била угушена, а Гедеон осуђен на 15 година затвора и лишење монашког чина. Упутили су га на издржавање казне у чувену Гургусовачку кулу. Ова вест је допрла до Савин-ца. О Гедеону се касније није више знало, па се ширила прича да је удав-љен у Гургусовачкој кули, односно, у затвору. ***** ■* у' ^^Ј^еС^ *2~***^тлЖл'' ***** * — >С -Ј^.**,. ^««, - _ Молба Гедеона Јуришића, игумана манастира Савинца, шезу Михаилу Обреновићу 30. маја 1840. године Међутим, Гедеон је провео две године у затвору, па је пуштен. Отишао је у Аустрију, где је боравио под именом Ђорђе Јосифовић. По на-логу кнеза Михаила пратио је догађаје у револуцији 1848. године. Путовао је у Бистрицу, Беч, Трст, Темишвар, Загреб, Котор и друге далматинске градове. Преко Црне Горе отишао је у манастир Дечане, где је настао његов рукопис "Дечански првенац", у којем је поменуо и боравак на Савинцу. Чежња за Србијом га није напуштала, па се 1852. године обратио кнезу Александру Карађорђевићу да му дозволи повратак и да буде постав-љен за игумана неког српског манастира. Било му је дозвољено да се врати, а добио је место игумана манастира Тумана код Пожаревца. Касније се пре-селио у манастир Враћевшницу, у којем је умро 12. августа 1869. године. Гедеон (Јосифа) Јуришић био је изузетна личност свога времена: монах, учитељ, бунтовник и дипломата. О томе, поред осталог, сведоче ње-гова бројна имена под којима је путовао и боравио у разним местима Евро-пе: Гедеон Јуришић, Ђорђе Јосифовић, Ђорђе Петровић, Гедеон Албанез, Гедеон Трапа и Гедеон Фрушкогорац. МИНА ВУКОМАНОВИЋ КАРАЏИЋ Мина је била седмо дете у породици Вука и Ане Караџић. Рођена је 30. јуна 1831. године у Бечу. Била је очева љубимица. Вук се трудио да Мина стекне солидно образовање, па је, поред њеног редовног школовања, ангажовао приватне учитеље за стране језике, сликарство и музику. Многа сазнања прикупила је крећући се међу бројним Вуковим пријатељима и другим људима из науке, књижевности и уметности, који су посећивали Вукову кућу или које је Вук посећивао, а она га пратила. Дружење са песником Бранком Радичевићем и међусобне симпа-тије утицали су на Мину да се и сама бави књижевним радом, односно, да пише песме, преводи књижевна дела и прави путописне белешке. Мина је превођењем Вукове збирке народних приповедака и око хиљаду српских народних пословица на немачки језик много допринела српској култури. Превод је штампан у посебној књизи у Бечу 1854. године. Књигом се учена Европа упознала са српским народним приповедањем и народном мудрошћу у пословицама. Белешке о путовању по Србији објавила је 1850. године, а успоме-не на песника Бранка Радичевића објавила је у часопису "Јавор" 1877. годи-не. Мина је имала осећај за музику, посећивала је концерте и позо-ришне представе, а свирала је на клавиру да би забављала своје госте и због личног задовољства. Склоност ка сликарству Мина је показала у раном детињству. По-хађала је бечку уметничку академију и узимала посебне часове код поједи-них мајстора сликара. Правила је скице, студије портрета и композиције. За портрете је бирала лица која су посећивала њеног оца и међу којима се сва-кодневно кретала. Сликала је и иконе. Мина Вукомановић Карацић (аутопортрет) - Из збирке Народног музеја у Београду Познате су њене слике: Аутопортрет, Портрет брата Димитрија, Девојка с виновом лозом, Старац дуге косе, Бошњак са белом чалмом, Глава старог човека, Грчки делија, Црногорски војвода, Млади Црногорац, Де-војчица са црвеном марамом и друге. Минина сликарска платна зраче топлином боја па је сврставају међу значајније представнике српског романтизма у сликарству. Мина Караџић удала се 1858. године за Алексу Вукомановића, про-фесора Београдског универзитета и члана Српског ученог друштва/После годину и по дана брака остала је удовица са тек рођеним сином Јанком. Си-на је, после основне школе, послала у руску кадетску академију. Јанко је умро као академац 1878. године на Кавказу. Вук Караџић, Минин отац, умро је 1864. године у Бечу. Мина је, после смрти мајке Ане и брата Димитрија, остала једина наследница Вукове оставштине. Српска држава је откупила право прештам-павања списа за суму од 6.000 динара годишње, коју је исплаћивала Мини до краја њеног живота. Мина Вукомановић Караџић је умрла у Бечу 31. маја 1894. године. У Београд је пренета и сахрањена о државном трошку на Ташмајданском гробљу. Посмртни остаци Мине Вукомановић Караџић пренети су из Бео¬ града и сахрањени у гробници у савиначкој цркви 1904. године, а такође и посмртни остаци њеног мужа Алексе и сина Јанка. Поводом стогодишњице смрти Мине Вукомановић Караџић, на Савинцу је у јуну 1994. године отворена сликарска колонија, у којој је учествовало више познатих сликара. Ова колонија организоваће се убудуће сваке године. АЛЕКСА ВУКОМАНОВИЋ Алекса Вукомановић родио се 9. марта 1826. године у селу Срезо-јевцима, срез црногорски (таковски), данас у општини Горњи Милановац. Алекса је био син Петра Вукомановића, брата кнегиње Љубице Обреновић. Основно образовање стекао је у Београду, а среДњу школу учио је у Одеси, у Русији. Студирао је историјско-филозофске науке на Универзитету Св. Владимира у Кијеву, од 1847. до 1850. године. По завршетку студија вратио се у отаџбину. Постављен је за професора словенске филологије и историје српске књижевности на Београдском лицеју, 11. јануара 1852. године. Алекса Вукомановић је 4. јануара 1853. године изабран за редовног члана Српског ученог друштва, данашње Српске академије наука и уме-тности. Покренуо је издавање историјских извора у едицији под називом "Грађа за историју народа и књижевности српске". Припремио је издавање "Житија кнеза Лазара", "Живот архиепископа Максима" и других публика-ција. Руски цар Александар II одликовао је Алексу орденом Св. Стани-слава III реда. Алекса се 18. маја 1858. године венчао у Београду са Мином, кћер-ком Вука Караџића. Са њом је имао сина Јанка. Био је слабог здравља и често се због болести одвајао од професор-ског рада. Умро је у Београду 25. октобра 1859. године. Сахрањен је на Ташмајданском гробљу, одакле је 1904. године пренет и сахрањен у гроб-ници у савиначкој цркви. Тада су на Савинац пренети и посмртни остаци његове супруге Мине и сина Јанка. 13.2. ПРИЧЕ О ЉУДИМА ИЗ ШАРАНА БАН ДОБРИЦА МАТКОВИЋ Добрица Матковић, син Владисава и Иконије, родио се 29. новем-бра 1887. године у Шаранима. Основну школу завршио је на Савинцу, а гимназију у Београду. По завршеној средњој школи ступио је у државну службу као полицијски чиновник. За време првог светског рата Добрица се повлачио са српском вој-ском кроз Албанију и стигао на острво Крф. У истој колони налазио се и његов отац Владисав, који је доспео до Бизерте у Тунису и у њој умро од исцрпљености 1917. године. Добрица је са Крфа упућен у Француску да буде секретар српске делегације за смештај српских избеглица у Паризу. Боравак у Паризу иско-ристио је да заврши студије правних наука. Дипломирао је 12. јула 1918. го-дине. Српска влада са Крфа наложила му је да оде у Лондон и да проучи енглеску административно-управну организацију. По завршетку првог светског рата вратио се у Београд и поново ступио у полицијску службу. Постављен је за комесара у Великом Бечкереку, у рангу начелника среза, а потом је премештен у Управу града Београда. Министарство финансија је 1921. године преузело Добрицу и по- ставило га за главног инспектора за сузбијање кријумчарења, с обзиром на његову високу стручну спрему и одлично знање страних језика. На тој дужности није дуго остао. Недостатак стручних кадрова у новој држави Срба, Хрвата и Словенаца утицао је да постојећи кадар буде премештан с места на место, како су тренутне потребе налагале. Добрица је почетком 1923. године постављен за великог жупана Брегалничке области у Штипу, а новембра 1925. премештен је за великог жупана Моравске области, са се- диштем у Параћину. Годину дана касније постављен је за великог жупана Битољске области у Битољу, а фебруара 1929. за великог жупана Бачке обла- сти, са седиштем у Сомбору. У августу исте године именован је за начел- ника Одељења за државну заштиту Министарства унутрашњих послова Краљевине Југославије, а нешто касније за помоћника министра уну- трашњих послова. ј- Добрица Матковић је указом краља Александра I Карађорђевића, од 9. априла 1933. године, постављен за бана Дунавске бановине, са се-диштем у Новом Саду. На овој дужности провео је две године, па је пре-мештен и постављен за бана Моравске бановине у Нишу, где је остао до уочи другог светског рата, када је пензионисан због неслагања са полити-ком тадашње југословенске владе. Добрица Матковић течно је говорио француски, енглески и не-мачки језик. Објавио је више стручних чланака у иностраним часописима. Одликован је са више ордена од којих истичемо Краљевски орден "Југо-словенске круне" Ш«реда, Краљевски орден "Белог орла" IV реда и орден "Легију части официрског реда", којим га је одликовао председник Фран-цуске Републике, 3. децембра 1930. године. Савинчани су желели да му се достојно одуже за све што је за њих учинио. Предлагали су да основна школа на Савинцу носи име бана Матко-вића. Бан се на томе захвалио јер се по његовом мишљењу то није слагало са одредбама закона о давању имена појединим установама. Матковић је био и остао заслужан грађанин савиначке општине. Веома је допринео у доградњи школе, изградњи ђачке трпезарије, задружних домова, моста на Дичини, бројних чесми и бунара и изградњи савременог пута од Савинца до Такова. Помагао је школско и народно просвећивање кроз основну шко-лу, домаћичку школу и разне течајеве. Бан се почетком другог светског рата повукао на Савинац и живео у својој кући до краја рата. Није се бавио политиком нити је учествовао у раду четничке организације. Био је позван на Велики народни конгрес у се-лу Ба, од 25. до 28. јануара 1944. године, и учествовао је на њему. Крајем септембра 1944. године на Савинац је стигла партизанска војска Друге пролетерске бригаде. Из Милановца су дошли комунистички прваци и посетили бана Матковића. Били су добро обавештени о Бану и његовом учешћу у органима управе краљевских влада између два рата, па им није било тешко да га придобију за нову власт. Изабран је за делегата Велике антифашистичке народноослободилачке скупштине Србије, одржане од 9. до 12. новембра 1944. године у Београду. На скупштини је одржао говор којим је дао пуну подршку маршалу Титу. Потом је постав-љен за председника Комисије за ратну штету при Председништву владе НР Србије. Указ о постављењу Добрицс Матковића за бана Дунавске бановине Добрица Матковић је био осведочени патриота па је веровао да ће после рата демократским изборима бити изабрана демократска власт. Зато је и руководио радом Комисије за утврђивање ратне штете, надајући се да ће се једног дана испоставити рачун Немачкој и њеним савезницима да плате учињену штету и врате опљачкану имовину. Са новом влашћу ра-зишао се када су му рекли да треба да буде члан Комунистичке партије да би остао председник Комисије за ратну штету при влади Србије. Он се зах-валио на дотадашњем поверењу, рекавши да је по убеђењу патриота, али да комуниста није био и не жели да буде. Такав одговор му је могао донети са-мо превремену пензију. Тако је и било. Бан се опет повукао у своју кућу на Савинцу и више година живео прилично усамљено. Умро је 9. октобра 1973. године, у 86. години. Сахра-њен је уз државне почасти 10. октобра 1973. године у породичној гробници, коју је подигао 1935. године у близини савиначке цркве. Добрица Матковић је своје Савинчане извео у свет, олакшао им живљење, унапредио им просвету и културу, задругарство, побољшао им саобраћајне, здравствене и друге животне услове. Сељани Шарана и Дренове сматрали су да је Бан утицао да њихо-ви младићи оду са партизанима на Сремски фронт и друга ратишта, са ко-јих се многи нису вратили. Због тога су га избегавали. На његову сахрану дошли су само они који су поштовали његову личност и они који су знали шта је учинио за Савинац. Данас се на Савинцу често чују речи: "Банова кућа", "Банов мост" и "Банова гробница". Спомен-плоче на ђачкој трпезарији и на мосту код цркве подсећају нас на дело нашег земљака, бана Добрице Матковића. Петар Маркељић КРОЗ ЈЕДАН ЖИВОТ Рођен сам 25. децембра 1878. године од оца Алексија и мајке Росе. Основну школу сам завршио од 1890. до 1894. године. Време од завршетка школе до 1. новембра 1896. године сам провео у кући својих родитеља на ра-ду у пољу и чувајући стоку, као и са г. ЈБубомиром Вукашиновићем, учите-љем, пишући летопис школе савиначке, опис постанка села Шарана, Дренове и околине, као и знатнијих места у ова два села и околини по кази-вању старијих људи и народном предању. Приликом пописа становништва, 1884. године, пописивач је упи-сао да сам рођен 25. X 1876. године. За време крштења свештеник ме није уписао у књигу рођених, па сам тако позван у војску две године раније. На регрутацији сам одређен да служим две године у коњици. Међутим, тада долази до формирања нових дивизиона код артиљеријских пукова и мене упуте у артиљерију у Краљево. Ступио сам у кадар 1. новембра 1896. годи-не. Исте године Министарство војно издало је наредбу Шумадијском арти-љеријском пуку да одреди 36 писменијих регрута који ће посећивати предавања и практичан рад у Ратарској школи у Краљеву. Настава се одржавала средом и суботом, тако да су полазници за две године завршава-ли ратарску школу и положили испите. Командир батерије одреди и мене