♦ Uvod
. . »Uvod u Wireless
. . »Pojmovnik
. . »YuWireless
. . »F A Q

♦ VRWireless
. . »Ko smo mi?
. . »Clanovi
. . »Acess node-ovi
. . »Karta pokrivenosti
. . »Kako Pristupiti
. . »Prijava

♦ Wireless Oprema
. . »Potrebna Oprema
. . »Uradi sam

♦ Ostalo
. . »Forum
. . »Linkovi
. . »Kontakt
. . »Pocetna

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

Wireless - WiFi - WLAN :

Wireles oprema je svojom cenom došla na taj novo da je postala veoma interesantna širokom krugu korisnika mrežne opreme. Zbog velike zainteresovanosti ali i neupućenosti mnogih ovde će biti objašnjeni neki osnovni pojmovi kao i prednosti i mane WiFi mreža.

Osnovna i najveća prednost jedne WLAN mreže u odnosu na klasičan LAN se vidi već iz njenog naziva, wireless – bez žica, ovakav način spajanja računara u mrežu pomaže pogotovo tamo gde vam je fizički neizvodljivo da postavljate kablove ili tamo gde vam je mreža potrebna samo privremeno. Dodavanje novih korisnika na mrežu se u slučaju WLAN-a takodje mnogo lakše realizuje isto kao i ako neki od korisnika menja svoju poziciju jer opet nema potrebe da se postavljaju kablovi.

Oprema:

Oprema: Spajanje korisnika u mrežu se realizuje pomoću pristupne tačke (kasnije u tekstu AP – Acess Point) i klijentskih uredjaja koji mogu biti na računar spojeni preko jednog od sledećih interfejsa: PCI, USB, PCMCIA.

Pristupna tačka .........PCI kartica ......PCMCIA kartica

Ukoliko postoji potreba da mreža pokriva veći prostor neko sto to mogu gore navedeni uredjaji sa svojim fabričkim antenama (100-400m u zavisnosti od prostora i prepreka) rešenje se traži u postavljanju jačih antena koje se uglavnom montiraju spolja na krov. Na taj način vaša mreža može da bude funkcionalna i par kilometara od AP-a. Antena koja se koristi na strani AP-a je omni direkciona sto znači da pokriva prostor 360º oko sebe u horizontalnoj ravni, na strani klijenta postavljaju se direkcione antene kojih ima raznih tipova i pojačanja (helix, parabolic, biquad, panel i td., a mnogi se oslanjaju i na ručno pravljene antene od kojih je najpoznatija cantena)

....................................
Omnidirekcionalna antena .......Direkciona parabol antena

Kartice koje se koriste imaju istu ulogu, koriste iste protokole i isto se ponašaju kao i kartice koje koristimo za standardnu mrežu stim sto za prenos podataka koriste radio talase u vazduhu a ne strujne impusle kroz kablove

Access Point je uredjaj koji služi za međusobno povezivanje klijenata i predstavlja centralni deo jedne mreze. Takođe moze da se koristi i za spajanje wireless klijenata sa LAN-om ili sa izlazom na internet. Svaki access point ima integrisan konektor za antenu kao i makar jedan konektor za LAN, može da radi u nekoliko modova (zavisi od uređaja i proizvođača): client mod (pomoću njega se spajate na mrežu isto kao i pomoću obične kartice), bridge mod (koristi se za spajanje dve mreže ili više mreža u jednu celinu), repeater mod (repeater – ponavljač, koristi se ako je potrebno dodatno povećati domet mreže, u ovom modu uređaj ponavlja sve ono što “čuje”).

Kao i kod klasičnih mreža postoje dve vrste umrežavanja:

Peer To Peer – “Ad-hoc” kako se to zove u bežičnim mrežama, u ovakvoj mreži svaki klijenti mogu da komuniciraju direktno jedan sa drugim

Infrastrukturni mod je tip bežične mreže u kojoj klijenti komuniciraju jedan sa drugim preko AP-a (pristupne tačke) međusobno ili sa klijentom koji se nalazi na žičanom delu mreže.

..............
.......Ad-hoc bežična mreža .............. Infrastrukturna bežična mreža

Teorija:

Treba spomenuti i standarde koji postoje, 802.11b i 802.11g (rade na 2.4GHz) i 802.11a (radi na 5GHz). Standard 802.11b je malo doradjen pa je brzina prenosa podataka podignuta sa 11Mbps na 22 ili čak 44Mbps kod 802.11b+ dok je kompatibilnost zadržana, moguće je korišćenje enkripcije i to ključa do 256 bita.
Kod 802.11g opreme prenos podataka se vrši brzinom do 54Mbps i ovaj standard je kompatibilan sa 802.11b standardom. 802.11a

Razlike u odnosu na klasičnu mrežu

Zbog drugačije prirode fizičkog medija i na nivou veze, postoje razlike u odnosu na žičane mreže. CSMA / CD metoda koja se koristi u žičanim Ethernet mrežama je ovdje nepraktična jer je otkrivanje kolizija kod radio signala mnogo teže. Naime, stanica koja emituje signal, zbog simplexa (jednosmernosti) radio komunikacije, ne može saznati da li je došlo do kolizije. Stoga se metoda pristupa izmenila, pod nazivom Distributed Coordination Function (DCF). Ona koristi Carrier Sense Multiple Access / Collision Avoidance (CSMA / CA), a ne Collision Detection (CD) metodu. Radi se o tome da stanica osluškuje da li je medij slobodan za emitovanje i ako jeste, počinje sa emitovanjem signala, posle nekog slučajnog vremenskog intervala. Takva metoda smanjuje verovatnost kolizija jer sprečava da više stanica počne u isto vreme sa emitovanjem u trenutku kada su otkrile da je medij slobodan. Da bi se dobila još efikasnija komunikacija koriste se CTS i RTS signali. Na početku komunikacije pošiljalac šalje RTS signal kojim za neki vremenski period rezerviše medij i obaveštava primaoca da ima paket za njega, naravno, ukoliko je primalac u okviru dometa. Ako se radi o infrastrukturalnoj mreži, neke stanice neće čuti RTS signal. Međutim, pristupna tačka u bežičnoj mreži tada šalje CTS signal koji sada sigurno dolazi do primaoca kao i do svih drugih terminala čime ih se obaveštava da je medij rezervisan i da emitovanje uskoro počinje.

Sigurnost

Pitanje sigurnosti je jedno od najčešće postavljanih kada su u pitanju bežične mreže. Možda će to mnoge iznenaditi, ali brojni analitičari i eksperti za pitanja sigurnosti smatraju bežične mreže sigurnijim od klasičnih žičanih mreža. Za to postoje jaki argumenti, a ne zaboravimo da i žičene mreže imaju svoj bežični deo, tj. da emituju zračenja čiji intenzitet nije mali, naročito kod današnjih UTP mreža. Kada je u pitanju sigurnost, glavne razlike izmedu LAN i WLAN mreža potiču od različitog fizičkog nivoa. Spomenimo ponovo da sama Spread Spectrum tehnologija, kao što smo rekli, garantuje visoki stepen sigurnosti. Pored nje mnogi bežični uređaji imaju ugrađene opcije za kriptovanje. IEEE 802.11, standardno predviđa sigurnosnu tehniku poznatu kao Wired Equivalent Privacy (WEP) koja se bazira na korištenju ključa i RC4 algoritma za enkripciju. Korisnici koji ne znaju ključ ne mogu pristupati WLAN-u. Enkripcija se neuporedivo lakše implementira kod WLAN-ova što je rezultiralo pojavom dosta nezavisnih proizvođača specijaliziranih za WLAN Security softver. Da bi neko pristupao WLAN mreži mora imati informacije o radio opsegu, korišćenom kanalu i podkanalu, sigurnosnom ključu i šiframa za autentikaciju i autorizaciju korisnika. To je mnogo više podataka nego kod klasičnih žičanih mreža i čini WLAN mreže veoma sigurnim.