F A Q
1. Šta je Vr Wireless, čemu služi, zašto bih ja dao svoje pare i trošio svoje vreme na to?
1.1 Ljudi?
Vr Wireless je projekat grupe entuzijasta. Vr Wireless je (i ostaće) neprofitan. Ovo je bitno napomenuti jer je prva stvar koju ljudi pitaju kada čuju za ovo upravo "Ko će tu da se ogrebe?". Na ovome se niko neće ogrebati osim prodavaca opreme (zato ih ovom prilikom pozivamo da malo spuste cene i time sebi povećaju promet). Ljudi koji ulažu puno vremena, novca i energije u projekat Vr Wireless, ništa od toga neće zaraditi, osim zadovoljstva što im se san ostvaruje, a kada bi naplaćivali to što rade onoliko koliko njihovo vreme stvarno vredi, teško da bi se ikome isplatilo da se ovim bavi. Dakle, ovo je projekat pokrenut iz čistog entuzijazma.
1.2 Ideja?
Ideja grupe Vr Wireless je da izgradi mrežnu infrastrukturu nezavisnu od bilo kog KOMUNIKACIONOG ILI INTERNET PROVAJDERA na teritoriji Vranja. Namera nam je da za ovo koristimo uglavnom bežičnu opremu - odatle i naše ime (Wireless - bežično) Telekomunikaciona iskustva u našoj zemlji su do sada bila uglavnom loša. I dok su učesnici u telekomunikacionom životu Srbije krivili jedni druge za stanje u kome se nalaze telekomunikacije, mi smo odlučili da uradimo nešto konkretno da situaciju poboljšamo.
1.3 Čemu služi Vr Wireless i šta ja dobijam od ovoga?
Servisi koje Vr Wireless trenutno pruža su mrežne igre (popularni counter strike, warcraft, starcraft, u principu sve za šta postoji interesovanje korisnika), chat, audio i video interaktivni razgovor korisnika, razmena podataka medju korisnicima, kao i mnoge druge stvari. Mnogi od nas koriste čari lokalne mreže još od 1996 godine, i videćete da ćete se, kada se jednom naviknete na pogodnosti koje ovakva povezanost pruža, pitati kako ste do sada mogli bez mreže.
1.4 Internet?
U poslednje vreme cene pristupa internetu značajno padaju, što će nam omogućiti da, kada se stvori kritična masa korisnika, dogovorimo povoljne cene za pristup internetu upravo preko Vr Wireless-a. Trenutno Ni Vr Wireless NEMA dogovor ni sa jednim provajderom o pružanju INTERNET USLUGA. Cilj nam je da korisnicima preko Vr Wireless-a budu ponudjene usluge više različitih Internet provajdera, čime će se omogućiti da različite potrebe individualnih korisnika budu zadovoljene različitim paketima za pristup koje će Internet provajderi ponuditi.
1.5 Ovo zvuci odlično?
I jeste!
1.6 Kako ja mogu da pomognem?
Svi koji misle da mogu da pomognu na bilo koji način (oprema, pristup internetu, novac, saveti, učestvovanje u izradi i planiranju) su više nego dobrodošli. Očekujemo sugestije, primedbe, komentare i sve ostale reakcije.
1.7 Imam pitanje na koje nisam pronašao odgovor u ovom FAQ-u. Šta da radim?
Ukoliko imate neko pitanje na koje nije odgovoreno u ovom FAQ-u (naglašavamo: Pitanje na koje NIJE odgovoreno u FAQ-u!) posetite forum na adresi http://www.VrWireless.co.sr/ i postavite pitanje u odgovarajućoj sekciji.
Ukoliko odgovor na pitanje bude koristan i za ostale korisnike, biće ubačeno u neku od narednih verzija ovog FAQ-a.
1.9 Ja nisam iz Vranja, šta da radim?
Ukoliko imaš sreće da živiš u nekom od sledećih gradova, poseti sledeće sajtove:
http://www.bgwireless.net Beograd
http://www.nsmreza.co.yu Novi Sad
http://www.niwifi.co.sr Niš
2. Povezivanje
2.1 Koliko najviše može biti rastojanje izmedju korisnika i noda?
To zavisi od mnogo faktora. Visinska razlika može znatno da oteža prijem ako se na jednoj strani nalazi omni antena. Olistalo drveće izmedju korisnika otežava prijem. Snaga signala opada sa kvadratom udaljenosti. Kvalitet kabla, konektora, antene, snaga emitovanja kartice i veze izmedju pojedinih komponenti sistema utiču na snagu izračenog signala. Smetnje na bliskim frekvencijama mogu takodje značajno da zakomplikuju situaciju. Na adresi http://huizen.deds.nl/~pa0hoo/helix_wifi/l..._budgetcalc.htm možete pronaći nekoliko kalkulatora koji će vam pomoći u proceni da li negde link može biti uspostavljen teoretski ili ne. Naravno, čak i ako ovde dobijete zadovoljavajuće rezultate, proverite na licu mesta uz pomoć laptopa i par usmerenih antena kvalitet veze.
2.2 Kako mogu da se priključim?
Postoji nekoliko načina na koje možete da se priklju?ite na mrežu:
1. Individualni korisnik
2. Više korisnika (lokalna mreža) / Igraonica
3. Lokalna mreža sa lokalnim bežičnim pokrivanjem / Igraonica
Ovo nisu i jedini načini povezivanja, samo najčešći, ako ste smislili neki drugi način za povezivanje napišite i pošaljite poruku na forum. Ukoliko je predlog dobar biće ubačen u FAQ.
2.3. Individualni korisnik
Pod individualnim korisnicima se podrazumevaju pojedinci koji na svom računaru imaju wireless mrežnu kartu i koji se uz pomoć nje bežično povezuju na neki od postojećih nodova.
Za priključenje individualnog korisnika je potrebno sledeće:
a) (obavezna) optička vidljivost i (poželjna) blizina nekog od postojećih nodova.
wireless mrežna karta
b) ra?unar sa slobodnim PCI, PCMCIA ili USB slotom (u zavisnosti od toga za koju ste se mrežnu kartu odlučili) - podrazumeva se da računar već imate
c) antena (kupljena/pravljena - u zavisnosti od sklonosti i/ili novčanih mogućnosti)
d) 10 evra za priključenje na mrežu (plaća se čoveku zaduženom za administraciju noda - ovaj novac je isključivo namenjen otplati opreme koja se koristi za povezivanje) - ova suma zavisi od lokacije do lokacije, a povezana je sa potencijalnim brojem ljudi koji će se priključiti na nod - na udaljenim lokacijama sa potencijalno malim brojem korisnika ova suma može biti veća zbog veće cene opreme za povezivanje i manjeg broja ljudi na koje se troškovi dele.
d) dobra volja za malo testiranja i eksperimentisanja
e) mnogo, mnogo vremena za eksploataciju svega onoga što dobijate priključenjem na mrežu
2.4. Lokalna mreža
Pod povezivanjem lokalne mreže se podrazumeva povezivanje više pojedinaca medjusobno povezanih u lokalnu mrežu u okviru zgrade/bloka zgrada - ovaj način povezivanja je dosta jeftiniji od povezivanja pojedinačnih korisnika jer je bežična oprema u zemlji Srbiji i dalje skupa. Kod ovog načina povezivanja svi članovi lokalne mreže dele troškove opreme potrebne za bežično povezivanje. Potrebno je sledeće:
a) postojeća infrastruktura lokalne mreže (kablovi, hubovi, switchevi, ruteri(?)) i slobodan port na jednom od switcheva mreže.
odvojena mašina/server sa instaliranim linux operativnim sistemom (procesorske snage reda veli?ine p2 300mhz - verovatno i slabije mašine mogu da odrade posao sirovog rutiranja, ali razlike u ceni su sada već toliko male da nema nikakvog razloga da (osim ako baš nemate neku staru mašinu koja vam stoji u ormanu i skuplja prašinu) kupujete mašinu slabiju od ovoga. Za ovu mašinu nije potreban monitor. Ukoliko ne želite da na nju postavite lokalni fajl server (nije neophodno, ali može biti zgodno kod velikih mreža) hard disk bi trebalo da bude veličine oko 2 gb.
b) prostoriju u koju možete da stavite ovu mašinu i da se ne plašite da je jedno jutro više nećete naći. U zgradama sa liftovima najčešće na krovu zgrade postoji prostorija u kojoj se nalaze akumulatori za rezervno osvetljenje u slučaju nestanka struje. Te prostorije su najčešće sigurne za postavljanje mašine-rutera. Naravno, u vašoj zgradi morate proveriti da li postoji mogućnost za ovako nešto. Ukoliko vam se ideja ostavljanja servera u prostoriji od koje ključ ima još neko u vašoj zgradi ne dopada, uvek možete mašinu staviti i u stan nekog od korisnika lokalne mreže. Ne zaboravite da ova mašina radi na struju, da radi bez prestanka i da je njena potrošnja 100-200W. Do kraja meseca se utrošak struje nakupi i to nekome može biti problem. Možete se dogovoriti i podeliti troškove struje sa vlasnikom stana kod koga držite mašinu ili mu dati neke druge pogodnosti, dogovor je na vama.
c) Wireless mrežna karta (najbolje PCI - obavezan zahtev je da postoje drajveri za Linux za nju, kao i da u drajverima postoji mogućnost da kartica radi u AP modu - kod Prism kartica ovo je čuveni hostAP drajver)
d) antena
e) kabl - potreban je tzv. low loss kabl za prenos podataka izmedju antene i bežične mrežne karte. Postoje dva problema sa njim: em je skup, em ne sme da bude suviše dugačak (10-ak metara) jer u suprotnom dolazi do velikih gubitaka u snazi signala. Planirajte postavljanje mašine tako da razdaljina od njega do antene ne bude više od 10 m - što kraće to bolje
f) 100mbitna mrežna karta za povezivanje rutera na lokalnu mrežu
g) slobodan port na jednom od switcheva/hubova lokalne mreže za povezivanje rutera
h) 5-10 evra po korisniku lokalne mreže za otplatu troškova na strani access pointa (ova suma je manja od sume potrebne za individualno povezivanje, ali i dalje zavisi od broja ljudi)
2.5. Lokalna mreža sa lokalnim bežičnim pokrivanjem
Pod lokalnom mrežom sa lokalnim bežičnim pokrivanjem se podrazumeva grupa pojedinačnih korisnika povezanih na lokalnu mrežu, koja je bežično povezana sa postojećim nodom, a i sama ima postavljen access point za bežično priključenje korisnika koji se nalaze u okolini. Ovo je najpoželjniji način povezivanja jer se tako širi infrastruktura mreže i omogućava dalje širenje od ove tačke. U cilju stimulisanja korisnika da se opredeljuju za ovaj način povezivanja i time zaista doprinesu širenju mreže, korisnici koji odaberu ovaj vid povezivanja neće morati ništa da plaćaju nodu sa kojim se povezuju. Umesto toga, za nod sa kojim se povezuju će obezbediti wireless karticu i antenu kako bi njihova veza trošila što manje bandwidtha ostalim korisnicima noda sa kojim se povezuju.
Poželjno je da se igraonice povezuju na mrežu na ovaj način.
Za ovo je potrebno:
a) postojeća infrastruktura lokalne mreže
mašina-server sa instaliranim linux operativnim sistemom. Sve ranije navedeno za ovaj server važi i u ovom slučaju.
b) prostorija za smeštanje mašine-rutera
c) wireless mrežna karta koja će raditi kao AP
d) omni antena za AP
e) wireless mrežne karte kojima će se izvršiti povezivanje na postojeći access point - 2 komada
f) usmerene antene - 2 komada
g) 100 mbitna mrežna karta za povezivanje rutera na lokalnu mrežu
h) slobodan port na jednom od switcheva lokalne mreže
3. Oprema
3.1 Antene?
Posetite sledeću adresu da biste saznali nešto više o antenama
http://www.lns.com/papers/BAWUG-antenna101/
3.2 Čemu služi omni antena?
Omni antena služi za emitovanje radio signala u svim pravcima. Naravno, antena ne emituje signale u baš svim pravcima, jer je recimo direktno iznad i ispod antene signal nepotreban (najčešće) pa se antene emituju tako da oblik emitovanog signala izgleda otprilike kao trag svetla koji opiše rotirajuće svetlo svetionika kada obidje ceo krug (širi ili uži snop u zavisnosti od konkretne antene). Antena ni na koji način ne “pojačava” signal koji na nju dolazi sa kartice, ona jednostavno energiju tog signala optimalno rasporedjuje. Ovo važi i za sve ostale antene (direkcione, sektorske). Sve one rade tako što dobijen signal sa kartice, umesto da šalju u svim pravcima (hipotetička antena koja radi ovo se naziva izotropni radijator), taj isti signal šalju na manju “površinu” i time se dobija ekvivalentni efekat kao da je signal pojačan. Nekoliko primera samogradnje omni antena možete naći na sledećim adresama:
http://www.guerrilla.net/reference/antenna...collinear_omni/
http://www.repeater-builder.com/rbtip/wa6svt.html
3.3 Čemu služi direkciona antena i koje sve direkcione antene postoje?
Direkcione antene služe da usmere signal što je više moguće da bi
A) umanjile smetnje (direkciona antena je takodje osetljivija na signal koji dolazi iz pravca u kom emituje nego iz ostalih pravaca)
signal dobacio dalje jer se svakim sužavanjem emitovanog snopa povećava udaljenost na kojoj je moguće istom antenom+karticom uhvatiti taj signal.
Postoji više tipova direkcionih antena. U amaterskoj izvedbi se najčešće prave popularne kantene, jagi antene, usmerene waveguide antene, horne i antene od satelitskih tanjira. Ima ih naravno još, ovo su samo najčešće.
Evo nekoliko zanimljivih uputstava za samogradnju direkcionih antena:
http://trevormarshall.com/biquad.htm
http://trevormarshall.com/waveguides.htm (na ovoj stranici ćete naći i dizajne omni antena)
http://www.seattlewireless.net/index.cgi/D...tionalWaveguide
Modifikacije satelitskih antena:
http://www.wwc.edu/~frohro/Airport/Primest.../Primestar.html
http://austinwireless.net/cgi-bin/index.cg.../HowToMakeaFeed
http://www.qsl.net/ki7cx/wgfeed.htm
Horne:
http://users.skynet.be/chricat/horn/horn-j...javascript.html
http://www.saunalahti.fi/elepal/antenna2.html
3.4 Čemu služe sektorske antene i koje sve vrste postoje?
Sektorske antene se koriste u situacijama kada želite da pokrijete jednu oblast, ali ne želite da se vaš signal prostire u svim pravcima oko antene već samo u jednom pravcu. Analogija za ovaj vid pokrivanja bi bili reflektori na stadionima. Baterija reflektora koja se nalazi u jednom uglu stadiona osvetljava ceo stadion, ali ne osvetljava prostor van stadiona. Ovo su zapravo usmerene antene širokog snopa. Vrste ovih antena koje amateri najćešće koriste su bikvad antene, ( http://martybugs.net/wireless/biquad/ ),
3.5 Koliko sme da bude dugačak kabl? Da li smem da stavim kabl dužine 10 metara izmedju antene i bežične kartice/AP-a? Da li smem da stavim kabl dužine 20 metara izmedu antene i bežične kartice/AP-a? Da li smem da stavim kabl dužine 30 metara izmedju antene i bežične kartice/AP-a?
Odgovor na ovo pitanje ćete saznati ako odete na sledeću adresu, u listi pronadjete kabl koji nameravate da koristite, unesete frekvenciju za koju vam je potrebno računanje gubitka (2400Mhz) i upišete dužinu koja će vam biti potrebna. Za svaka 3 db gubitka na kablu dobijate upola slabiji signal. Znači, ukoliko je gubitak 6db, to znači da je signal oslabio 4 puta, za 9db - 8 puta itd.
http://www.timesmicrowave.com/cgi-bin/calculate.pl
3.6 Ne mogu da dodjem do struje na krovu na kome mi se nalazi AP, šta da radim?
Postoji rešenje. Posetite sledeću adresu, ali ne pokušavajte ovo ukoliko niste sigurni da znate šta radite!!!
http://www.nycwireless.net/poe/
3.7 Kako da se zaštitim od groma
1) Na stavljajte antene na najvišu šipku najviše zgrade u kraju.
2) Dobro uzemljite antene.
3) Koristite lightning arrestore (na primer nešto ovako http://www.rangeextender.com/liarsusu.html )
3.8 Koju opremu je najbolje da kupim, i gde
Pregled opreme ce biti dat u nekoj od sledećih verzija FAQ-a.
3.9 Kako da konfigurišem ruter da radi to i to
Uputstvo za podešavanje rutera će biti dato u nekoj od sledećih verzija FAQ-a. Do tada ispomognite se informacijama koje možete pronaći na adresama http://lartc.org/howto/ i http://martybugs.net/wireless/router.cgi
3.10 Koji konektor ide na kabl x? Koji sve konektori postoje?
U budućnosti ovde će biti postavljane informacije o kablovima i konektorima koji se mogu naći na našem tržištu. Do tada http://www.seattlewireless.net/index.cgi/C...nectorsAndCable .
3.11 Šta je Access Point
Bukvalni prevod je pristupna tačka. U užem smislu misli se na fabričke uredjaje koji u bežičnoj mreži igraju sličnu ulogu kakvu igra hub u "žičnoj" lokalnoj mreži. Oni svaki signal koji prime ponovo odašilju. Na taj način se mogu preneti podaci izmedju dve tačke izmedju kojih je nemoguće direktno uspostaviti kontakt. AP je najčešće kutija, na kojoj se nalaze jedna ili dve antene koje se kod nekih mogu i skinuti. Najčešće se na AP-u nalazi najmanje jedna RJ-45 utičnica u koju je moguće priključiti lokalnu mrežu tako da je moguće da podatke medjusobno razmenjuju osobe koje su na žičnoj i bežičnoj mreži.
4. Gde postoje APovi u Vranju
Trenutno stanje Wireless mreže u Vranju
4.1 Postavljeni APovi
Nema
4.2 APovi u najavi
1. AP Centar
AP na zgradi u bloku Posta-Banka koji bi trebao da pokrije negde oko 60% povrsine Vranja.
Svi zainteresovani se mogu javiti na milansoftware@yahoo.com
ili na 063 7 241 701 ( MilaN ) ili 064 25 19 286 (Mihael)
