Japanci osuđuju naš iracionalizam, ali i osećaju iskreno sažaljenje zbog svega što nam se događa i imaju želju da nam pomognu

Više desetina hiljada naših mladih ljudi otisnulo se u zemlje širom sveta u potrazi za svojom dugom. Retki su, međutim, oni koji su uspeli da je dosegnu. Dvadsetdevetogodišnja Sanja Šuljagić iz Beograda, najmlađi doktor nauka u Japanu, nesumnjivo je jedna od njih. Nedavno je, naime, ova šarmantna i iznad svega vrlo inteligentna devojka, doktorirala na Univerzitetu "Jokohama". Tema doktorske disertacije obuhvatila je odbranu japanskog nacionalnog identiteta koja se nadovezivala na njen magistarski rad o vesternizaciji Japana. Čitav svoj rad objediniće u naučnom delu koji upravo priprema. Od ovog trenutka za Sanju su otvorena vrata svih prestižnih univerziteta u svetu gde postoji katedra za Japan.

Urođena sposobnost naših ljudi da se prilagode novim životnim okolnostima, novim ljudima, najbolje se ogleda u životnoj priči ove hrabre devojke koja se otisnula u Zemlju izlazećeg sunca čija je tradicija i kultura potpuno različita od naše.

- Tokom prvih razgovora sa Japancima shvatila sam da oni uopšte ne znaju gde se nalazi Jugoslavija. Mislili su da pripadamo zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza. Jedino su znali ko je Josip Broz Tito i Dragan Stojković - Piksi. Trebalo mi je mnogo vremena i energije da im objasnim odakle dolazim. Pokušala sam da im predočim politička zbivanja u mojoj zemlji, ali su me vrlo teško shvatali.

"Mis kimona" Idealni spoj pameti i lepote ogleda se u Sanji Šuljagić, o čemu svedoči i njena titula "Mis kimona" koju je osvojila nedavno na jednom međunarodnom takmičenju. U konkurenciji je bilo više od 50 devojaka sa svih kontinenata. Baveći se i manekenstvom, prvi put je japanskoj javnosti predstavila džempere zlabitorskog Sirogojna.

U želji da japanski narod sazna istinu o dešavanjima na našim prostorima, Sanja je tokom prošle godine predvodila članove vladinih i nevladinih humanitarnih organizacija. Tom prilikom obišli su više izbegličkih kampova i načinjeni su snimci koji su kasnije prikazani na 4. programu najgledanije privatne televizije "Nipon telebi".

- Potresne slike izbezumljenih ljudi koji su govorili o svojim stradanjima izazvale su veliku pažnju gledalaca. Uopšte, čitavu situaciju koja se dešavala na našim prostorima Japanci gledaju sa mnogo razumevanja. Naviknuti, međutim, na rad i red, disciplinu i potpunu harmoniju koja je odraz njihove kulture i religije, osuđuju naš iracionalizam, ali i iskreno sažaljenje zbog svega što nam se događa i imaju želju da nam pomognu - tvrdi Sanja Šuljagić.

Razlike japanskog i jugoslovenskog naroda su ogromne. Najjače su, ipak, izražene u muško-ženskim odnosima, tvrdi Sanja i nastavlja:

- Njihovi muškarci su na polju ljubavi pravi sanjari, vrlo nežni i tihi, gotovo stidljivi, što je, naravno, karakteristika mlađih ljudi. Najradije se žene devojkama svog podneblja jer Japanac traži ženu sa kojom ne mora mnogo da razgovara, već ona telepatski mora da ga razume i u svemu prati i podržava, a to, priznaćete, može samo Japanka.

Uloga žene u porodici je zaista svojevrsna. Naizgled, one imaju u mnogo čemu podređen položaj. Na primer, ukoliko dolaze gosti na večeru ona gotovo da i ne izlazi iz kuhinje. Zaokupljena je iznošenjem jela koja je pripremila. Ovakva slika, potčinjene osobe, samo je privid. Bez svake sumnje žena je "šef" porodice. Određuje sve odnose i raspolaže kućnim budžetom. Njen moto je "tiha voda - breg roni". U prividnoj slabosti je ženina realna snaga.

Tokom višegodišnjeg života u Japanu, proučavajući njihovu kulturu, religiju i istoriju, Sanja je nesumnjivo otkrila duh ove civilizacije, pa ipak ima želju da se otisne dalje i posao potraži na nekom drugom kraju sveta. Neiscrpna energija i večno traganje za boljim ogledaju se u njoj i ujedno otkrivaju jedinstvenu sliku naših ljudi po kojoj će se uvek prepoznavati, ma gde bili.

Ž. Milenković