�lanovi redakcije: grupa Autora, jedan Ja, vispreni BMD, neobrijani Mitar kojeg zato ne�emo ni pomenuti, kao i svi ostali koji su svojim konstruktivnim odmaganjem dali odlu�uju�i doprinos stvaranju ovog lista zbog kojeg �emo svi biti uhap�eni...

Radi starijih �italaca sa slabijim vidom, tekstove �emo �tampati latinicom, a slike �irilicom.

Ova pri�a posve�ena je svim stanovnicima ovoga sveta koji jedu �ive ljude, automobile, kamione, semafore, osnovne �kole i narodne banke i uvek su gladni.

(Ova pri�a skoro da je izmi�ljena. Svaka sli�nost je namerna.)

Leto 1993. godine je bilo vrelo. Ba� vrelo. I vi�e nego vrelo. Bilo je toplo! Se�am se da je te ve�eri mesec bio �ut kao i obi�no, da smo svi bili polupijani i odve� umorni od celodnevnog divljanja na fudbalskim terenima. Ni sam ne znam za�to, ali i lokalni klinci su se nekako toga dana smirili, kultivisali i zbog toga je te ve�eri izostala ona uobi�ajena dernjava ispred zgrade do kasno u no�; �uvar Srba te ve�eri nije bio pijan kao letva (verovatno je popio samo desetak litara loze, a to mu je dnevna norma), tako da je izostalo i ono poznato psovanje na javnom mestu. Srba je, ina�e po tom pitanju veoma osetljiv, istog trenutka kad �uje, odmah tr�i na mesto psovke da bi odr�ao koji �as o lepom pona�anju, po�tovanju starijih, vol�ebnim uticajima lozova�e na ljudsku psihu i politi�kim razmiricama kao na�inima kolektivnog privre�ivanja. A s obzirom da ume da razveze, ja mu se ba� i ne bih na�ao u tim trenutcima na putu. Na na�u veliku nesre�u, tada se obi�no iz nekog �buna pojavi i lokalni policajac, kom�ija Buda, da nam o�ita koju iz svog nadaleko �uvenog Labudovog zakonika ("Domovina se brani knjigom..."). Ali po�to oni nisu tema ovog mog pripovedanja, vi�e se tu ne�emo zadr�avati.

Dakle, to ve�e sam na spavanje oti�ao relativno rano. Me�utim, posle nekog vremena pod prozorom sam �uo neko krckanje. Radoznao kao i uvek (jer, to je odlika genija), pogledao sam kroz prozor i sledio se od prizora koji sam video. Neko �udovi�te je jelo glavu nekog deteta. Od straha sam se skamenio, �itavih pet minuta nisam mogao da se pomaknem. S obzirom da za to vreme nisam ni disao, pravo je �udo kako sam ostao �iv. �im sam malo do�ao sebi, pozvao sam miliciju, vatrogasce, �ahovski savez Beograda, ali su mi svuda rekli da sa ne�im takvim ne �ele da imaju posla i da mogu da po�aljem opis �ivotinje zoolo�kom vrtu, "Beogradskoj hronici" i Me�unarodnom monetarnom fondu. Ali, posle nekog vremena zver me je primetila. Podigla je glavu i tada sam prepoznao Ajvara. Zaprepastio sam se. Do tada sam ve� �uo mnoge pri�e o njemu, ali nisam mogao da verujem da njegova neutoljiva glad mo�e dotle da ga dovede.

Mali Ajvar se rodio ko zna kog februara daleke i davno pro�le 1975. godine. A mo�da se on ni tada ne bi rodio da mu u op�toj dokolici nije u jednom trenutku palo na pamet da je gladan. Zato je, da bi iza�ao napolje, prvo pojeo maj�in stomak, a zatim i celu majku, oca, kom�inicu koja je do�la da gleda, trokrilni orman sa sve stvarima u njemu i autobus broj 52 za Banovo brdo. Od tada je ta autobuska linija ukinuta. A pomenute osobe se jo� uvek nalaze tamo negde u njegovim crevcima. �iveo je u beogradskoj op�tini koja se zvala Novo Svinjarevo. Ona u stvari i nije bila ne�to naro�ito nova, jer je bila starija �ak i od Starog Svinjareva, ali ne treba sumnjati u autoritet na�ih starih i njihove razloge za ovakav zbunjuju�i postupak. Verovatno �e jo� generacije i generacije mladih i ambicioznih nau�nika poput nas dobijati �voruge lupaju�i glavu za�to je to tako i da li je koli�ina smoga u vazduhu presudan faktor u rasporedu timova na tabeli Prve beogradske lige. Ali, vratimo se na�em Ajvaru.

Kao �to rekoh, �iveo je u Novom Svinjarevu, ali ne dugo. Jer, sa njegovom pojavom toj op�tini su dani bili odbrojani. Jednom, kada je imao �est meseci, praktikuju�i zevanje na javnom mestu, malo se zaneo i progutao celu op�tinu. Zato sada stanuje na Novom Beogradu i stanovnicima te op�tine toplo preporu�ujem da se zabrinu nad svojom sudbinom, jer zbog Ajvarovog prisustva i ovoj op�tini preti opasnost da se pretvori u vakuum. Me�utim, nemojte se ljutiti na njega, jer je time �to je od Novog Svinjareva napravio prazan prostor, stvorio otvor sve do sredi�ta Zemlje i tako na�oj Majci planeti omogu�io da nesmetano di�e. Ali, njegova glad nikad nije prestajala. Naprotiv, neprestano je rasla i on je morao sve vi�e da jede, jede, jede... Sa svojih godinu dana i simboli�nih 683kg postao je �ivotinja, njegovu glad postalo je te�ko zaustaviti...

Kada me je Ajvar primetio, znao sam da sam jeb'o �vorka. A on kao da je tek u tom trenutku postao istinski, bezobzirno gladan. Neposredno pre toga je saznao od deteta koje je pojeo, da su njegovom drugu lopovi ukrali gitarsko poja�alo od 1,5 megavata, kao i da je votka 150% alkohol, pa zato ne mo�e da se zaledi! Zato je svoj ogromni bes i, naravno, glad, morao na nekom da ispoqi. Ja sam se tu na�ao kao idealna �rtva.

Istog momenta sam to shvatio i po�eo da be�im, �to dalje i �to br�e. Bio sam upla�en, a kako i ne bih bio u takvoj situaciji. Nekoliko puta sam poku�ao da zaustavim autobus ili taksi, ali su ovi istog momenta bili pojedeni od strane sumanute zveri. Kada sam se nekako dokopao patrole milicije i, sav zadihan, po�eo da im obja�njavam u �emu je stvar, oni prvo nisu shvatali o �emu pri�am (jer, da shvataju ne�to ne bi bili panduri), a zatim su se, ugledav�i Ajvara, razbe�ali u pani�nom strahu od izgladnele nemani.

Satima sam tako be�ao od pomahnitalog divljaka, uzaludno tra�e�i pomo�, a on me je neprekidno jurio iskola�enih o�iju i obe�enog balavog jezika. Imao sam sre�e da se on zamajavao pro�diru�i okolne predmete i lica, tako da sam nekako uspevao da ga dr�im na rastojanju. Be�ao sam mu, da bi me on ponovo stizao, i tako unedogled, a njegovi gladni krici parali su mi u�i i ledili krv u �ilama, neprekidno me podse�aju�i da je on jo� uvek tu, iz mene. U �ivotu me je odr�avala i snagu mi davala samo misao da moram pre�iveti, jer ako ne pre�ivim bi�u mrtav. I �to bez mene ne bi imao ko da napi�e ovako dobru pripovetku, koja �e jednog dana biti obavezna lektira u �kolama, kao jedan od bisera svetske knji�evnosti.

�ansa da se spasem ukazala mi se tek pred zoru, kada sam ispred sebe ugledao grupu od otprilike 21.683 ljudi, koji su spontano iza�li na ulice da demonstriraju protiv Ajvara i njegove pro�drljivosti, kao i da celom svetu poka�u svoje nezadovoljstvo �to Ajvar �ivi i jede ba� u njihovoj op�tini. �ak je i Ajvar bio malo zbunjen i istovremeno odu�evljen ovim iznenadnim zalogaj�i�ima, koji su mu se, eto, na�li nadohvat ruke i organa za varenje.

Tako sam uspeo da pobegnem, ostavljaju�i zver u svom mljackanju i grickanju demonstranata i njihovih transparenata. Odahnuo sam tek kada vi�e nisam video Ajvara i njegov ve�ito gladan stomak, i kad vi�e nisam �uo njegovo podrigivanje. Sre�a mi se kona�no osmehnula...

Policija je kasnije objavila podatak da su u tim neredima pojedeni ve� pomenuti autobusi, zatim �etiri solitera, devetnaest semafora, most Bratstvo-jedinstvo, sedam hiljada anti-Ajvarovski orjentisanih demonstranata, teren fudbalskog kluba IMT (na kojem ionako nikad nije bilo trave, pa su ga koristili da gaje krompir), kao i kompletno rukovodstvo op�tine Zemun, koje se tu sasvim slu�ajno zateklo.

Mislio sam da niko na svetu ne mo�e da bude toliko pro�drljiv i ve�ito gladan. Svi koji poznaju Ajvara, ili su ga barem sreli na ulici, obi�no imaju ruku ili nogu manje nego ranije, ali ipak bogu zahvaljuju �to su �ivi. Jebe� ruku, �uvaj zdravlje!

Ajvar je na kraju pojeo i planetu Zemlju, Sun�ev sistem, celu galaksiju, zatim i �itav univerzum, a evo, upravo sam obave�ten da je ju�e pojeo i samog Boga.