�lanovi redakcije: grupa Autora, jedan Ja, neobrijani Mitar kojeg zato ne�emo ni pomenuti, kao i svi ostali koji su svojim konstruktivnim odmaganjem dali odlu�uju�i doprinos stvaranju ovog lista zbog kojeg �emo svi biti uhap�eni...

Radi starijih �italaca sa slabijim vidom, tekstove �emo �tampati latinicom, a slike �irilicom.

Evo nas ponovo, ovoga puta sa prvim izvanrednim izdanjem va�eg i na�eg �asopisa. Povod za izdavanje ovog sigurnog sredstva za davljenje �italaca je nedavno objavljena autobiografija, koju je napisao jedan istaknuti �lan na�e socijalisti�ke samoupravne zajednice, jedan izuzetan �ovek (ka�u da je takva ru�no�a stvarno izuzetna i upe�atljiva), jedan alkoholi�ar, sportista i stru�njak (super stru�njak, ja sam mu predavao, V.Trnavac), zaslu�ni gra�anin Socijalisti�ke Federativne Republike Jugoslavije i dobrovoljni uzimalac krvi - jednom re�ju veliki antimitropolis Miljko, tj. redakciJA. Ovo izdanje je u potpunosti posve�eno tom velikom doga�aju, jer sam smatrao da bi �ove�anstvo bilo uskra�eno za jedno veliko umetni�ko zlodelo, pa sam odlu�io da tekst u celini bude objavljen u ovom na�em glasilu. Nobelovu nagradu za knji�evnost �ete mi uru�iti nekom drugom prilikom.

Tako�e, objavljujemo i jedan autobiografski spis grupe Autora, koji uostalom i nije toliko va�an...

Dakle, ako �elite sebi da pokvarite dan ili da po�nete da proklinjete trenutak kada ste se rodili, slobodno pro�itajte tekst koji sledi.

RedakciJA

"Neka re�i govore umesto mene"

grupa Autora

Ja sam oduvek bio normalan. Ustvari, ja sam uvek bio toliko normalan, da ni ne znam �ta je to normalnost kao merilo vrednosti pona�anja i ljudske imaginacije. Ni dan danas mi nije jasno da li sam jo� uvek vrlo normalan, ili sam postao vrlo, vrlo, izrazito normalan. Nikada nisam imao natprirodnih osobina i mo�i, mada mi je �ivotna �elja da mi svaki put kada podrignem, iz usta ispadne nov�i� od 5 maraka. To, zna�i, samo jo� vi�e potvr�uje tvrdnju da sam normalan. A mo�da je tako i bolje, jer bih onako verovatno po ceo dan samo sedeo i podrigivao.

Neki tvrde da imam bolesnu ma�tu, ali to o�igledno nije istina.

Dakle, kao �to rekoh, oduvek sam bio normalan. Takav sam svud po telu. Osim kad spavam. Tada sam vodoravan. Kada sam se rodio, bio sam vrlo mlad i neiskusan. Me�utim to mi nije smetalo da vrlo brzo utehu potra�im u hrani, i ve� posle par meseci izgledao sam kao one male, okrugle pufne na patofnama moje babe. U me�uvremenu sam mnogo smr�ao, ali sklonost ka jelu nikada nisam izgubio. Znate, najte�e se menjaju navike ste�ene u mladosti.

Za svoju prvu Novu godinu sam slatko spavao, dok su se tata i mama ludo zabavljali, razmi�ljaju�i o televizoru u boji, koji su imali nameru da kupe.

Iz jaslica sam u �ivot poneo samo se�anje na jedan ru�ak kada sam prvi pojeo pun tanjir boranije i, naravno, tra�io jo�.

Kada sam krenuo u obdani�te, ve� sam bio upola smr�ao, ali i pored toga sam tamo stalno jeo i povra�ao d�igericu i �u�. Tada, u obdani�tu, nikada nisam voleo da spavam. Kada sada na to pomislim, utroba mi se prevrne, pa moram da pojedem ne�to da mi se smiri stomak. Me�utim, istorija nas u�i da se i to da izmeniti, tako da sada �ivim jednim sasvim druga�ijim na�inom �ivota.

Jednom sam bio u zoolo�kom vrtu i imao grdnih problema, jer su hteli da me zadr�e. Zato tamo vi�e ne�u zalaziti.

Sa svakim novim danom sam sve vi�e rastao i postajao sve lep�i. Zato sam sada beskona�no lep. I pametan. Jednom prilikom sam se preko no�i toliko prolep�ao, da ujutro nisam sam sebe mogao da prepoznam, nego sam mamu morao da pitam ko je taj de�ko u ogledalu. Sada imam obi�aj da se �esto divim svojoj lepoti, �to je sa mojim fizi�kim izgledom sasvim normalno. Biti lep je privilegija koju vi koji �itate nikada ne�ete imati. Ali, kao utehu, mo�ete imati �injenicu da je lepota prolazna, tako da ni ja ne�u zauvek biti lep. Bi�u lep samo dok ne umrem, posle toga �u biti mrtav.

U osnovnoj �koli se ni�ta zna�ajnije nije de�avalo, osim �to sam i dalje svakim danom bivao sve lep�i i lep�i. U svih osam razreda sam bio odli�an, �to samo jo� jednom potvr�uje sumnju da je sve to name�teno i izre�irano. Valjda je jedina korist od mog �kolovanja bila ta �to sam upoznao mnogo novih baraba i budu�ih vrhunskih sportista, direktora, biznismena, prevaranata, lopova, alkoholi�ara i narkomana. I �to sam kona�no odlu�io da kad porastem budem predsednik republike. Ostalo je i se�anje na razrednog stare�inu, Bo�idara Zdravkovi�a, koji me je na �asovima likovnog nau�io da tako lepo �vrljam po listovima papira i da se obavezno do lakata zama�em temperama, tu�em, ili bilo �im �to mi se na�lo pod rukom.

Jedno vreme sam pevao i u horu. Onda su me izbacili...

Kao dete, najvi�e sam voleo da �itam "Politikin la�ovnik", posebno rubrike "Verovali ili ne (naravno da ne!)" i "Jeste li ve� �uli da (pa kako da �ujemo kada ste vi to izmislili)".

U srednju �kolu sam se upisao sa puno ambicija, ni ne sanjaju�i kakva se len�tina i dembelan krio u meni. Naravno, po�to �kole ovakvog tipa u velikoj meri razvijaju �ovekov duh i dioptriju nao�ara, ve� pomenuta moja dobra osobina se u meni neverovatno dobro razvila, tako da sam vrlo brzo shvatio da nema ni�eg lep�eg od spavanja na �asovima. Znate ve�, kako se ka�e: bolje i �est sati u �koli, nego ne spavati uop�te.

Od svog druga Milana Luki�a sam u �ivot poneo i najsitnije finese o pozitivnim dejstvima alkohola na ljudsko raspolo�enje ("in vino veritas"). Toliko dobro on ume svoje znanje da prenese na druge. Jetra je ionako organ koji se sam obnavlja.

Kao �to je poznato policiji i dobro obave�tenim krugovima, kvadratima, rombovima i trouglovima, u na�oj �koli jo� uvek obitava ogledni primerak pe�inskog �oveka, Dejan To�i�. On je star samo 25.000 godina i ve� 17 godina nije izostao ni sa jednog �asa zbog bolesti. Tako�e, tu je i njegov Audi �to ne radi, jo� jedan antikvitet u zbirci koju poseduje na�a �kola (uzgred, mi smo obi�no i radili sa instrumentima koji su dobijeni ratnom reparacijom od Turske, posle drugog srpskog ustanka). Prosto je neverovatno koliko taj �ovek mene ne voli. A ni ja njega. Zbog toga sam i posvetio ovoliko prostora i vremena iznose�i istine o njemu. Nadam se da �u jednog dana zbog toga dobiti Pulicerovu nagradu za objektivno izve�tavanje. Me�utim, ipak mi je na kraju godine dao peticu. Mora da mu je neko odneo kola�e u moje ime.

U poslednje vreme veliki deo vremena provodim sviraju�i gitaru, ili slu�aju�i omiljene metal bendove. Podatak da u skorijoj pro�losti u mojoj ulici nije bilo samoubistava navodi na o�trouman zaklju�ak da ja ustvari i ne sviram tako lo�e kao �to zvu�i. Ili nemam dovoljno glasno poja�alo.

Bio sam na koncertu Riblje �orbe i kao predgrupa su svirale Babe. Prosto sam se iznenadio kako neko mo�e toliko lo�ije od mene da svira, a da u isto vreme proizvodi toliko ve�u buku. Daleko ih bilo...

Na kraju, da ne zaboravim da pomenem i mog voljenog (dobre �ale nikad dosta) brata Nenada, koji �e od jela verovatno uskoro eksplodirati (e, nisam ja te sre�e) i koji tvrdi da je lep�i i pametniji od mene (a nije on kriv...).

A da su svi lepi kao on, svet bi bio Zona sumraka.

I bio bi red da me �astite pivom!

Pa, gde je taj aplauz?

To sve treba streljati, sve u autobusu, tramvaju, sve treba streljati, sve

Ja sam preterano pametan. Granice moje inteligencije su nedoku�ive i u svemirskim razmerama. Prosto se pitam kako samo mogu tolike sposobnosti i intelekt stati u ovako malu glavu.

Me�utim, moja enormna inteligencija mi stvara i probleme, jer ako je koristim odska�em od ostalog sveta glupih i za mene prose�nih ljudi. Jasno vam je da to ima i svojih lo�ih strana.

Samim tim �to sam prepametan, nemam na�ina da poka�em svoje sposobnosti. Ne treba ni da obja�njavam kolika je zavist ljudi na mene, genija i �oveka naprednog razuma i superiorne svesti. Zato, jedino �to mi preostaje je da svoje neobja�njive sposobnosti i od boga podarenu beskona�nu pamet koristim pi�u�i u ovom listu, kojeg ionako niko ne �ita, pa ni ne mo�e u�i u su�tinu mog problema.

Naravno, svi shvataju da je cena �ampona sa ukusom kivija preterana, jer uostalom svaki prose�an TV sa teletekstom, a bez kivija, ko�ta manje od video rekordera.

I, kao �to rekoh, pameti, pameti, tugo moja. Ne mo�e se bez tebe, a i sa tobom je te�ko. Kad bih te imao samo malo mnogo manje, kao na primer Bugari sre�e na svetskom prvenstvu, bio bih radostan �ovek i dobar nau�nik. Puste �elje i ni�ta vi�e. Znam, znam...