OSNOVNI BORBENI TENK
Sredinom šezdesetih godina Sovjetski konstruktori su razvili verziju tenka T-64 sa gasnom turbinom GTD-3TL snage 257 kW. Ova verzija je označena T-64T i poslužila je kao osnova za razvoj tenka Objekat 219 (T-80). Razvoj tenka T-80 započet je 1969. godine u fabrici Kirov u Lenjingradu, a prvi prototip je završen 1970. godine. U novo vozilo je ugrađen veliki broj komponenti sa T-64, pa je opšta konfiguracija oklopnog tela i kupole bila slična konfiguraciji T-64. Za T-80 je razvijen potpuno novi sistem oslanjanja koji je, uz gasnu turbinu obezbedio znatno veću pokretljivost tenka T-80 u odnosu na T-64.
U naoružanje Sovjetske armije T-80 počinje da ulazi 1976. godine, samo 3 godine nakon T-72 i 9 godina nakon T-64. Kako ova tri vozila nisu bila kompatibilna armija je imala probleme u obezbeđivanju logističke podrške, pa je ubrzo zahtevan program unifikacije T-64, T-72 i T-80. Tako je T-80 dobio modifikovani top i sistem za upravljanje vatrom sa T-64B (Objekat 447). U ekslpoataciji prvog modela T-80 su se pojavili problemi sa pouzdanošcu motora pa mu je vek upotrebe bio samo 500 sati.
Tokom 1978. godine pojavljuje sa nova vezija - T-80B (Objekat 219R). T-80B pogoni poboljšani motor (gasna turbina) SG-1000, (na kasnijim mdelima GTD-1000TF) veće pouzdanosti i sa vekom upotrebe od 1000 sati rada. Vremenom je ova verzija modernizovana dodavanjem novog sloja oklopa debljine oko 30 mm i spoljnih tankova za gorivo. Neki T-80B su naoružavani protivoklopnim vođenim raketama 9M112 Kobra, a vršeni su i testovi sa sistemima za aktivnu zaštitu Štora-1 i Arena. Izrađena je i komandna verzija T-80BK sa poboljšanom komunikacionom opremom, sistemom za navigaciju ali bez mogućnosti lansiranja POVR.
Dodavanjem
reaktivnog oklopa na T-80B 1985. godine nastaje T-80BV. Ova verzija se
od kasnih modela T-80B razlikuje i po drugacijem rasporedu uređaja na kupoli
i oklopnom telu kao i po novim "suknjama" za zaštitu hodnog dela.
Komandna varijanta je T-80BVK.
Početkom osamdesetih počinje razvoj nove kupole za T-80. Pojavljuje
se eksperimentalni model T-80A koji predstavlja T-80B sa novom kupolom,
novim "suknjama" i reaktivnim oklopom sa T-80BV. Na osnovu T-80A
razvija se nova varijanta T-80U sa reaktivnim oklopom druge generacije
(Kontakt-5). T-80U ulazi u serijsku proizvodnju tokom koje biva nekoliko
puta modernizovan. 
Modernizacije
uključuju ugradnju novog, jačeg motora GTD-1250, nove opreme za savlađivanje
vodenih prepreka podvodnim gazom (Brod-M), pomoćnog agregata i, na kraju,
zamenu sistema za osmatranje i nišanjenje noću Luna (IC reflektora) savremenim
termovizijskim sistemima. Modernizovana verzija nosi oznaku T-80UM, mada
se ponekad označava samo sa T-80U. Na T-80UM se mogu postaviti sistemi
za aktivnu zaštitu Štora i Arena.
Na
osnovu T-80U 1988. godine razvijen je Objekat 478B (T-80UD) sa dizel motorom
6TDF snage 1100 ks umesto gasne turbine, novom transmisijom i poboljšanom
oklopnom zaštitom . Ovaj model je poslužio kao osnova za razvoj Ukrajinskog
tenka T-84. T-84 je razvijen 1994 godine, a od Ruskog T-80UD se razlikuje
po drugačijem obliku kupole i poboljšanoj pogonskoj grupi.
(Dalje se u tekstu opisuje verzija T-80U, osim ako nije drugačije naznačeno)
Osnovno naoružanje tenka čini top 2A46M-1 ožlebljene cevi kalibra 125 mm. Iz topa se mogu ispaljivati potkalibarni, kumulativni i parčadno-razorni projektili kao i protivoklopne rakete 9M119 Refleks (AT-11 Sniper). Punjenje topa je automatsko, iz magacina kapaciteta 28 metaka, brzinom od 6-8 metaka u minuti. U borbenom kompletu se ukupno nalazi 45 metaka. Elevacija topa je od -5 do +15 stepeni. Na cev je postavljena termalna obloga. Sa topom je spregnut mitraljez PKT kalibra 7,62 mm, a na kupolici komandira se nalazi mitraljez 12,7 mm Utes (NSVT-12,7).
Sistem za upravljanje vatrom 1A42 se, između ostalog, sastoji iz balističkog računara 1V517, sistema za stabilizaciju topa u obe ravni, indikatora azimuta GPK-59, laserskog daljinomera, dnevne nišanske sprave 1G46, noćne IC aktivno/pasivne sprave, dnevno-noćne sprave komandira TPN4-29-23... SUV obezbeđuje veliku verovatnoću pogađanja cilja pri gađanju iz mesta ili iz pokreta brzinom od 25 km/h.
Visok
nivo zaštite postignut je postavljanjem ploča sa reaktivnim oklopom druge
generacije na prednji deo kupole i oklopnog tela. Verovatnoću prezivljavana
tenka na bojištu povećavaju i relativno niska silueta vozila, ugradnja
sistema za zadimljavanje i bacača dimnih kutija, visoka pokretljivost i
osobine gasne turbine kao što su rad bez proizvodnje dima i mala bučnost.
Za pogon vozila se koristi gasna turbina GTD-1250 snage 920 kW (1250 ks). Postoji i agregat GTA-18 koji obezbeđuje napajanje kada je tenk stacionaran. Transmisija je planetarna sa hidrauličnim servo sistemom. Oslanjanje je na bazi torzionih štapova sa hidrauličnim amortizerima na prva dva i na zadnjem oslonom točku.
Od
ostale opreme tenk raspolaže sistemom za NBH zastitu, automatskim protivpožarnim
sistemom i uređajem za samoukopavanje. Za pravljenje prolaza u miskim poljima
na T-80 se mogu montirati kompleti KMT-5 i KMT-6.
Na osnovu T-80U razvijen je komandni tenk T-80UK, opremljen sistemom Štora-1 (IC ometač, signalizator laserskog ozračenja, sistem za zadimljavanje), dodatnom komunikacionom opremom i antenama (UHF i HF, domet 250 km u pokretu), generatorom AB-1-P28 snage 1 kW, poboljšanim SUV-om, poboljšanim reaktivnim oklopom na kupoli, sistemom za navigaciju TNA-4-3 i sistemom vazduha pod pritiskom za čišćenje osmatračkih i nišanskih uređaja.
Cena tenka T-80U sa rezervnim delovima i opremom za održavanje se kreće između 2,6 i 3,6 miliona dolara.
TAKTIČKO-TEHNIČKE KARAKTERISTIKE
