Kasnih šezdesetih Francuska armija je odlučila da zameni samohodnu haubicu Mk F3 savremenijim rešenjem. Zahtevano je da nova haubica ima pokretljivost ravnu tenku AMX-30, polje dejstva po pravcu 360 stepeni, i zaštitu za posadu od streljačke municije, parčadi artiljerijskih granata i nuklearnih i hemijskih oružja. Prvi prototip novog vozila Grande Cadence de Tir (GCT) završen je 1972, a u serijsku proizvodnju ulazi 1977. godine.
Telo vozila je uz manje modifikacije (uklonjene su police za municiju, ugrađeni su novi ventilator i generator) preuzeto sa tenka AMX-30. U sredini tela postavljena je velika kupola za tri člana posade. Punjenje topa obavlja automatski punjač, dok punilac samo nadgleda njegov rad i ručno puni top u slučaju kvara. Elevacija topa je -4 do +60 stepeni, a na cev je ugrađena dvostruka gasna kočnica.
I pored toga što se iz topa može ispaljivati sva standardna NATO municija kalibra 155 mm, Francuska armija je razvila familiju municije posebno za ovo oruđe. Standardno razorno zrno ima domet 21,2 km. Razvijen je i razorni projektil dometa 28,5 km kao i RAP razorni projektil dometa 32,18 km. U vozilu se nalazi ukupno 42 projektila (36 razornih i 6 dimnih) smeštenih u zadnji deo kupole. Automatski punjač omogućava brzinu gađanja od 8 metaka u minuti. Na kupoli se nalazi mitraljez 7,62 ili 12,7 mm za PVO, a maskiranje je obezbeđeno ugradnjom 4 bacača dimnih kutija.
Glavne zamerke upućene na račun ovog vozila se odnose na veliku masu i visoku cenu. Međutim, vatrena moć, pokretljivost i zastita svrstavaju samohodni top GCT u red najsavremenijih i najefikasnijih artiljerijskih sistema za podršku.
TAKTIČKO-TEHNIČKE KARAKTERISTIKE
