Hilandar

Hilandar je jedini (zasad) srpski manastir na Sveto j Gori.Nalazi se na severoistocnoj strani,udaljen oko 3-4 kilometra od obala Egejskog mora. U manastiru su sada jos 20-tak monaha(Novi podatak od ove godine: oko 15 monaha). Blizu manastira nalazi se kula kralja Milutina, a u samoj crkvi nalazi se jedna od najpoznatijih ikona, ikona Trojerucice. U manastiru postoji jedna glavna, velika crkva , a jos je 12 "lokalnih" (malih) crkvica, tzv. paraklisa , odnosno kapela. Manastirska riznica je veoma bogata, sa ikonama i spisima do 13. veka.Iguman je otac Mojsije, a pored njega u manastiru je jos dvoje velikoshimnika.(Poredjenja radi u Srbiji ne postoji ni jedan velikoshimnik, odnosno postoji bivsi iguman Hilandara koji je napustio to mesto zbog bolesti).Velikoshimnici imaju mnigi vece duznosti u molitvi.Pored ovoga poznata je i loza svetog Simeona, koja je poznata po tome sto pomaze nerotkinjama.

Manastir Hilandar slavi prikazivanje Majke Bozije 21. Novembra. Ime mu potice od osnivaca malog mamastira koji se zvao Hilandarios ili Helandarios Rastko , sin srpskog kralja Stefana Nemanje, koji je bio monah u manastiru Svetog Pantelejmona, pod imenom Sava. Njegova odluka sokirala je njegovog oca, i on je posao sa njim na Svetu Goru.Kralj Stefan postao je monah Simeon. Kasnije, na zahtev novog srpskog kralja Stefana drugog grcki kralj Alexios ponudio je srpskim monasima razruseni manastir Hilandar koji je pripadao manastiru Vatoped, i potvrdio ponudu dokumentom sa svojim zlatnim pecatom.Tako su dvojica monaha podigli novi manastir na rusevinama starog. Ime Hilandar znaci neku vrstu broda.Oni su popunili manastir sa blagom i vrednostima (crkvenim) i od pocetka 13. veka tu je bio intelektualni i religiozni centar nasih ljudi.

Kasnije je Sava postao Arhiepiskop Srpski.Kada su ova dva monaha umrla, proglaseni su svecima.Njihovi grobovi su severoistocno od glavnog hrama.

Tokom sledecih godina, manastir je dobijao blaga i pogodnosti od srpskih kraljeva i tako postao najveci posle Lavre posednik zemlje na Atosu.

Mali manastiri Skorpios, Komitisa, Kalika,Strovilea i cetvrti po hijerarhiji Zigos pripojili su se Hilandaru i on je tako postao cetvrti u hijerarhiji.1722 i 1891, posle posete srpskog kralja Aleksandra Obrenovica, mnogi srpski monasi preplavili su Hilandar. Kada se 1913 emancipovala Makedonija, srpski monasi su cvrsto zahtevali uniju Atosa sa Grckom.

Danas, Hilandar je cetvrti po hijerarhiji.Glavni hram sagradjen je u 13. veku.Njegove ikone su naslikane u 14. veku, ali su prefarbane u 19. veku, tako da su odlicne ikone unistene.Mozaici na podu su najbolji njihove vrste na Svetoj Gori.Od 20-tak kapela(paraklisa) u manastiru, samo kapela Sv. Djordja ima ikone na zidovima.

Biblioteka sadrzi 800 rukom pisanih rukopisa i 7000 stampanih.Ikone u oltaru su slikane 1623. godine. Pored svog blaga u manasdtiru se nalaze i 2 krsta napravljena od svetog krsta (krsta na kome je umro Hrist),jos nekoliko sa dragim kamenjem, sjajne minijaturne ikone,zastave kraljeva,kolekcije zlatnika, ikona, istorijsdkih dokumenata i mnogo drugih stvari.

Petnaest celija , u i oko Kareje, pripadaju manastiru Hilandaru.Pored njih i celija Molybdoclesias-a, koja sadrzi izvrsne ikone kritskog umetnika Georgi-a (1536-1541) .

U blizini Hilandara restaurira se manastir Sv. Vasilija koji je na obali mora, i kad bude zavrsena restauracija, deo monaha preci ce iz Hilandara u novi manastir.Tada ce postojati dva srpska manastira na Svetoj Gori.

Pored toga, poznata je i isposnica Svetog Save u Kareji, u kojoj se nalazi samo otac Simeon, a u njoj se nalazi ikona Mlekopitateljnice ,jedina ikona na kojoj presveta Bogorodica doji malog Isusa.Tamo se nalazi i tzv. Hiladarska kuca gde mogu odsesti posetioci.