Vec posle prvih dana bombardovanja ljudi su umesto silazaka u podrume poceli da praktikuju izlaske na terase.

Iznad mog stana se nalazi tzv. zajednicka terasa sa koje je super pogled na veci deo grada. Tu sam proveo dosta zanimljivih noci od pocetka ovog sra*a. Uvek svrati neko drusto i onda sa terase gledamo vatromete dobrodoslice koje PVO priredjuje demokratskom agresoru koji na nas baca demokratske bombe. Gledamo tada svod koji lici na neki perverzni klub i slusamo beat nasih odozdo i njih odozgo. Uz pivo i cips, naravno. Inace, Beogradjanka je na samo par stotina metara od terase o kojoj je rec, i nadam se da ce tamo i ostati.

 

ajde nazad