Taman kada sam mislio da se broj ludaka koji se mogu videti u gradu priblizio broju hospitalizovanih u "Lazi Lazarevic-u" pocelo je lepo vreme. Prolece, neupuceno u rat na ovom prostoru, pocelo je da skida odecu sa andjeoskih sugradjanki, nedvosmisleno se stavivsi na nasu stranu. Tako se postaje ratni profiter, tako se postaje parazit u simbiozi sa godisnjim dobom!

Ovog proleca neke stvari su vrednije nego proslog. Bajsevi su se pokazali kao idealno prevozno sredstvo. Odlicno su se pokazali i walkmani koji trose manje od dve baterije na sat. Psi su se pokazali zahvalnim kucnim ljubimcima, a i predstavljaju dobar izgovor za pocetak razgovora sa simpaticnom osobom suprotnog pola. Secam se da je prvih dana bila frka gde otici na pice. Sa prvim mrakom radili su samo Fili, Woodstock, KGB...Sada sam provalio inpozantan broj kafica/klubova cije radno vreme nije u (preteranoj) korelaciji sa vazdusnim udarima. A, i uvek se nadje neka gajba na Medaku, stan na Dorcolu ili u najgorem slucaju neka zajednicka terasa gde se moze dobro zezati...i u drugi plan staviti tezina rata.

Cesto to ode u neku od krajnosti pa je potrebno sutradan naci neku pouzdanu osobu koja ce prepricati sta je sve tokom noci padalo s neba. Sto se muzike tice u ovakvoj situaciji preporucujem nesto sa porukom "Don`t fall to deep down". U mom slucaju to su Senser, Asian Dub Foundation, Urban Dance Squad..

ajde nazad