Evo, sad kada sam se navikao i na rat, mogao bih i malo da vam pricam o dozivljaju istog. Prvih par dana je bilo zeznuto, jer nisam imao pojma kakvog ce karaktera rat biti. I ona prva sirena... I glas Avrama Izraela Super Star-a! I frka za cigarete! Kako sam samo bio srecan kada sam dosao u posed dve pakle za vreme "prvog" koncerta na trgu. Ratno pakovanje domacih - filter je bio beo, paklica bez celofana... I gregarni instinkt,inace karakteristican za zivotinje. Pred opasnoscu, opet smo se setili jedni drugih. Dobro jutro, komsija! Parkovi su izgledali sveze. Ujutro puni dece, predvece u njima vatrogasci, podeljeni u dve ekipe, igraju fudbal. A onda - zamracenja.

E, jebiga. Los trip. Sablasno, milionski grad u out-u.Samo su semafori u toj crnini bacali avetne crveno-zelene signale u glad mraka. Tada je demokratski agresor odlucio da zlocinackim i zlikovackim porodilistima, bolnicama, pekarama i svemu sto predstavlja ono sto jos nije kolateralna steta, ukine struju. Ja sam se u toj situaciji dobro snasao, i smatram se za moralnog pobednika (za razliku od nekih devojaka koje su moralno posrnule). Tad sam i prvi put cuo da postoji nesto kao grafitna bomba. Ovde moram i da spomenem svoju komsinicu koja je prilikom svakog dolaska struje prilicno glasno pustala pesmu "killing me softely". Predpostavljam da je to na racun tih "mekih" bombi. Mozda odem ovih dana do nje (da ~zajmim malo secera), pa cu da je pitam. I tako, u zadnje vreme bar nema one morbidnosti od signalizacije. Na vecim raskrsnicama se nalaze saobracajci sa onim fluoroscentim prslucima kao iz Baywatch-a. Sta sve neces videti u ratu! Inace, vec par dana se ne trzam na zvuk 7.-ce koja prolazi Zdanovom. I sasvim mi je normalno da u uglu ekrana vidim nacrtan avioncic i natpis: vazdusna opasnost. A u gradu - svirke: Eyesburne, Supernaut, Neocekivana sila koja se iznenada pojavljuje i resava stvar, pocinje i Ring - Ring festival ... Beograd u mraku. Njegov duh i dalje svetli ...

ajde nazad