Pri testiranju diska da bi se odredilo vreme pozicioniranja u zavisnosti od pređenog broja cilindara dolazi do intenzivnog pomeranja upisno/čitajućeg mehanizma diska. Takvo intenzivno pomeranje se nikada ne javlja u realnim uslovima rada i zato mnogi diskovi nisu predviđeni da dugo podnose takvo opterećenje. Zbog toga testiranje treba da traje što je moguće kraće. Suprotan zahtev se javlja ako želimo veću tačnost i preciznost testiranja. Naime, ukoliko vreme pozicioniranja za određeni pređeni put merimo samo jedan put tokom celog testiranja, javlja se problem nepreciznosti. Zato je potrebno merenje ponoviti više puta i uzeti srednju vrednost. Dalje, ukoliko testiramo samo za neke vrednosti broja pređenih cilindara, nećemo imati potpunu sliku zato što se mogu "preskočiti" razne zanimljive pojave, naročito pri ekvidistantnim tačkama testiranja.
Zbog svega navedenog, program DISKTST testira disk tako što deli ceo opseg mogućih pređenih brojeva cilindara na podopsege. U svakom podintervalu se testira u nekoliko tačaka i, ako se uoči da je karakteristika izrazito nelinearna (odstupa od savršene linearnosti za više od nekoliko procenata) , pribegava se daljem deljenju tog intervala na podintervale. Ovakvim postupkom se "detektuje" većina nelinearnosti u snimljenoj zavisnosti, a ipak se izbegava testiranje u velikom broju tačaka. Ovakvo smanjenje broja tačaka u kojima merimo nam daje prostora i za ponovljanje merenja u mernim tačkama, pa se tako u dva različita pokretanja programa dobijaju rezultati koji se veoma malo razlukuju.