Vidovi penjanja u steni

Slobodno penjanje i tehnicko penjanje su dva osnovna vida penjanja u steni. Oni predstavljaju dve suprotnosti kao dan i noc, kao gore i dole, kao spolja i unutra. Ove dve suprotnosti su neraskidivo povezane, kao dva zmaja koja grizu jedan drugom rep...

D.V.

Covek se, u davnoj proslosti, kretao podjednako koristeci ruke i noge, bivajuci u stalnom i direktnom kontaktu sa tlom. Iz tog razloga je dodir ruke sa stenom, kao i sam pokret penjanja, duboko usadjen u podsvest svakoga od nas. U penjanju, mi ponovo otkrivamo ovaj zaboravljeni deo naseg bica i to nas ispunjava i produhovljuje. 

Tehnicko penjanje podrazumeva penjanje smeri koristeci tehnicku opremu, opterecujuci fiksno staticko uze. Tokom tehnickog penjanja, kontakt sa stenom se ostvaruje indirektno, putem odgovarajucih sprava za penjanje i spustanje. Svaki direktan kontakt sa stenom koristi se iskljucivo u cilju kontrole polozaja. Tehnicko penjanje predstavlja najcesci vid penjanja u speleoloskim istrazivanjima.		Slobodno penjanje podrazumeva direktan kontakt penjaca sa povrsinom penjanja ( rukama i nogama ). Sva tehnicka oprema, koristi se iskljucivo u cilju osiguravanja penjaca od eventualnog pada. Kako je penjac oslobodjen svih dodatnih pomagala, ovaj vid penjanja se naziva slobodno penjanje. Slobodno penjanje je osnovni vid penjanja smeri u sportskom penjanju .

Sporstsko penjanje ( en. free climbing ) poteklo je iz alpinizma u suvoj steni. Osnovna ideja u alpinizmu, dostizanje vrha stene ili planine, zamenjena je studiranjem i savladavanjem ekstremno teskih detalja u steni. Ovi usponi su dugacki koliko i rastezaj uzeta, ali po svojoj tezini daleko nadmasuju klasicne alpinisticke domete. U sportskom penjanju se u glavnom primenjuje slobodno penjanje. Jedino dozvoljeno pomagalo su vrecica sa magnezijumom i patike koje stite nogu penjaca i ostvaruju bolje trenje sa oprimcima za noge.

Zbog izuzetno velikih tezina smeri koje se savladavaju u sportskom penjanju, pad je sastavni deo penjanja. Iz tog razloga su sportskopenjacke smeri tako opremljene i osigurane da pruzaju potpunu bezbednost penjacu tokom pada, a oprema koja se koristi za osiguravanje je posebno dizajnirana i atestirana.

Speleologija ( gr. spelaion-supljina + logia - ucenje ) je nauka koja se bavi proucavanjem supljina u Zemljinoj kori. Ona predstavlja jedinstveni spoj nauke i sporta. Vremenom se izdvojila iz geologije kao posebna naucna disciplina - zahvaljujuci multidisciplinarnom naucnom metodu. Uze naucne discipline kojima se bave speleolozi su speleoklimatologija, speleobiologija, speleoarheologija, speleopaleontologija, itd...

Danas se tehnika istrazivanja i napredovanja u podzemlju drasticno izmenila u odnosu na prve dane speleologije. Istrazivacke tehnike zahtevaju visoki nivo fizicke pripremljenosti, a kako je oprema veoma slozena, rukovanje sa njom podrazumeva neprekidno treniranje. Iz tog razloga je sportski aspekt neraskidivo vezan sa savremenom spelologijom.

Bavljenje speleologijom zahteva i odredjeni nivo strucnosti u odgovarajucim naucnim disciplinama. Savremeni speleolog mora neprekidno uciti, i usavrsavati svoja teorijska i prakticna naucna znanja vezana za neku od grana speleologije kojom se bavi. To podrazumeva da je profil speleologa okrenut prirodnim naukama, pre svega geologiji, biologiji, geografiji, ali i pojedinci drugih profila, tokom vremena se mogu obuciti do odgovarajuceg nivoa...