Prirucnik za istrazivace i penjace
OPASNOSTI U PLANINI ( napisao Dejan Vuckovic ins.spel )
Odlazeci u planinske predele ostavljamo za sobom sve one mehanizme sigurnosti i komfora koje nam urbana sredina svakodnevno obezbeduje. Dolazimo u bliski kontakt sa prirodom i bivamo prepušteni svojim sposobnostima da se u uslovima datog okruzenja manje ili više prilagodavamo. Priroda je kompleksan proces neprekidnog kretanja materije i energije u promenjivom i dinamicnom odnosu. Priroda, kakvu mi opazamo i dozivljavamo kroz smenu godisnjih doba, promenu meteoroloških uslova, tektonske poremecaje Zemlje, ili kretanje planeta oko sunca, predstavlja beznacajni fragment, odnosno, nezamislivo mali prozor u opšti prirodnog proces vasionskih razmera.
Sve opasnosti, o kojima ce ovde biti rec, nastaju kao posledica nespremnosti coveka da prati i podnosi promene koje se dešavaju u prirodnoj sredini koja ga okruzuje. Postojanje opasnosti predstavlja verovatnocu da pojedinac, ili grupa na odredeni nacin mogu biti fizicki povredeni. Pojednostavljeno govoreci, opasnost predstavlja rizik povredivanja. Svi rizici se mogu podeliti u dve opšte grupe. Prvu grupu cine subjektivni rizici. Drugu grupu cine objektivni rizici.
Subjektivni rizici
U ovu grupu spadaju rizici nastali kao rezultat temperamenta, nekih individualnih psihofizickih osobina i obucenosti pojedinca. Iako se oni teorijski mogu potpuno izbeci ispravnim pristupom, subjektivni rizici se uvek ispoljavaju u manjoj ili vecoj meri. Postoje cetiri osnovna faktora subjektivnih rizika:
Nedovoljan nivo znanja
Nedovoljan nivo iskustva
Nedovoljan nivo psihofizicke pripremljenosti
Nedovoljan nivo rutine
Ova cetiri faktora se medusobno prozimaju i nikada ne egzistiraju samostalno. Na primer, ukoliko se na terenu nademo u situaciji u kojoj je naš nivo rutine ispolji kao nedovoljan, to znaci da su nam i ostala cetiri faktora subjektivnog rizika izrazena. Uocava se da su faktori rizika definisani kao nedovoljni nivoi pojedinih aspekata. To je iz tog razloga što, na primer, u nekim bezazlenim situacijama i nizak nivo fizicke pripremljenosti predstavlja dovoljan nivo za bezbednu aktivnost u prirodi. Sa druge strane pri zahtevnijim istrazivanjima, isti takav nivo fizicke pripremljenosti predstavlja nedovoljan nivo za bezbednu aktivnost. Nivo svakog od ova cetiri faktora rizika je relativan u odnosu na zahteve istrazivaja.
Nedovojlan nivo znanja predstavlja nedostatak cinjenica, nepostojanje informacija ili nepoznavanje postupaka neophodnih za obavljanje odredene aktivnosti. Usled toga dolazi do pogrešne procene, ignorisanja prisutne opasnosti i previda realnih rizika.
Nedovoljan nivo iskustva predstavlja premalo realnih situacija u kojima je pojedinac primenio i kasnije analizirao strategiju prema prirodi. Deo iskustva se moze uspešno kompenzovati višim nivoom znanja, kao što se i deo znanja moze kompenzovati velikim iskustvom, ali nikad u potpunosti. Usled nedovoljnog nivoa iskustva dolazi do izbora pogrešnih strategija tokom aktivnosti.
Nedovoljan nivo psihofizicke pripremljenosti predstavlja nizaka nivo psihickih i fizickih sposobnosti pojedinca u odnosu na nivo koji data aktivnost u prirodi zahteva. Ovaj faktor rizika je kompleks psihicke i fizicke komponente. Ove dve komponente su u neraskidivoj meduzavisnosti. Stalnim radom i vezbama, psihicka i fizicka komponenta postizu ravnotezu. Postignuti nivo ravnoteze se vremenom povecava podizanjem nivoa ostala tri faktora rizika, odnosno smanjuje sa padom nivoa faktora rizika i prestankom rada i vezbi.
Nedovoljan nivo rutine predstavlja nizak nivo uvezbanosti primene stecenih znanja u odnosu na nivo koji data aktivnost u prirodi zahteva. Primena dela stecenih znanja mora biti automatizovana odnosno rutinirana. To se postize višestrukim vezbanjem i racionalisanjem svake primenjene procedure. Deo rutine se moze kompenzovati višim nivoom psihofizicke pripremljenosti, kao što se i deo psihofizicke pripremljenosti moze kompenzovati visokim nivoom rutine, ali nikad u potpunosti. Usled nedovoljnog nivoa rutine dolazi do brzog umora, i smanjenja nivoa percepcije. Pojedinac sa nedovolnim nivoom rutine, u opasnosti je da mu spontana reakcija bude pogrešna ili cak i fatalna.
Nedovoljan nivo znanja i nedovoljan nivo iskustva su faktori rizika sporog dejstva - ispoljavaju se kada je pojedinac ili grupa dugotrajno izlozena riziku, a da toga nisu svesni. Nedovoljan nivo psihofizickih sposobnosti i nedovoljan nivo rutine su faktori rizika trenutnog dejstva - ispoljavaju se kada su pojedinac ili grupa primorani da deluju momentalno i impulsivno. Ova cetiri faktora rizika uslovljavaju pojavu konkretnih uzroka povecanog rizika na terenu, kao što su:
Loša procena
Loša strategija
Iskakanje iz grupe
Bolest
Nepravilno korišcenje opreme
Nedostatak odgovarajuce opreme
Loša procena
Svaki clan grupe moze lošom procenom ( precenjivanje - podcenjivanje ) ugroziti grupu. Voda grupe moze lošim planom, prejakim ritmom ili presporim ritmom, dovesti grupu u rizicnu situaciju ( mrak, nevreme, gubljenje, zed, premor itd... ). Pojedinac precenivši svoje mogucnosti moze ugroziti sebe ili partnere ( pad, podhladivanje, premor itd... ).
Loša strategija
Tokom date aktivnosti postoji rizik pri primeni loše strategije kako pri kompleksnim postupcima, tako pri elementarnim radnjama. Primer loše kompleksne strategije je nepropisno postavljanje sidrišta, loš izbor mesta za logor ili loš izbor metode napredovanja u objektu. Primer loše elementarne strategije je saginjanje i pokrivanje glave rukama u momentu pada kamena, stezanje kocnice desendera u momentu klizanja niz uze ili hvatanje uzeta na kome se visi u momentu pada pri penjanju. Ispravna strategija nije uvek ocigledno logicna.
Iskakanje iz grupe
Aktivnosti na terenu se uvek obavljaju u grupi. Kvalitetna grupa je uvek jaca i bezbednija od pojedinca. Ponekad grupu cine samo dva clana, a ponekad i nekoliko desetina clanova. Velicina grupe zavisi od tipa i tezine aktivnosti na terenu. Svaka grupa ima svog vodu i unutrašnju strukturu koja zavisi od zahteva aktivnosti i broja clanova grupe. Zadaci koje obavlja grupa na terenu mogu biti razlicite kompleksnosti, ali je uvek koordinacija i komunikacija unutar grupe neophodna. Ona se obezbeduje kroz ulogu vode grupe. Iskakanje iz grupe predstavlja odstupanje pojedinca od unapred planiranog i postavljenog zadatka koji mu je poveren. Iskakanje iz grupe podrazumeva kako fizicko tako i mentalno izdvajanje. Neki primeri za to su kretanje van trase grupe, nepridrzavanje tajminga grupe ili nepaznja tokom osiguravanja partnera.
Bolest
Smanjenjem otpornosti organizma tokom bolesti smanjuje se i nivo psihofizicke sposobnosti pojedinca. Otici bolestan na teren znaci izloziti sebe i grupu povecanom riziku povredivanja. Ponekad je i slaba prehlada dovoljna, da tokom slozenih aktivnosti na terenu dovede citavu grupu u opasnost.
Nepravilno korišcenje opreme
Tokom obavljanja aktivnosti kako na treninzima, tako i u realnim uslovima, pojedinac neminovno neke postupke obavlja samostalno, kada se ne moze osloniti na pomoc ili savet partnera. To je primer kod vezivanja cvorova, postavljanja sidrišta, ubacivanje uzeta u desender, samoosiguranja, itd... Usled nepravilnog korišcenja odnosno opterecenja opreme moze doci do njenog oštecenja ili pucanja.
Nedostatak odgovarajuce opreme
Izbor odgovarajuce opreme je od vitalnog znacaja za obavljanje zadate aktivnosti. Usled nedovoljnog iskustva, ili neznanja dolazi do nedostatka odgovarajuce opreme, bilo zbog pogrešnog izbora opreme, bilo zbog nedovoljne kolicine ponete opreme. Primeri za to se mogu naci i u organizaciji grupe i u organizaciji pojedinca. Nedovoljna kolicina spitova ili uzadi, zamena dinamickog uzeta statickim ili obratno, u slucaju grupe. Nedovoljna kolicina suvih carapa, oštecen sedezni pojas, ili pocepan šator, u slucaju pojedinca. U izvesnoj meri, nedostatak potrebne opreme se moze improvizovati, ali nikad u potpunosti.
Karakteristika subjektivnih
rizika je da se ispravnim planiranjem i primenom pravilnih
postupaka, mogu u potpunosti eliminisati. Ovi rizici su rezultat
nivoa pomenuta cetiri faktora u slucaju pojedinca, odnosno
rezultat nivoa homogenosti i koordinacije citave grupe. Njihovo
ispoljavanje je u praksi neminovno, ali grupa svojim stavom
najcešce kompenzuje postojanje faktora rizika, a ponekad cak
i nastale posledice.
Objektivnii rizici
U ovu grupu rizika spadaju rizici nastali kao rezultat prirodnih uslova u kojima se data aktivnost obavlja. Iako se oni teorijski ne mogu izbeci niti se na njihov mehanizam ispoljavanja moze uticati, izborom ispravne strategije, i primenom odgovarajucih procedura, posledice se mogu u potpunosti izbeci. Svi objektivni rizici se mogu podeliti na direktne fizicke faktore rizika i indirektne faktore rizika. Direktni fizicki faktori su oni ciji uticaj neposredno izaziva povredu. Indirektni faktori rizika, sa druge strane, posredno izazivaju povrede.
Direktni fizicki faktori rizika:
Odron kamenja
Lavina
Urušavanje i klizanje tla
Poplava
Otrovni i eksplozivni gasovi
Napad od strane zivotinja
Udar groma
Temperaturni efekti
Svetlosni efekti
Indirektni faktori:
Gubljenje
Mrak
Magla
Kiša
Mecava
Odron kamenja moze biti izazvan od strane coveka, od strane zivotinja ili prirodnim narušavanjem ravnoteze. Neopreznim kretanjem po zoni labilnog ili krušljivog stenja, deo grupe moze pokrenuti odron kamenja. Kada su zivotinje u pitanju, odrone kamenja najcešce pokrecu koze ili divokoze. Prirodno narušavanje ravnoteze je izazvano najcešce dejstvom mraza ili vode. Realni rizik kod odrona je opasnost od udara kamenja ili od gubitka oslonca i pada. Cim se opazi odron, kratko i snazno se uzvikne " KAMEN! ", kako bi se cela grupa obavestila. Postupak, u slucaju kamena u slobodnom padu je brzo trazenje zaklonjenog dela u steni, okretanje lica i tela steni, a polozaj ruku je uz telo i stenu.
Lavina je kretanje oslobodene snezne mase pod uticajem gravitacije. Snezna masa je prethodno dovedena do granice klizanja. Sneznu masu oslobada neki mehanicki uticaj, a najcešce vibracije vazduha ili tla. Realni rizik kod lavine je opasnost od udarca o tlo i objekte koje lavina nosi, opasnost od gušenja i opasnost od smrzavanja. Postupak u slucaju lavine je izbacivanje lavinskog uzeta ( ako nemamo PIPS ), odbacivanje sve visece opreme, plivanje u lavini ka bocnim zonama, izranjanje ka površini u zoni usporavanja, osvajanje prostora za disanje i kretanje, cuvanje prisebnosti, otkopavanje i izlazak. Detaljnije o postupcima preventive, pretrage i prve pomoci u slucaju lavine potraziti u odgovarajucoj literaturi.
Urušavanje i klizanje tla je gravitaciono kretanje podloge pod uticajem tezine penjaca ili citave grupe. Podloga je sklona klizanju ili urušavanju usled nedovoljne stabilnosti ili cvrstoce da izdrzi opterecenje. Naizgled cvrsta podloga, usled povecanog opterecenja moze popustiti ukoliko je ispod nje prazan prostor. Primer za to su snezne strehe, glinoviti cepovi i naslage u speleološkim objektima, kao i nestabilni sipari ili naslage leda.
Poplava nastaje doticanjem velike kolicine vode. Na površini terena retko ima fatalne posledice, ali u podzemlju predstavlja realnu opasnost od davljenja. Prethodne analize hidrometeoroloških uslova zone istrazivanja mogu ukazati na realan rizik od poplave i potapanja speleološkog objekta u odredenim periodima godine.
Otrovni i eksplozivni gasovi se veoma retko javljaju u speleološkim objektima. U našoj zemlji nije zabelezen ni jedan slucaj pojave eksplozivnih gasova u prirodnim speleološkim objektima, ne racunajuci mogucnost akcidentnog nekontrolisanog izlaganja karbida dejstvu vode. Od otrovnih gasova, realno se treba cuvati ugljen monoksida CO, ugljendioksida CO2 , i acetilena koji se stvaraju kao produkt disanja, gorenja ili rada karbidne lampe. Prirodni speleološki objekti imaju prirodno provetravanje uslovljeno kretanjem vode ili strujanjem vazduha kroz brojne pukotine, pa se retko dešava da dolazi do nagomilavanja otrovnih gasova u speleološkim objektima. Ipak, kod duzeg boravka u objektima koji nemaju dovoljnu cirkulaciju vazduha a narocito u prostim vertikalnim speleološkim objektima, moze doci do talozenja ovih gasova.
Napad od strane zivotinja je uvek posledica njihovog straha i nemogucnosti da pobegnu na drugi nacin. Covek ne predstavlja prirodni plen, vec pretnju za zivotinje. Sve zivotinje imaju svoja staništa unutar kojih se krecu i zive. Ukoliko covek poremeti zivotni ritam i prostorni integritet zivotinja, one ga dozivljavaju kao pretnju. Krupne zivotinje kao što su medved, divlja svinja ili vuk, nece napasti coveka ukoliko se ne osecaju ugrozenim. Zmije otrovnice, koje zive na našim prostorima, mogu biti i smrtonosne, pa je neophodno dovoljno sporim kretanjem pruziti gmizavcima dovoljno vremena da umaknu. Pcele i ose takode mogu smrtno izujedati coveka ako osete da su u opasnosti. Škorpioni ili pauci nisu agresivni, ali u odbrani mogu biti veoma agilni. Vazno je imati na umu da psi koji u selima cuvaju obore i dvorišta nece po reakciji praviti veliku razliku izmedu planinara ili vuka. Potrebno je kretati se po prirodi oprezno, dajuci vremena zivotinjama da se uklone sa puta, i istovremeno izbegavajuci mesta kao što su pojila, brlozi ili hranilišta. Najcešci uzrok napada zivotinja na planinare je neoprezno i brzo kretanje!!! Pojedinci koji su alergicni na ujed insekata moraju obratiti posebnu paznju! Na istrazivanja se po pravili ne nose serumi protiv ujeda otrovnih zivotinja, vec se sprovodi preventivno ponašanje a nose se gleznjaci i odgovarajuca obuca i odeca.
Udar groma je cesta pojava u planinskim predelima. Elektricno praznjenje, tokom nevremena, izmedu zemlje i oblaka je neizbezno na isturenim i usamljenim vrhovima. Stoga treba izbegavati kretanje po takvim predelima tokom nepovolnih vremenskih uslova. Ukoliko se vec nademo u takvoj situaciji, neophodno je hitno potraziti zaklon, ali ne od kiše, vec od udara groma. Treba izbegavati: ispupcene oblike terena, grebene, vlazne jaruge, usamljeno drvo ili grupaciju visokog drveca, niske kratke pecine ispod samog vrha, vodene tokove na površini kao i u ulaznim delovima speleoloških objekata. Treba udaljiti od sebe metalne predmete, ostati suv, i obuti suve gumene cizme. Povecan intenzitet elektricnog polja koji prouzrokuje pojavu groma ( elektricnog praznjenja ) se moze osetiti kao metalni ukus u ustima i po kostrešenju kose ili dlake.
Temperaturni efekti predstavljaju pojave izazvane drasticnim odstupanjem tempetarure okoline od normalne telesne temperature. Temperatura okoline nikad nije idealna, ali se odgovarajucom odecom i ishranom kompenzuje ovo odstupanje. Drasticno niske temperature kao i drasticno visoke temperature su faktori rizika koji mogu izazvati štetne efekte, ili cak i povrede. Efekti izlaganja niskim temperaturama, odnosno hipotermicki efekti su podhladivanje ( smrzavanje ) i promrzavanje. Efekti izlaganja visokim temperaturama, odnosno hipertermicki efekti su toplotni udar, opekotine i oparotine.
Svetlosni efekti su pojave odstupanja nivoa osvetljaja ili svelosnog spektra od normalnog nivoa svetla na koji je oko akomodirano. Dugotrajan boravak i kretanje po terenu prektivenom snegom ili po stenovitoj podlozi svetlih tonova, nosi rizik pojave suncanog slepila. Ono nastaje usled agresije ultraljubicastog zracenja na roznjacu i mreznjacu oka. Ispoljava se tek 6 - 8 casova nakon izlaganja svetlosnom efektu! Nagli prelazak iz tamnog prostora u intenzivno osvetljeni prostor, nosi rizik pojave privremenog slepila, koje moze biti veoma bolno. Privremeno slepilo moze nastupiti i prilikom prelaska iz svetlog u slabo osvetljeni prostor, što nije bolno, ali nosi realni rizik od trenutnog gubitka orijentacije ili ravnoteze.