POVRATAK SLOBODNOJ ZALJUBLJENOSTI

AIDS BIZNIS

Vec od ranih 80-ih, kada je promovisan kao novo oboljenje, ovaj sindrom je postao predmet velikog interesovanja .Za privlacenje paznje javnosti, ocigledno nije bila presudna njegova smrtonosna priroda.Po svojim razmerama, cak i danas, AIDS je daleko iza glavnih morija danasnjice; sa jedne strane iza bolesti bede od kojih godisnje umre preko 15 miliona dece, a sa druge strane iza tzv. Bolesti obilja kao sto su kardiovaskularna i maligna oboljenja. Ova zainteresovanost na bi dosla do postojecih razmera da se istovremeno sa AIDS nije slucilo jos nekoliko vaznih preduslova: Najopstiji je, svakako, bila drustvena situacija sa tendencijom konzervativne orijentacije, generalno olicene u tzv. Tradicionalnim vrednostima, uz karakteristicne fenomene kakvi su stupanje na scenu Japija, tj. *mladih urbanih profesinalaca*, ili masovna obuzetost otuznom fikcijom o kazni za bracno neverstvo (kulminiralo filmom *Fatalna privlacnost*). S obzirom da je prenosenje zaraze vezano za muski homoseksualni odnos i zajednicko uzimanje droge (najcesce heroina), a da su u celom kontekstu oboleli od hemofilije predstavljeni kao slucajne zrtve, legitimnost AIDS-a je dalje ucvrscena njegovim poimanjem kao bolesti asocijalnog ponasanja sa kojom zdravi i ispravni mogu da imaju problema samo ako prekrse neke uobicajne drustvene norme, odnosno ako se odluce na blizak odnos sa nekim narkomanom, ili sa nekim homoseksualcem (a naravno i sa nekim drugim u nizu nepodobnih od Africkih zelenih majmuna pa do Kubanaca). Moralna vecina, avaj, nije mogla da pobednicki odahne, jer, kao sto su to mnogi znali (ili osecali), *zdravi* i *nezdravi* deo drustva nisu bili strogo odeljeni nego su se u toj meri prozimali da se nije moglo znati sa koje strane opasnost vreba.Odjednom je otresena prasina sa Kinsijevog izvestaja prema kome je, jos u vreme neposredno posle Drugog svetskog rata, 2.5 miliona Amerikanaca u toku celog zivota odrzavalo samo homoseksualne odnose, dok je negde izmedju 2.5 i 7.5 miliona njih imalo povremene homoseksualne veze; a otpocela su i razna nagadjanja o obimu rekreativne prostitucije, a i rekreativnog uzimanja droga.Strah se iskazivao na razne nacine.Drasticno su, na primer, opale posete frizerima, javnim kupatilima i bazenima, neke glumice su pocele da zahtevaju da se iz njihovih uloga izbace scene ljubljenja;ali javili su se zahtevi da se deca obolela od hemofilije izbace iz skola (*Sta ako hemofilicar pozajmi olovku od mog deteta i zagrize njen kraj?*), da se preduzmu mere prema homoseksualcima, da se uvede obavezno testiranje svih emigranata... Promociju AIDS-a pospesilo je i to sto je od ovog smrtonosnog sindroma pocelo i da se zivi.Prema raznim iskustvima i racunicama izvedenim u SAD, troskovi lecenja neke osobe sa AIDS-om krecu se od 80 000 do 150 000 dolara.Uz to, troskovi testiranja radi utvrdjivanja eventualne zarazenosti, odnosno ustanovljavanja antitela na HIV, vec 1985. Godine iznosili su 3.2 miliona dolara dnevno. Ovolika sredstva (koja su, usled stvorene drustvene klime bila na raspolaganju prakticno bez ikakvog osporavanja)nacinila su od AIDS-a svojevrsni medicinski Eldorado, pogotovo 80-ih u vreme ozbiljne finansijske krize zdravstva. Konacno, kao promocioni faktor AIDS-a pojavljuje se i sama vlast, jer time doprinosi sopstvenoj promociji. Reaktinve mere, kao sto su donosenje zakona protiv analnog polnog opstenja, zatvaranje mesta na kojima se okupljaju homoseksualci, zabrana uvoza odece, ma koliko besmislene, stavljaju vlast u ulogu opsteg spasioca.Ona dobija legitimnost za prosirivanje kontrole i to nad drustvom u celini, a ne samo nad pojedincima iz grupe oznacenih *krivaca*.Tipicni primeri mogu se naci na raznim stranama sveta.Jedan od njih je predlog Indijskog saveta za medicinsko istrazivanje (uz podrsku Ministarstva zdravlja)da se svako seksualno opstenje sa strancima kaznjava sa tri meseca zatvora i 20 000 rupija globe. Iz svega ovoga se prilicno jasno ukazuje da je AIDS kao fenomen, uz vezanost za ljudsku patnju, sve vreme imao jos jedno utemeljenje.On je mnogima ponesto i doneo.Poceo je da zadovoljava konglomerat intresa, kao onih masovnih, tako i onih iz domena moci.Zbog ovoga je i promovisan, danas, u svetsku bolest br.1. Akciono i misaono jedinstvo AIDS eksperata dovelo je do nasilja teorije nad svom onom realnoscu koja se u teoriji nije uklapala.Zaobilazene su cak i vlastite aksiome (primer je uputstvo Centra za kontrolu bolesti iz SAD-a u kome se objasnjava kao se moze postaviti dijagnoza AIDS-a i onda kada su rezultati laboratorijskih nalaza za HIV negativni). Ukoliko se umesto ortodoksne medicinske teorije podje od onga sto se moze opaziti i opisati, AIDS pocinje da izgleda nekako drugacije.Drugacije izgleda cak i gubitak imune sposobnosti,oznacen kao glavni substrat bolesti jer, premda kao uzrok imunoloske iscrpljenosti zvanicno slovi HIV (virus humane imunodeficijencije koji navodno potice iz Centralne Afrike a usled direktnih kontakata sa africkim zelenim majmunom) cinjenice ukazuju da imuni sistem tzv. Riznicnih grupa i bez njega ozbiljno ostecen.Tipican je slucaj Centralne Afrike(veoma ugrozenog podrucja) u kome su i danas ucestali lokalni ratni sukobi,slaba ishranjenost i glad uz istovremene brze socijalne,ekonomske i kulturne promene kojima je izlozen veliki broj stanovnika,narocito izbeglica.Veoma su rasirene hronicne parazitne infestacije,razna infektivna oboljenja,narocito tuberkoluza i venericne bolesti.Bilo sta od pomenutog (a pogotovu u slucaju ugrozenosti)moze da ima nepovoljne efekte po imunitet. Do slicnog ishoda se dolazi kada se promisli sta sve ugrozava odbrambene sposobnosti ljudi kojima je svojstven *gay* stil zivota.Zbog ucestale seksualne aktivnosti cesta je upotreba raznih sredstava za stimulaciju (amil i butil nitrat)koje imaju i imunosupresivno dejstvo.Karakteristicne su i cesce infekcije,narocito one koje se prenose seksualnim putem.Ucestalost sifilisa je veca kod homoseksualaca nego kod stanovnistva uopste.Narocito je rasirena upotreba raznih hormonskih kombinacija radi izmene spoljnog izgleda bilo po masculinum ili femininum tipu. Takodje radi se o zivljenju pod stalnim dvostrukim pritiskom; s jedne strane pod pritiskom sopstvenih unutrasnjih nesigurnosti, dilema, napetosti; a sa druge strane pod pritisko drustvenih predrasuda, netolerantnosti i agresivnosti. Prema istrazivanjima Evansa i Makrea medju homoseksualcima koji su ziveli *gay* stilom pet godina ili krace, ima znacajno manje pozitivnih na HIV u odnosu na one koji su istim stilom zivota ziveli duze od pet godina. Slicno je i sa onima koji su uzimali drogu tri godine ili krace. Ovaj rezultat pokazuje da sem faktora za koje se smatra da vode direktnom prenosenju virusa, sirenje AIDS-a mogu da pospesuju i drugi fenomeni. U slucaju osoba koje koriste neku drogu to moze da bude direktno imunosupresivno dejstvo same droge, a onda i losa ishranjenost, fizicka i emocionalna iscrpljenost, razne infekcije (narocito hepatit) zatim razni psihicki problemi kao i cinjenica da su *narkomani* progonjena grupa po definiciji. Sto se tice osoba koje pate od hempfilije treba imatina umu da je vec samo unosenje tudje krvi imunoloski stres, a s obzirom na karakter hemofilije kao bolesti i ogranicenja koja ona podrazumeva treba racunati i na smanjenje otpornosti usled raznih psihickih ranjivosti Ukljucivanje ovih podataka osporava zvanicnu tezu prema kojoj AIDS nastaje maltene kao grom iz vedra neba. Zdravlje osoba koje bi AIDS mogao ugroziti necim je vec ozbiljno osteceno. Osnovni poremecaj je prenapregnutnost, iscrpljenost imunog sistema, odnosno zivotna disharmonija iz koje se bolesti razvila. A upravo ta vrsta zdravstvene slabosti najcesce se i ne primecuje, jer je kao takva uklopljenja ne samo u imidz odredjenje osobe nego i u odgovarajucu drustvenu situaciju. Simptomatologija istovetna AIDS-u javila se i usled radiacije kao i kod tumora imunog sistema, a poremecaj celijske ravnoteze ( identican onome kod AIDS-a ) postignut je i u eksperimentima na zivotinjama, preopterecenjem njihovog imunog sistema. Uz ovaj AIDS bez AIDS-a pojavio se i AIDS bez HIV-a. Ukazalo se da neka osoba moze imati sve simptome AIDS-a a da pri tome ne moze da se potvrdi prisustvo virusa. Konstatovano je, zatim, da nalaz antitela na HIV ne mora da znaci da ce se kod odredjene osobe posle dve, sedam ili vise godina, neizostavno razviti klinicki AIDS. Samo kod 10% seropozitivnih dolazi do pojave simptoma bolesti, a jos manje njih oboli od nekih tezih oblika AIDS-a. Podbacile su i projekcije sirenja tako da je u SAD-u na primer broj obolelih tri puta manji od nagovestenog. A pojavili su se i izvestaji o osobama koje su i pored dugogodisnje infekcije u sasvim dobrom zdravlju. Pronadjeno je, takodje, da infekcija HIV-a nije izvesna cak ni u slucaju direktnog kontakta. U jednoj studiji 1500 zdravstvenih radnika koji su se slucajno uboli iglom koriscenom pri terapiji osoba inficiranih HIV-om, seroloska pozitivnost razvila se kod jednog. Osim toga, prema istrazivanju heteroseksualnih odnosa 80 seropozitivnih osoba koje pri seksualnom odnosu nisu koristile prezervative, pozitivna reakcija na HIV razvila se kod dvanaestoro njihovih bracnih partnera. Pri tom, povecanjem broja seksualnih kontakata verovatnoca infekcije se smanjivala ( njih 16 je ostalo neinficirano i posle vise od 200 seksualnih odnosa ). AIDS, dakle, nije nezaustavljivi ubica koji, nekim slucajem, pogadja dotle zdrave ljude. On je izraz citave mreze okolnosti koje su uslovile njegovo izbijanje. Rec je o logicnom grupisanju odnosa i dogadjaja izraslih u okvirima civilizacije koja uzrokuje mnogu bedu i lisenost od one materijalne ( kvantitativne ) pa do one komunikacione ( kvalitativne ) nudeci u zamenu zavisnost od surovata ( kako medikamentoznih, tako i onih ideoloske prirode) blokirajuci tako covekovu samostalnost i sa njom povezanu sposobnost samoodbrane. Zvanicno preporuceni defazivni koncept zastite od AIDS-a znaci uzmicanje od zivota, tj. uterivanje u neprirodnost i disharmoniju koja za posledicu ima upravo stvaranje pogodnog tla za razvoj bolesti.