Pozitivne vibracije

U Beogradu sada postoji jedan nov obicaj: kad' te neko iznervira duni mu u pistaljku. Studenti su ove zime, takodje iz nervoze, nosili razne transparente koji su govorili o pljackama a na njima se spominjao i dicni nam Predsednik. On je bio naj-licnost protesta i njemu se najcesce pominjala familija (na transparentima). No, kako mlad svet srecom nije narocito sklon mrznji i politici, revo-lucionarna atmosfera sve vise poprima karnevalski karakter. Stizu bubnjevi i umesto ritma koracnica sviraju neke znatno veselije ritmove. ljudi pored njih skakucu i piste, cini se da u tim trenucima zaboravljaju razloge za ovo okupljanje koji i nisu bas za veselje. Ako izadju iz transa spomene se po koja funkcionerska majka, onda ponovo sledi djuskanje. Ovde ne vaze zakoni svako-dnevnog zivota. Mozete coveka slucajno da zgazite i prodjete bez psovke ili samara, mozete da se onesvestite a da preko vas ne pretrce, cak se moze cuti po koja lepa rec od ljudi koje prvi put vidite. Osmesi su, naravno, svuda gde pogledate. ljudi su ih dugo cuvali dok im se u srca nije ponovo vratila vera da nesto mogu da ucine, i nada da ce uskoro ziveti bolje. Zato skacu, piste, deru se, psuju, jednostavnoreceno - zive. Ovi ljudi se neplase jer im je savest mirna, misle da su u pravu i da istina mora izaci na videlo. Ovo traje mesecima i moze da traje jos mesecima. Zamor i dosada se ne vide. Nekada su se ljudi za slobodu i prava borili oruzjem. Kada bi takva borba i uspela, nakon izvesnog vremena bi isplivalo da se nista sustinski nije promenilo. Menjali su se ljudi, imena, a slobode nije bilo, pravde jos manje. Nova borba se vodi novim oruzjem, setnjama, muzikom, smehom, ...

Setnje

Prethode im raznorazni rituali. Prema Platou se obicno ide u grupicama (dve do deset osoba). Ako se usput sretnu dve grupice obicno se "iznese" predlog da dalje idu zajedno. Jednom prilikom cuo se komentar: "ZAJEDNO bas i ne moramo, ali bi bilo dobro da produzimo SKUPA". Tako se skupa stigne do Platoa, slusaju se gosti, pa tek onda krene setnja. Vreme je po pravilu lose ali nikome nije hladno, a kako bi i bilo medju toliko ljudi. Usput mnogo ljudi pozdravlja i mase, neki gundjaju (takvih je malo), setaci otpo-zdravljaju i idu dalje. ljudi se dobro osecaju u masi u kojoj bez straha mogu da govore sta misle, da se ne boje hapsenja (za hapsenje jos nije kasno, to se uglavnom radi posle, u medjuvremenu se sve evidentira - izjava jednog penzionera koji je ranije bio clan Udbe). Nakon vise od mesec dana vlasti dolaze do zakljucka da setnje "ometaju saobracaj", zbog cega narodna milicija dobija naredjenje da spreci narod u remecenju narodnog reda i mira.

Kordoni

Nije poznato koliko je para do sada izdvojeno iz republicke kase za placanje policijskih dnevnica, no ta cifra je u svakom slucaju znatno veca od one koja bi se pojavila kao posledica loseg odvijanja saobracaja. U svakom slucaju, kordoni su jedna vrlo, vrlo promasena investicija. Umesto psovki i povika koje je ocekivala, milicija je dobila cokoladu, caj i po neku salu, istina masnu, ali ipak samo salu. Umesto ostrascenih razbijaca docekale su ih studentkinje u minicima pa su dobili i po koji poljubac. Vecina njih je srecna sto ucestvuje u jednoj velikoj "zurci" kakve nikada nije bilo po njihovim malim mestima, i sto su pritom za to dobro placeni. Nema vise grubih lica pod slemovima, stoje i smeju se, a oni mladji medju njima kao da bi se i pridruzili.

Sta ce biti?

Zima traje. Traje i protest. Niko ne popusta. Jedna starna je istrajna u zelji da sacuva svoju moc, jedna u zelji da ostvari pravo na zivot i samopostovanje. Studenti ne mogu da prekinu jer ne mogu da dozvole da proslost unisti sadasnjost. sta god se desilo, ponudjen je put kojim se mora ici. Vera umesto ucmalosti, hodanje umesto laganog umiranja, misao umesto poslusnosti. Sve sto se desavalo i sto se desava moze se objasniti u dve reci: ovo su POZITIVNE VIBRACIJE!