Instruktor pozitivne istorije

Sve do druge polovine XVIII veka u civilizovanoj Evropi neograniceni gospodar u krivicnom postupku bio je sudija, dok je okrivljeni bio prost objekat bez ikakvih prava. Priznanje je bilo kljucno dokazno sredstvo i zato se iznudivalo torturom. Verodostojnost tako dobijenog priznanja proveravala se ponovnim dobrovoljnim priznanjem posle torture. Ukoliko bi zeljeni efekat izostao, okrivljeni se mogao izlagati ponovnoj torturi do tri puta posle cega je, postoji li najmanja sumnja da je on pocinilac dela za koje je optuzen, bio osudjivan. Francuski kralj je tako mogao svojim pismom liciti slobode i zatvoriti u Bastilju svakog svog podanika, ukljucujuci i rodjenu majku (svaka slicnost sa danacnjim CZ-om je namerna), sve dok se milost njegova ne bi novim oslobadjajucim pismom oglasila. Ovde na Balkanu joc 1349. godine jedan monarh srpski - Car Ducan, izdao je zakonik koji ne samo da ne zna za torturu kao nacin za dobijanje priznanja vec u kome sasvim drugacije stoji sa pismom carskim: clan 171. O zakonu. Joc zapoveda carstvo mi: Ako uspice carstvo mi, ili iz srxbe ili iz ljubavi, ili iz milosti za nekoga, a to pismo ruci zakonik, nije po pravdi i po zakonu, kako zakonik pice, sudije tom pismu da ne veruju, nego da sude i izvrcuju kako je po pravdi. clan 172. O sudijama. Sve sudije da sude po zakoniku, pravo kako pice u zakoniku, a da ne sude po strahu od carstva mi. U listu Politika iz 1949. godine autor J.J. u svom clanku povodom 600. godicnjice Ducanovog zakonika navodi upravo clanove 171. i 172. toga zakona uz komentar: - U Srbiji se vodila duga i tecka borba za politicke slobode. Ukidani su Ustavi i zakoni, progonjeni i hapceni napredni ljudi, zavodjena je cenzura, zabranjivani listovi. I tada je opozicija na prvoj strani svojih listova donosila ova dva clana Ducanovog zakonika. Kraljevska policija nacla se u neprilici da zabrani ctampanje jednog Srpskog carskog zakona i zabranjivala je te brojeve pod drugim izgovorima. Dogadjaji o kojima se u ovom clanku pice u proclom vremenu naca su sadacnjost. Doduce, umesto Kraljevske policije sada imamo MUP sa svojih preko 100.000 pripadnika, opremljenih najsavremenijim sredstvima za "sprovodjenje zakona". Pendrecenja, zbog sprecavanja normalnog odvijanja saobracaja, kojih smo bili svedoci ovih dana, pokazuju da je Srbija ili On, Ona ili Ono odlucio (-la, -lo) da nadoknadi propucteno do XVIII veka (bar cto se torture tice). Sve u cilju priblizavanja civilizovanoj Evropi. Dok se sada lome koplja oko toga ko je kriv za sve - da li zakon ili sudije, mozda se neko sa te strane seti i Vas, pameti Beograda. Podsetite ih tada na Ducanov zakonik: - Da nije vlastan vlastelin ni mali ni veliki, ni ko bilo, zadrzati i spreciti svoje ljude da ne idu na careve trgove; neka ide svako slobodno - (clan 121.) PS. Ducanov zakonik joc predvidja: clan 138. O lazi. Ako se nadje u cijem hrisovulju pripisano lazno slovo, i nadju se slova ispravljena i reci izmenjene na drugo nego cto je carstvo mi zapovedilo, takve hrisovulje da se razderu i onaj da nema vice bactine. clan 149. O razbojniku i lopovu. Zapoveda carstvo mi: Po svima zemljama i po gradovima, i po zupama, i po krajictima neka ne bude razbojnika i lopova ni u cijoj oblasti. I na ovaj nacin da se ukine kradja i razboj-nictvo: U kojem se selu nadje lopov ili razbojnik, to selo da se raspe, a razbojnik da se strmoglavce obesi i lopov da se oslepi; a gospodar toga sela da se vezan dovede carstvu mi i da plati sve cto je ucinio razbojnik i lopov od pocetka, i opet da se kazni kao razbojnik i lopov.