Dosta magle i laznih fasada-hocemo sunce !
Postovana BUDUCNOSTI, Priznajem: voleo sam i volim da se setam ovim gradom. Kisu obozavam - voda mi je predmet rada. Setajuci obicno gledam u fasade i ljude. Volim ih. To me ispunjava i cini srecnim u ovoj nesrecnoj Srbiji. Tuzno su izgledale fasade proteklih dana oblepljene agresivnim parolama. Najvise je bilo onih "MOZEMO JOS VISE", "IDEMO DALJE", "BOLJE VRABAC U RUCI..." i "KORAK U NOVI VEK". Da li je stvarno tako? Neko je preko "mozemo jos" dodao - "ALI, MI NE MOZEMO VISE". Druga se, verovatno, odnosila na Vas studente - "ZAVRSITE I IDITE - MI DRZIMO VRAPCE, A VI GOLUBOVI SAMO LETITE". Ja Vam porucujem: OSTAJTE OVDE! Neko je preko zadnje prelepio: "...LEPSE, LEVO". Koliko ja znam levo od ovog veka je XIX; mozda gresim!? Teske 1993. kada sam se borio i izborio da ostanem u jednom UNESCO-vom projektu kao predstavnik Jugoslavije, na povratku iz Rima jedna Kanadjanka me je pitala: "ZASTO SE VRACATE, KAD STE USPELI DA IZA\ETE? HOCETE LI DA VAM SREDIM ZA KANADU, ILI BAR SKLONITE CERKU". Pokusavao sam da objasnim da sam potreban studentima, da svi ne mogu da odu i da isto misli i moja cerka, koja je sada medju Vama. Pitam se, da li sam bio u pravu i za koga mi skolujemo strucnjake? Radeci za struju, stanarinu i TV pretplatu u nemogucim uslovima, pripremamo vrhunske kadrove za daleke Kanade, Amerike, Nove Zelande i Australije. Nasi strucnjaci su svuda, ali mnogi od njih (to pouzdano znam) sada rade kao kelneri, nocni cuvari, raznosaci pica i hamburgera, ili su tretirani kao socijalni slucajevi... Da li smo zato ulagali u njih? Da li je to buducnost Srpskog naroda? Hocemo li cutke sve to, i dokle, trpeti, ili bar dostojanstveno reci: NISMO SVI ZA TO! Nekoliko stvari smatram najvaznijim. To su LJUBAV, POSTENJE i SLOBODA MISLI. Verovatno zato sto se one ne mogu kupiti niti pak ugusiti. Na zalost, ima raznih LJubavi; uspesnih i tuznih. Najvaznije su LJubavi prema deci, porodici i naciji - one se ne sticu, u genima su svih nas. LJubav se mora negovati i paziti. Kazu da je LJubav slepa i gluva; moze biti ali nije nema. Mi to ovih dana pokazujemo. Neki su slepo zaLJubLJeni u Vlast i Vodju. Moramo im na vreme reci da su to si-gurno LJubavi sa nesrecnim zavrsetkom i da ih se okanu dok jos ima vremena. Svakome je od Boga dato po nesto i ne treba huliti na njega. Bake su nam govorile: "GRABI KAO DA JE PRED GLAVU", a bake su uvek u pravu. Znam da je cutanje mudrost, ali opet vise verujem dekama koji kazu: "DOK MUDRI MUDRUJU, LUDI SE SITI NAZIVESE!" Na racun i u ime koga? Nikada i nikom nisam zavideo, narocito ne na vlasti, jer vlast je uvek u ime nekoga, a protiv nekoga. Vlast kvari coveka, otudjuje ga od LJudi i prijateLJa, hvata ga u birokratsku mrezu koja stvara privid znacaja i uticaja, a sustinski mu oduzima porodicu, vreme, slobodu misLJenja i rasudjivanja. Zato mislim da je krajnje vreme da Vam se obrati neko i sa Gradjevinskog fakulteta. Govorim u svoje ime, ali sam ubedjen da delim misLJenje mnogih kolega iz Bulevara revolucije 73. Smirujuci svoju savest, nadam se pomazem i njihovim. Pozivam s'toga svog kolegu i druga Baneta, da se mane politike, spase dostojanstvo postenog coveka i vrati se u klub omiLJenih nastavnika i gradjevinarstvu gde mu je mesto i buducnost. Samo tako, bez mrLJe i senke, moci cemo da dostojanstveno kao i do sada i uzdignute glave proslavimo 150 godina nastave gradjevi-narstva u Srbiji. Svi, a ne samo gradjevinci znaju da zgrada stoji na temeLJu, a ne na fasadi. Mogli smo bez nove fasade svih ovih godina, moci cemo i bez spoLJnjeg osvetLJenja - zracicemo iznutra mnogo daLJe. Mozda su u pravu oni koji kazu "KO SE U KOLO HVATA U NOGE SE UZDA", pa cu mozda ja biti taj kome ce pokusati da slome noge. Plasim se samo da me posle operise onaj profesor sa Medicinskog fakulteta, koji na RTS-u svoje jednoumnike proglasi "jedinim postenim i ozbiLJnim na Univerzitetu". Jadan je profesor koji svoj imix gradi preko takve televizije. Navikao sam da govorim ono sto mislim i ne plasim se reci. Kao i Vi, verujem u boLJu buducnost i sudbinu koja nam je predodredjena. Postovane kolege, Budite istrajni i dostojanstveni! Volite Beograd u Beogradu a ne iz nedodjija! DirLJive su, ali ujedno i tuzne podrske od onih koji su pobegli. Moje poruke su im: -Vratite se da zajedno gradimo buducnost OVDE. -Srbija ima veliko srce i ono mora da kuca u Srbiji. -Nedamo da nam se mladost i buducnost rasipaju po svetu. -Budimo dostojanstveni, posteni i slobodni u slobodnoj Srbiji za koju zivimo. U Vasoj koloni ispred americke ambasade zapazio sam parolu: "MAMA MI JE REKLA DA JE OPASNO". To je mladost Srbije koju volim! To je put u XXI vek! Hrabro u buducnost; ovde i sada! DOSTA MAGLE I LAZNIH FASADA - HOCEMO SUNCE!