Student po završenom fakultetu moze da kaze da je zaista zavšio ono što ga interesuje i da je dobio potrebna znanja koja moze primeniti u praksi.

Student, ukoliko je svoje obaveze tokom [B semestra izvšavao u potpunosti, moze da racuna na 60-65% ocene i pre finalnog ispita ... i da na njega izade neopterecen

Lista predmeta, koji se predaju, menja se od godine do godine, ponajviše od interesovanja studenata.

Student saceka prvi kolokvijum, vidi kakvi su mu rezultati, pa ako oseti da ne moze pratiti tempo nastave, kurs odbacuje.

Od studenta se ne zahteva da zna da izvede pojedini dokaz, vec da odredenu teoremu primeni.

Nije redak slucaj ... da se profesor zameni ukoliko studenti iznesu vece zamerke na njegov racun.

Namera nam je da ukazemo na detalje koje sigurno mozemo da uzmemo u obzir kada razmišljamo o tome kakvu školu zelimo. Ono što bi trebalo da raduje je cinjenica da su neki od njih primenljivi cak i u okviru sadašnjeg Statuta Gradevinskog fakulteta.

Asistent. Koja je prva asocijacija koju ova rec budi u Vama? Da li ste razmišljali koliko je odgovoran posao kojim se oni bave a koliko im je za to uzvraceno? Jeste li doziveli da neki predmet omrznete samo zbog toga što Vaš asistent radi posao koji u stvari ne voli? Ili, jeste li osetili potrebu da se zahvalite nekom asistentu koji se maksimalno potrudio da Vam nešto objasni a da niste znali kako to da ucinite?

A jedan od najboljih asistenata Gradevinskog fakulteta je bez sumnje i Ivan Malcevic. Da je to tako potvrduju podaci da je bio proglašen za studenta generacije, da sa 9.71 ima najvišu prosecnu ocenu tokom studiranja u poslednjih 10 godina (hvala Krletu), i da je u prošloj anketi za najboljeg asistenta bio u samom vrhu. Simpatije studenata je osvojio vrlo brzo zahvaljujuci vanserijskim sposobnostima da svoje nesumnjivo znanje i prenese na svoje buduce kolege.

On se trenutno nalazi na poslediplomskim studijama na Gradevinskom fakultetu Karnegi Melon Univerziteta, Pitsburg, SAD. Za vreme njegovog prošlog boravka u Beogradu iskoristili smo priliku da porazgovaramo o tome kako izgledaju studije na jednom od poznatijih americkih (gradevinskih) fakulteta. Evo šta nam je tom prilikom ispricao.

Univerzitet

Carnegie Mellon University (Karnegi Melon Univerzitet, CMU) je osnovan 1900. godine, donacijom Karnegi Melona, koji je u to vreme drzao celicnu industriju u Pitsburgu. CMU je privatan univerzitet. Po svojoj velicini spada u grupu manjih univerziteta u SAD, sa ukupno oko 3000 studenata na osnovnim studijama. Gradevinski fakultet ima oko 160 studenata. Univerzitet se finansira najvecim delom iz privatnih izvora dok drzava dotira izmedu 10-20% godišnjeg prihoda što zavisi od godine do godine. U privatni deo prihoda spadaju: školarina, marketinške aktivnosti univerziteta, donacije sponzora i ubiranje prihoda internim "poreskim" sistemom.

Ovde bih napomenuo, da medu univerzitetima koji se po kvalitetu nalaze u prvoj diviziji, CMU je na prvom mestu po kolicini novca "po glavi" studenta.

Školarina

Školarina se uplacuje pre pocetka svakog semestra unapred. Cista školarina iznosi oko 19.000 dolara. Ukoliko student stanuje u studentskom domu uz univerzitet, visina školarine se penje na izmedu 26.000 i 27.000 dolara godišnje. U poredenju sa drugim univerzitetima slišnog ranga, ovde su cene pristupašnije. Na univerzitetu Harvard na primer, na njegovom tehniškom delu, godišnja školarina iznosi oko 40.000 dolara.

Mesto CMU medu americkim univerzitetima

Po velicini CMU spada u male univerzitete. Kao takav, njegovi fakulteti nisu organizovani kao posebne ustanove kao što je to slucaj kod nas (ovo je i generalno slucaj sa vecinom univerziteta u SAD). Department of Civil Engineering (što bi odgovaralo našem Gradevinskom fakultetu) broji svega 17 stalnih nastavnika, oko 5-10 visiting lectures (vanredni profesori) i oko 60 posle diplomaca.

CMU je generalno tehnicka škola. Orjentisana je pre svega na inzenjerske discipline (elektrotehnika, mehanika, gradevina, materijali / tehnologija). Od sredine 60-tih godina ovog veka (sa bankrotstvom celicne industrije u Pitsburgu) jak naglasak se stavlja na razvoj informatike i racunarstva, tako da je danas Computer Science Department (Odsek za kompjutere) najbrojniji i najkvalitetniji na univerzitetu. Poslednjih desetak-petnaest godina tendencija je da se razvoj tehnickih disciplina usmeri tako da se što je moguce više iskoristi brz razvoj racunara. Osim ovih, da bi mogao biti registrovan, postoje i tzv. "prateci" fakulteti za društvene nauke, jezik i sl.

Rangiranje

Gradevinski fakultet CMU-a zauzima solidno 12. mesto na nivou SAD. Ono što otezava njegovu poziciju je da je vrlo mali, te nema razvijene sve oblasti grad|evine kao kompletne discipline kao što je to slucaj kod nas. Stoga je rang slabiji nego što objektivno jeste. Od ostalih odelenja treba spomenuti Computer Science Department koji je rangiran medu prva tri u SAD (zajedno sa legendarnim MIT-om i Berklijem), i Elektrotehnicki fakultet koji je kao i gradevina rangiran na 12. mestu po poslednjoj listi.

Nivo nastavnog programa

Slika koju imam o nastavi na dodiplomskim studijama potice odatle što i sam ucestvujem u njoj kao asistent. Kako je ovo privatan univerzitet, htela to uprava škole ili ne, nastava mora biti prilagodena delimicno i studentima. Ovo je i osnovni razlog zbog cega je nivo nastavnih programa na svim americkim fakultetima, na dodiplomskoj nastavi dosta nizi nego na našem fakultetu. Poslediplomska nastava je organizovana tako da je na znatno višem nivou, a prema statistici koja se vodi (govorim samo o tehnickim naukama), samo oko 20% studenata na poslediplomskim studijama su amerikanci dok su ostalo stranci.

Fakultet po meri coveka

Na Gradevinskom fakultetu nastava traje 4 godine ili 8 semestara. Medutim, za sve privatne univerzitete, a moguce i drzavne, je karakteristican visoki procenat predmeta koje student sam bira. Kod nas se zna, u zavisnosti od toga koji odsek pohadate, predmeti koji se moraju odslušati su odredeni i tu nema odstupanja. Na CMU student ima oko 60% tacno propisanih i 40% predmeta koje moze sam odabrati (u poredenju sa naših 5%), naravno, opet u zavisnosti od njegovog odseka i uz odredena ogranicenja. Isti je slucaj i na do- i na poslediplomskoj nastavi.

Ono što bih zeleo da naglasim je to da, ukoliko je to dobro organizovano, a na svim boljim školama to jeste slucaj, student u saradnji sa svojim mentorom bira takve predmete koji su baš u okviru polja njegovog interesovanja. Ovo vodi ka usmerenijoj nastavi tokom koje se student mahom koncentriše na one stvari koje ga interesuju, ne dolazi do rasplinjavanja, do velike širine u nastavi. Student ima pravo, ukoliko smatra da koristi njegovom obrazovanju, da pohada odredene predmete i sa drugih fakulteta pa cak i univerziteta. Imali smo slucaj na pojedinim kursevima da nam dolaze studenti sa drzavnog univerziteta u Pitsburgu, kao i obrnuto, sa CMU na druge univerzitete.

Mislim da je ovaj potez izuzetno dobar, naravno ukoliko se ne zloupotrebi (zbog cega i postoje izvesna ogranicenja), jer se time dobija na kvalitetu nastave. Student po završenom fakultetu moze da kaze da je zaista završio ono što ga interesuje i da je dobio potrebna znanja koja moze primeniti u praksi.

O sadrzaju nastave bih prokomentarisao još jednu cinjenicu. Nastava je na dodiplomskim studijama u velikoj meri oslobodena teorijskih dokaza teorema. Bitni principi se naravno moraju znati, ponekad se daju i dokazi ali više u intuitivnom, fizickom smislu. Od studenta se ne zahteva da zna da izvede pojedini dokaz, vec da odredenu teoremu primeni. Dokazi i slozeniji matematicki aparat ostavljen je za viši nivo - poslediplomsku nastavu. Smatram da je za studente koji se opredele za rad u privredi ("industriji") ovo i sasvim dovoljno. Njima ce retko kada biti potreban dokaz, recimo Varinjanove teoreme. Ali ce im biti potrebno da znaju da sracunaju momenat sistema sila oko pojedinog pravca u prostoru.

Studenti su ovim oslobodeni cesto bespotrebnog) nagomilavanja cinjenica koje u kasnijem studiranju verovatno nigde nece primeniti (i time ce ga zaboraviti).

Sa druge strane ovo ima nedostatak da studenti koji zele da nastave školovanje, najcešce moraju sami da svoje znanje upotpunjavaju da bi dostigli nivo koji se obicno zahteva na poslediplomskim studijama (u ovome i treba traziti razlog malog broja americkih studenata na tehnickim poslediplomskim studijama).

Izborni predmeti

Nešto malo o specificnostima americkog sistema školovanja u odnosu na naš sistem.

Na univerzitetu ne postoji jedinstveni plan i program koji se striktno poštuje i ne menja do pojave sledeceg "statuta" (ili odgovarajuceg akta). Lista predmeta, koji se predaju, menja se od godine do godine, ponajviše od interesovanja studenata. Naravno, jezgro mora biti ocuvano, ali se tzv. spoljni predmeti mogu menjati. Primera radi, prošle godine, na trecem semestru predavao se predmet: Vector mechanics - dynamics, predmet koji po sadrzini odgovara našoj Tehnickoj mehanici 2. Ove godine taj je predmet izostavljen a ubacen je drugi, tj. proširen je predmet Vector mechanics - statics (što odgovara našoj Tehnickoj mehanici 1).

Druga karakteristika nastavnog plana je da je student unapred informisan o svim detaljima vezanim za sledecu školsku godinu. Pocevši od nastavnog kalendara pa preko predmeta koji mu stoje na raspolaganju, do datuma za kolokvijume i ispite, rasporeda ucionica i drugih tehnickih detalja. Student pri kraju semestra dobija knjizicu u kojoj ga obaveštavaju koji ce se predmeti predavati sledece godine. Za jesenji semestar informacija je na raspolaganju u aprilu, za prolecni pocetkom novembra. Student tako ima oko mesec dana na raspolaganju da isplanira svoje obaveze, da sagleda šta mu je potrebno od kurseva, da ih rasporedi i odabere one koje ce slušati. Sledi razgovor sa mentorom (kojeg ima svaki student), da bi se odlucilo koje predmete odabrati, a potom i registracija. Svaki nastavnik je obavezan da tada svakom zainteresovanom studentu da okviran plan kursa (predavanja i vezbe).

Uzmi ili ostavi

Po pocetku novog semestra, student ima nekoliko prvih nedelja "probnog rada". U tom periodu, ima mogucnost da uzeti kurs odbaci (drop) ukoliko smatra da kurs ne odgovara njegovim potrebama. Takode ima mogucnost da doda (add) nove kurseve ukoliko smatra da su interesantni. U praksi stvar izgleda ovako: student saceka prvi kolokvijum, vidi kakvi su mu rezultati, pa ako oseti da ne moze pratiti tempo nastave, kurs odbacuje. Naravno, ovo izgleda kao iz bajke, ali treba imati na umu da svaki odbaceni kurs znaci istovremeno odlaganje ispunjenja zahteva za sticanje diplome, cto u krajnjem produzava studije (a to znaci dosta novca za producenje ckolovanja i verovatno drasticno smanjen dzeparac).

Elaborat, šta to beše?

Što se tice same nastave na dodiplomskim studijama, student ima nedeljno oko 20 casova predavanja. Vezbe postoje vrlo retko, na pojedinim kursevima, i pritom nisu u onom klasicnom smislu kao što je to kod nas, vec su to više rezimei, diskusije o odredenim problemima i eventualno prorada izvesnog broja primera onoga što je profesor prešao na predavanjima. Posecenost i predavanjima i vezbama je tamo izuzetno velika. Medutim, sa druge strane, student je tamo manje opterecen problemima druge prirode, tipa "elaborat". Ne postoji elaborat u klasicnom smislu, vec od predmeta do predmeta postoje domaci zadaci koji su najcešce nedeljnog tipa, koji su obimni i koji podrazumevaju da ukoliko ih student uradi, on onda automatski ima i dovoljno znanja za prolaz na ispitu iz datog predmeta. Kakav je slucaj sa našim elaboratima znate i sami.

Neka moja zapazanja su da student na CMU, ukoliko uradi te zadatke kako valja, samostalno, i ako ih razume, onda on kasnije nema nikakvih problema na ispitu. Tu je, u stavari i najveca selekcija na fakultetu. Ukoliko student oseti da ne moze da prati tempo kursa, onda mu je jasno da taj ispit najverovatnije nece ni poloziti, i u odre|enom roku odustaje od tog predmeta. Dakle, student u prvih, recimo mesec dana odlucuje da li ce ostati na tom kursu (ako on spada u onih 40%). Ovo direktno doprinosi tome da nema padanja ispita u klasicnom smislu, i da je prolaznost oko 90%. Vrlo se retko dešava da student odustane na sredini kursa (svega 5-10%), u kom slucaju se to moze racunati kao pad u nekom našem smislu. Sa ovako visokom prolaznošcu na ispitima i ovako efikasnim sistemom školovanja jasno je da je pojam uslova upisa godina sasvim suvišan, a da ne spominjemo pojam "uslov upisa u završnu godinu".

Ispitni rokovi

Na CMU nema klasicnih rokova kao kod nas. Po završetku semestra postoji dvonedeljni ispitni rok u kome se polazu svi kursevi koji su slušani tog semestra. Ocene su A, B, C, D i F (F = fail, pad). Ukoliko student padne, onda ima obavezu da ga odsluša ponovo u prvom sledecem terminu. Klasicnog padanja godine nema i ne vodi se toliko racuna o tome koliko se godina studira, jer je sve organizovano na privatnoj osnovi.

Sistem ocenjivanja

Sistem ocenjivanja je znacajno drugaciji nego kod nas. Ocenjivanje traje tokom celog semestra, pocevsi od prvog domaceg zadatka pa do finalnog ispita. Domaci zadaci, u zavisnosti od predmeta do predmeta, ucestvuju sa 30-50%. Jako je vazno da u toku izrade domacih zadataka postoji kontinuitet, tj. da nema izrazenih promena u nacinu rada. Postoji nesto sto je ekvivalentno nasim kolokvijumima (mid-term ispiti, jedan ili dva, u zavisnosti od predmeta do predmeta), koji ucestvuju sa 10-20%, i postoji finalni ispit koji ucestvuje sa 30-40% u oceni. Student tako, ukoliko je svoje obaveze tokom semestra izvrsavao u potpunosti, moze da racuna na 60-65% ocene i pre finalnog ispita (a ne kao kod nas samo na potpis) i da na njega iza|e neopterecen.

Slucajevi da student ne iza|e na ispit su jako retki i tada se govori o kategoriji nekompletne ocene. Ukoliko je student odsustvovao iz opravdanih razloga, polagace ispit ili kasnije (kada se dogovori sa profesorom) ili u sledecem semestru, i tada ce njegova ocena biti kompletirana. Ono sto je bitno je da je konacna ocena zaista merilo celokupnog rada tokom kursa, a ne samo trocasovnog rada na zavrsnom ispitu.

Nivo ispita

Ispiti na tehnickim fakultetima su u pismenoj formi, usmenih nema, sto je znacajna razlika u odnosu na nas sistem skolovanja. Sam nivo ispita je ekvivalentan nivou domacih zadataka. Dakle, domaci zadaci su obimni, ozbiljni i takvi da, ako ih uradi samostalno i kompletno, student stice jasnu predstavu sta je radio i koliko je to naucio. Posto je na ovaj nacin steceno znanje zaista kvalitetno, studentu nije tesko da polozi ispit. U odnosu na nase elaborate to je odprilike isti obim rada, ali se meni cini daleko svrsishodnijim, jer se pokazalo da od nasih elaborata uglavnom nema neke velike koristi (u obliku u kome su se izvodili do sada).

Dozvoljena literatura i obim

Ono sto je bitno je da ispit traje dva ili tri sata (u pore|enju sa nasa cetiri). Moje iskustvo je da studenti imaju dovoljno vremena da urade taj ispit, sto znaci da zadaci nisu preobimni, nisu teski i ne izlaze iz okvira gradiva koje je bilo predavano i koje je bilo prora|eno kroz domace zadatke. Osim toga, literatura je uglavnom dozvoljena, sa izuzetkom malog broja ispita na kojima se trazi poznavanje odgovarajucih formula, izvo|enja i sl.

Ispit kod kuce?

Da, postoji jos jedna kategorija ispita, a to je tzv. "take-home" ispit. Ukoliko su zadaci obimniji dozvoljeno ih je poneti kuci, da bi se vratili sutradan ili posle odre|enog perioda, opet u zavisnosti od njihovog obima. Obicno se misli da je takav ispit laksi, me|utim, tu se krije jedna zamka. Takvi zadaci su na nivou nekog malog projekta (u zavisnosti od predmeta), i kao takvi su objektivno tezi. Pritom se mora imati u vidu i to da je navika studenata da ne sara|uju me|usobno na samoj izradi ispitnih zadataka.

Odnos profesor - student

Studenti su vrlo dobro organizovani a njihova rec se dosta slusa. Kada se govori o odnosu nastavnika i studenta, on je takav da ce nastavnik u svakom trenutku saslusati studenta. Naravno, argumenti studenata mogu biti i neopravdani, ali oni opravdani se zaista uzimaju u razmatranje. Ne postoji kategorija studenta prodekana, kao sto je to slucaj kod nas, ali je tu zato predsednik studentske organizacije koji ima pravo da pregovara sa nastavnicima po odre|enim pitanjima. Ono sto se nikada ne dovodi u pitanje je kriterijum ocenjivanja i sama ocena profesora.

Postoji dosta jaka povratna sprega izme|u nastavnika i studenata. Prvo, izuzetno se postuju termini koje je nastavnik odredio za konsultacije sa studentima. Studenti su ovde mnogo slobodniji u postavljanju pitanja profesorima nego kod nas. Drugo, ne postoji nekakvo strahopostovanje prema profesorima (narocito ne straha), tako da se student ne plasi sta i kako ce mu se odgovoriti. Trece, cini mi se da profesori i asistenti mnogo ozbiljnije shvataju ta pitanja i svoju obavezu prema studentima nego sto je to slucaj kod nas. Licno sam imao iskustvo da studenti i po dva pa i tri sata razgovaraju samnom i sa profesorima oko nejasnih stvari.

Profesori se ocenjuju

Sredinom i krajem svakog semestra postoji ocenjivanje rada profesora koje je potpuno anonimno. Univerzitet je propisao formular koji se daje studentima, oni odgovaraju na odre|ena pitanja, da bi se to bez znanja profesora konacno i prosledilo do centra za obradu rezultata. Na kraju svakog semestra izlazi knjizica sa kompletnim ocenama svakog kursa, da bi se na osnovu njih krajem svake godine uradile odgovarajuce korekcije. Nije redak slucaj ni da se profesor zameni ukoliko studenti iznesu vece zamerke na njegov racun.

Evo kako otprilike izgledaju pitanja na jednom takvom formularu:

1) Koliko casova ste nedeljno provodili vezano za ovaj kurs (van predavanja i vezbi)? Ovo bi trebalo da sluzi kao pokazatelj da li je obim kursa prilago|en njegovoj tezini (tj. broju poena koliko vredi).

Svaki kurs vredi odre|eni broj poena. Student je obavezan da u zavisnosti od nivoa skolovanja, poha|anjem kurseva sakupi odre|eni broj poena. Konkretno, za magistraturu sam obavezan da sakupim 96 poena (units) od kojih maksimalno 36 moze da se odnosi na tezu. Ostalih 60 (ili vise) mora da bude "zara|eno" kroz kurseve. Vrednost kursa zavisi od obima i tezine i varira od 3 do 12. Broj poena je odre|en na osnovu prosecnog vremena provedenog nedeljno na savla|ivanju materije koja je izlagana (obrada predavanog materijala, citanje literature, domaci zadaci i dr.). To znaci da za kurs od 12 poena treba u proseku odvojiti 12 sati nedeljno. Ukoliko se pokaze da je vreme bilo preambiciozno utvr|eno ili da je pak prekovremeno, vrednost kursa u narednoj godini se menja.

2) Da li je nastavnik jasno izneo cilj kursa?

3) Da li je nastavnik jasno predocio nacin ocenjivanja?

4) Da li je nastavnik imao dobru povratnu spregu sa studentima?

5) Da li je nastavnik adekvatno stimulisao kreativnost?

6) Da li je nastavnik adekvatno odgovarao na studentska pitanja?

7) Oceniti kvalitet predavanja

8) Ocenite "overall" kurs u celini

Ocene su od 1 do 5.

Stipendiranje

Univerzitet je skolska ustanova koja radi na ekonomskim principima. Sa njegovog stanovista, jedino sto je bitno je da mu se za njegove usluge plati. Ko ce platiti to za njega nije bitno. Sa druge strane, profesori, koji su zaposleni na univerzitetu, imaju obavezu ili da drze vise predmeta (najmanje tri) ili da drze nastavu na jednom predmetu po semestru i da nabavljaju poslove u vidu odre|enih naucnih projekata. Naucni projekti donose odre|ena primanja iz kojih se, izme|u ostalih, finansiraju studenti poslediplomci. Profesor iz ukupnog priliva sredstava odvoji odre|eni deo za studentske stipendije iz koga se placaju skolarine i ostali "porezi" univerzitetu i deo koji je neophodan za zivotne troskove. Sa druge strane, student je duzan da u sklopu svojih obaveza, osim kurseva na poslediplomskoj nastavi, obavlja i istrazivacke aktivnosti na projektu iz kojeg je finansiran, sto najcesce rezultira u obliku naucnog rada - magistarske ili doktorske teze.

Na grupi gde sam i ja (Structural Computations in Mechanics) u toku je nekoliko projekata sa ukupnom vrednoscu od oko 5 miliona dolara. Naravno, ova sredstva ne idu na bogacenje profesora (studenata jos manje), vec se srazmerno dele svim institucijama koje su u projekat ukljucene, a dalje odlaze na finansiranje eksperimenata, nabavke opreme i sl. Jedan manji deo ide i na plate i stipendije.

Cime se trenutno bavim?

Jedan od pomenutih projekata je analiza zemljotresa u San Fernando dolini, Kalifornija, gde se vrse simulacije zemljotresa i beleze odgovarajuci rezultati.

Druga grupa projekata na kojoj sam i ja angazovan je iz oblasti biomehanike. Sa jedne strane, radi se na numerickom modeliranju kuka pri operaciji totalne zamene vestackim implementima, a sa druge se radi na razvoju novog modela vestackog srca.

Moj rad je trenutno vezan za ovaj poslednji projekat. U saradnji sa Drzavnim univerzitetom u Pitsburgu i njegovim medicinskim delom, radi se na eksperimentalnom utvr|ivanju faktora dugorocnog ostecenja krvi.

Paralelno sa eksperimentalnim radom, na nasem fakultetu radi se na razvoju numerickog modela kojim bi se opisao rad vestackog ure|aja - pumpe. Potrebno je modelirati protok krvi kroz pumpu i u zonama ispred i iza pumpe. Optimizacioni proces koji treba da usledi nakon toga, sa obzirom na definisane faktore ostecenja krvi, treba da da odgovor koji oblik pumpe i nacin rada je najprihvatljiviji sa dugorocne tacke gledista.

Problemi koji se javljaju su raznovrsni: slozeni bioloski procesi koje nije jednostavno pretociti u matematicki aparat, raznovrsni faktori me|u kojima neki jos nisu dovoljno poznati a ni nacin njihovog delovanja. Sa numericke tacke gledista, problem obuhvata modeliranje protoka krvi sto je izrazito nelinearan problem skopcan sa raznim faktorima i drugim jos nedovoljno proucenim pojavama. Posebnu teskocu predstavlja velicina problema - reda velicine desetak miliona nepoznatih, sto znatno usporava proces numericke analize.

Moj zadatak je da u pocetnoj fazi numericke simulacije razvijem osnovni kostur optimizacionog modela, baziran na teoriji elasticnosti, koji ce moci da se izvrsava na racunarima sa paralelnim procesorima. Krajnji produkt na ovom nivou treba da bude softverski paket koji ce moci da izvrsava u ovdasnjem superkompjuter centru i koji ce biti kompatibilan sa postojecim softverom koriscenim na fakultetu. Kada takva osnova bude napravljena, sledeca faza bi bila da se sa analize - optimizacije problema elasticnosti, pre|e na probleme optimizacije protoka krvi, sto bi predstavljalo dugorocni cilj ovog projekta.

Perspektiva po sticanju diplome

Kako je gra|evinski fakultet CMU jako mali, ne moze da se govori da je to fakultet koji pokriva celokupnu nauku kojom se bavi, kao sto je to kod nas slucaj. Dakle, za CMU se moze reci da je "ne kompletan", ali iz oblasti koje pokriva on daje zaista kvalitetne kadrove. Me|utim, CMU spada u prvih nekoliko skola po kvalitetu u SAD (po poslednjoj rang listi, CIT - Carnegie Institute of Technology, tehnicki deo univerziteta, rangiran je na sestom mestu u SAD), sto bitno utice na brzinu nalazenja posla.

Kad je rec o prosecnim startnim primenjima u gra|evinarstvu, inzenjer sa CMU-a moze ocekivati startnu godisnju platu od oko 30-35 hiljada dolara. Sa zavrsenom magistraturom ponude se penju na oko 40-45 hiljada, dok se sa zavrsenim doktoratom obicno dobija 55-60 hiljada dolara godisnje.

Na univerzitetu postoji Career Center, institucija koja studentima pomaze u nalazenju posla po zavrsenim studijama. Predstavnici firmi dolaze na univerzitet i obavljaju intervjue sa zainteresovanim kandidatima. Kasnije se rezultati tih intervjua obra|uju u firmama a kandidati, za koje je firma bila zainteresovana, dobijaju pozive za dalje intervjue. Tako|e, informativni sistem je jako razvijen, pa vecina kompanija ima svoje njeb pages (nesto slicno oglasnim stranama u novinama) na racunarskoj mrezi. Tu se izme|u ostalog objavljuju i konkursi za otvorene pozicije u kompaniji. Vama preostaje da napisete svoj rezime, posaljete ga obicnom ili elektronskom postom i cekate odgovor.

* * *

Umesto zakljucka

Redakcija Petlje je svesna da je veoma nezahvalno vrsiti jednostavno pore|enje izme|u naseg i americkog gra|evinskog fakulteta jer ima mnogo razlike izme|u ove dve sredine. Namera nam je da ukazemo na detalje koje sigurno mozemo da uzmemo u obzir kada razmisljamo o tome kakvu skolu zelimo. Ono sto bi trebalo da raduje je cinjenica da su neki od njih primenljivi cak i u okviru sadasnjeg Statuta Gra|evinskog fakulteta. Ovog puta apelujemo na one koji imaju uticaja na Nastavni plan i program, dakle na nase profesore, da prona|u dobru volju i ove "detalje" sto pre primene.

Na Vama koji citate ovo ostaje da procenite koliko je sve ovde pomenuto daleko od nas, koliko je to produkt "trulog zapada" a koliko je moguce primeniti u nasim uslovima i uz kakve napore. Ne zaboravite onu staru: "Prvi korak na putu ka svakom cilju je pozeleti ga". [ta zapravo Vi zelite?

Vratimo se na kraju pitanju sa pocetka. Upravo su asistenti oni koji nam mogu u mnogome pomoci da svoje zelje (mislimo na one vezane za uspesno zavrsavanje studija) i ostvarimo. I zato, ako ste vec zapazili nekog asistenta koji svoj posao radi iz ljubavi, nemojte cekati sledecu anketu za najboljeg asistenta da bi to i pokazali. Pri|ite mu posle vezbi. Porazgovarajte sa njim. Stisnite mu ruku! On je to i zasluzio.