Zašto frejmove ne treba koristiti

Obaveštenje
	Autor nije više u mogućnosti da održava ovaj deo prezentacije i rado bi je prepustio nekom drugom sa više slobodnog vremena.

Jednog dana (noći) dok sam razgledao svoju elektronsku poštu, između ostalih poruka, pronašao sam i on-line časopis Anchor Desk Jessea Bersta sa ZDNet-a koji je pisao o tome kako privući surfere na svoju Web stranicu.

U svom izlaganju gospodin Berst je pomenuo i čoveka po imenu Jakob Nielsen koji drži sajt useit.com. Sve to ne bi bilo mnogo zanimljivo da nije rekao da je Nielsen najpametniji čovek na internetu. Naravno, kao i svaki pravi surfer, morao sam da pogledam o čemu je reč.

Između ostalih, veoma zanimljivih, tema na adresi http://www.useit.com/alertbox/ pronašao sam naslov: Why Frames Suck (Most of the Time). Bio sam zaprepašćen i nisam mogao da verujem. Tek sam "provalio" kako frame-ovi funkcionišu i kako se implementiraju, kad ono! Šta sam drugo mogao, pročitao sam i sad vam prepričavam. Evo šta Nielsen kaže:

Frames: Just Say No

Za nove i neiskusne Web dizajnere, savet glasi: Frejmovi, Ne!

Gledajući kako vešti Web dizajneri koriste frejmove, malo sam promenio svoje mišljenje: Ljudi koji stvarno znaju šta rade mogu ponekada iskoristiti frejmove da bi izveli dobar efekat, ali čak i iskusni dizajneri bi trebalo da ih koriste što je ređe moguće.

Osnovni problemi sa frejmovima

Deo genijalne zamisli Tima Berners-Leea (čoveka koji je "izmislio" Web) je bilo potpuno sjedinjenje nekoliko koncepata u jednu ideju - stranicu:

• jedinica informacija koju korisnik vidi na ekranu,
• navigaciona jedinica (ili šta dobijete kada aktivirate link),
• tekstualna adresa koja se koristi da bi se stranica jedinstveno locirala na mreži,
• jedinica skladištenja informacija na serveru,
• jedinica unosa podataka za autora.

Osnovni dizajn Web-a je zasnovan na stranici kao atomskoj jedinici informacija. Jednostavnost originalnog Web-a doprineo je njegovoj lakoći korišćenja i brzom usponu.

Frejmovi krše jedinstveni model Web-a i uvode novi pogled na podatke koji nije baš najbolje integrisan u druge aspekte Web-a. Sa frejmovima, ono što od informacija surfer vidi na ekranu je sada tačno određeno nizom navigacionih akcija, za razliku od jedne akcije kod obične stranice.

Šta više, URL-ovi su prestali da funkcionišu: adresa prikazana u zaglavlju browsera ne određuje tačno podatke prikazane na ekranu. Ukoliko, na primer, pregledate Microsoft-ov sajt MSN i pronađete neke zanimljive podatke koje bi voleli da pokažete drugima, najverovatnije ćete postaviti bookmark ili iskopirati adresu iz zaglavlja browsera. Kada neko drugi bude koristio adresu koju ste mu vi dali, na ekranu će dobiti samo početni raspored stranica po frejmovima, a ne podatke koje ste vi gledali u trenutku kada ste postavili bookmark. Nezgodno, zar ne?

Sa druge strane ako pregledate stranice na ZDNet-u, c|net-u, Netscape-u (koji je izmislio frejmove), SunSite-u i nekim drugim sajtovima koji ne koriste frejmove nećete imati probleme tipa: E, oni podaci ti se nalaze na adresi www.glp.com, pa onda pritisneš treći link sa leve strane, pa onda ono crveno dugme, itd.

Problemi sa implementacijom frejmova

Pored totalne nesaglasnosti sa Web filozofijom i navigacionih problema, postoje i praktični problemi. Različiti proizvođači browsera su različito implementirali frejmove. Ko je probao da radi sa njima zna o čemu govorim. Pored toga što skoro svaki proizvođač koristi svoje tagove za kontrolu prikaza, čak i oni tagovi koji su isti se različito tumače.

Usput, još uvek se koriste i browseri koji ne podržavaju frejmove. Naravno, u tom slučaju se mogu koristiti <NOFRAMES> tagovi, ali mnogi Web dizajneri ih koriste samo da bi postavili link ka mestu sa koga se može skinuti browser koji ih podržava.

Ostali problemi

Problemi sa štampanjem

Mnogi browseri ne umeju da štampaju stranice sa frejmovima. Čak i kada bi umeli: kako bi trebalo odštampati stranicu koja ima levi frejm koji ne može da skroluje i desni koji može?

Teža izrada prezentacija

Pored problema sa različitim implementacijama, pri radu sa frejmovima potrebno je voditi računa o mnogo više stvari. Da bi se prikazala jedna stranica potrebno je napisati više HTML datoteka i uskladiti ih. Potrebno je definisati za svaki link, pored toga koji HTML dokument prikazuje i to u kom frejmu treba da ga prikaže.

Problemi sa pretraživanjem

Skoro svi serveri za pretraživanje imaju problema sa frejmovima pri indeksiranju. Teže pronalaze linkove koji su razbacani po frejmovima, a trebalo bi da vode računa da ne naruše integritet stranice time što će indeksirati link koji ažurira samo jedan frejm. U ovom slučaju bi kao posebna stranica bio prikazan sadržaj jednog frejma koji inače dobija puno značenje tek u sprezi sa ostalim frejmovima.

Ukus korisnika

Mnogi Web sajtovi koji svojim korisnicima nude verzije prezentacija sa i bez frejmova, primetili su da se radije koriste one bez frejmova.

Kada se frejmovi mogu koristiti?

Pri korišćenju frejmova veoma je važno obezbediti funkcionisanje jednistvene adrese. To znači da bi svaki link trebalo da ima unutar svog taga i TARGET="_top", što povlači poseban frameset za svaki link. Naravoučenije: ukoliko su vam frejmovi potrebni za neki specijalan efekat onda OK, u suprotnom, biće mnogo više posla nego koristi.

Primer za dobru upotrebu frejma: Recimo da postoji jedna veoma dugačka stranica, koja bi bila donji frejm, koji može da skroluje, a gornji statički frejm bi imao linkove ka podnaslovima donjeg.

Još jedan dobar primer bi bio meta-stranica, tj. kada hoćete da komentarišete nešto što je neko napisao - na gornjem statičkom frejmu stoji vaš komentar, a donji frejm je tekst koji komentarišete i koji uopšte ne mora da bude na vašem serveru, već bilo gde.