Obaveštenje
	Autor nije više u mogućnosti da održava ovaj deo prezentacije i rado bi je prepustio nekom drugom sa više slobodnog vremena.

Većina vas (koji ovo čitate) verovatno nikada nije čula za Linux. Ove stranice postoje baš da bi takvih bilo što manje. Naravno neće se sve završiti tako što ću vam reći -- "Pa, Linux postoji!".

Veliki deo i onako malog broja vas koji su skupili hrabrost i pokušali da ga instaliraju su posle particionisanja diska, baratanja sa disketama i odgovaranja na gomilu pitanja (ponekad veoma čudnih) dobili samo malo drugačiji prompt. Posle pokretanja editora (čuvenog vi) koji je na pritisak bilo kog tastera samo pištao odlučili ste: "Nikad više!".

UNIX nije operativni sistem za personalne računare, niti je stvoren da bi sekretarice na njemu kucale poslovna pisma i deca igrala igrice. Mesto UNIXa je na serverima, gde je iskorišćenje svih resursa veoma bitno, ma koliko mašina bila jaka. Zato na njemu nemojte tražiti šarene korisničke interfejse jer oni nepotrebno troše najveći deo procesorskog vremena.

Cilj celog ovog pisanija je da vam uz zanimljive primere pomogne da podesite svoju instalaciju Linuxa da ona služi vama, a ne vi njoj i da vam pokaže gde leži snaga jednog UNIXa. Konačno, i da vas podseti na jednu staru, izgleda zaboravljenu istinu -- "Računar je mašina koja treba na najbolji mogući način da obavlja posao za koji je namenjena" -- a ne da predstavlja stvar prestiža, zabavlja besposlene ljude i na kraju postane cilj samom sebi.

Na svom dugom i napornom putu da postanete UNIX guru pomoćiće vam čuvena rečenica: "UNIX jeste user frendly, samo pažljivo bira svoje prijatelje.". Ulazak u taj uzak krug ljudi vam, nadam se, neće doneti samo korist već i zadovoljstvo.