Posle porođajnih muka tako normalnih i uobičajenih za svakog ko u ovom delu sveta ima veze sa r'n'r-om , svetlost dana je napokon doživeo i debi album za beogradski sastav Plejboj. Nastao kao suvi ekstrakt dogadanja pod beogradskim podrumima i šupama sa početka devedesetih iz bloka najnovijeg talasa dobrih beogradskih rock bendova (Euforija, Presing, Klajberi, Darkwood Dub) Plejboj uz već etabliranog Iveka i Kaznu za uši predstavlja ozbiljniji projekat promocije novog beogradskog zvuka van etra koji svojim, sićušnim predajnikom pokriva Radio B92 i donekle Studio B. Čitavo zamešateljstvo oko ovog i pomenutih bendova datira iz vremena kada "banku" u DJ kabini u klubu FLU (popularna "Rupa") definitivno preuzima DJ Yu Nindža  fenomen) koji su svojim radom uspeli da radikalno koriguju muzički ukus sveta koji se oko tog mesta muvao. Posle nekoliko kampanja Ramones-manie koje su obeležile praktično kompletnu osmu dekadu u Beogradu, fame oko grupe The Cult, Bauhaus i Mission, osnovni zvuk u kom je počeo da pulsira urbani segment pomenutog grada je predstavljala jedinstvena mešavina Hendrixa, Stoogesa i MCS, James Browna i Sly And The Family Stone preslikana na sve bendove u čijem su su se stvaralaštvu mogli čuti tragovi pomenutih velikana.Beogradska Disciplina Kičme i holandski multirasni Urban Dance Squad (uz neizbežne Red Hot Chili Peppers) su bendovi u čijem zvuku se ukrštalo sve što će za posledicu dovesti do sjajne plejade novih beogradskih bendova. U '93. grupi Plejboj se praktično dogodilo sve što može da poželi jedan mlad i neafirmisan bend. U toj godini Plejboj su postali jedan od ključnih momenata u projektu Rrzi bendovi Srbije koji je predstavIjao jedino utočište za promociju aktuelnih rock bendova na "velikoj" televiziji, Uz samo dva studijska snimka hit-pesama Koliko i Grizi metak, odličnu radijsku pokrivenost, furiozne i tehnički perfektne koncertne nastupe, Plejboj su uspeli da efektno ulete u žižu interesovanja mnogo šire publike. Angažmanom za pozorišnu predstavu Bitef teatra "Trinidad" u okviru Trinidad Trip Banda Plejboj su za trenutak bili korak do potpunog uspeha koji su u potpunosti zaslužili. Dugotrajno snimanje i priprema ove ploče doveli su bend u apsurdnu poziciju najpoznatije beo gradske grupe bez objavljenog materijala, što je skoro u potpunosti umrtvilo početni i vrlo snažan medijski impuls. Materijal koji se upravo pojavio predstavlja samo sjajan dokument vremena koje je Beogradom protutnjalo. Plejboj, uostalom, planiraju da u toku jeseni uđu u studio i počnu sa snimanjem materijala koji će nadajmo se biti prethodnica a ne kao što je slučaj sa pločom Sviraj dečko, posledica uspeha. Sticaj okolnosti je hteo da ova ploča ne bude jedini oybiljni konkurent novosadskim Boyama ya epitet domaćeg albuma '93. Šteta

Ritam:

 Plejboj se može smatrati nekolm vrstom "supergrupe" beogradske funkc-rock generacije prelaza 80-ih i 90-e (v. "Ritam" br. 2, decembar '92) , čiji je agresivni početak karijera izazvao uzbuđenje nepoznato još od demo-dana Katarine II. Bitnije je, međutim, da njihovo delovanje omogućava izvesno postavljanje granica i klasifikovanje recentne beogradske scene, na kojoj, izuzev sastava Darkwood Dub. Kristali, Fake Madonna's Underwear, Supernaut, Pandovisia, nema snaga koje bi omogućile jasno razlikovanje trendovskih i žanrovskih sadržaja kakvog-takvog kvaliteta. Prednost Plejboja je, dakle što su od poćetka u poziciji da se za njih može "navijati". No, to može da bude i mač sa dve oštrice. Ta druga oštrica može biti i impresija nakon prvog susreta sa materijalom na - da ga nazovem albumom, grupe: nema iznenađenja. Isuviše dobro poznat koncertni materijal prosto je pretočen u svoju doteranu studijsku verziju. Samo po sebi, to nije ništa loše, ali kada je u pitanju sastav od koga se toliko očekuje, postavlja se pitanje njihove kreativne dugovečnosti. Očigledno je ovo izdanje došlo ne mnogo pre onog indisponirajućeg momenta u kome se ne zna šta i kako dalje. Naravno, to ne umanjuje njegov kvalitet, ali omogućava konstataciju da je ono što je na njemu reprodukovano, dovedeno do gomje granice receptivne rastegljivosti. U svakom slučaju, od generalnih opaski, ono što je najveća mana ovog albuma, mislim da se ne može prebacivati članovima grupe; produkcija postaje gorući problem ovdašnjeg rokenrola, a taj problem je tim uočljiviji kada se radi o, sa te strane, tako zahtevnom primeru kakav je muzika koju sviraju Plejboj. Plejboj su odlični učenici dopisne muzičke škole, što je na ovdašnjoj sceni ravno najvišoj akademskoj tituli. Očigledno je da su verzirani u muziku i u slušalačkom i u zanatskom smislu, odn. da drugo izvode iz prvog, što je osnovni preduslov ozbiljnom i smislenom bavljenju onim što oni rade. Njihov najjači adut upravo je sviraćki - virtuozno, ponekad ćak do egzibicionizma. Uz to ide i fakat da im je, kao pre svega sviračkom sastavu, potreban frontman, čak i u glasovnom smislu. Plejboj kao da imaju problem direktnijeg izraza, onog "udarca u glavu i stomak" koji slušaoca uzbuđuje i definitivno opredeljuje. Njihova muzika puna je implicitne seksualne energije koja još nema mogućnost da postane orgiastička. A tim putem se mora ići da bi bela krv provrila na način crne. I kada se na kraju, svedu računi, "zvezdana algebra " će pokazati skor koji Plejboju ide u prilog. A sve što je pre nje napisano, treba shvatiti kao pokušaj konstruktivnog razmišljanja o radu onih koji takav pristup, za razliku od kloniranih post-hardcore-post-noise-post-do-kurca karikatura i zaslužuje. (BOJAN Žikić)
 
Lista pesama:
 

1. Grizi metak
2. Bela koka
3. Sve ili ništa
4. Svetac
5. Got blues
6. Skidam se
7. Plejboj
8. Koliko
9. Šta je bilo
10. Carstvo čula