Kosmonaut
Moja je namera da budem kosmonaut i da nosim srebrno odelo otkrivaću najčudnije planete i ješću super svemirsko jelo Moja je namera da živim sasvim mirno na nekom velikom asteroidu i da moje popularno ime tadašnja deca zvrljaju po ziduja biću kosmonaut ja biću svemirnaut ja voziću rakete sto vrlo brzo lete Moja je namera da se borim sam i da ubijam Cejlonce i Argonce jer tako mi trista crnih rupa ja svima njima smrsiću konce
Hajde
Veče je brzo počelo a ja sam željan zabave vrata disko kluba ispred mene se uvek zatvore kako da udjem unutra dok tip na ulasku člansku člansku mi traži dok preturam po svom praznom džepu ja izmišljam najlepše laži ma,hajde pusti me unutra ja sam vodja huligana treniram kung-fu veštinu i potomak sam Sandokana ma,hajde pusti me unutra ja sam iz inspekcije istrebljavam glodare vršim dezinfekcije to što se dogodilo teško me pogodilo taj trik nije upalio on me je udaljio i znam da su dole alkohol i žene pa zašto onda tamo nema nema mesta za mene...
Jogurt
J-O-G-U-R-T jogurt jogurt jogurt
Bila je '48 i ljudi u kožnim kaputima odveli su moga oca na neko pusto ostrvo što se zvalo Goli Otok a sećam se,kad se iz rata vratio skinuo je Svetog Nikolu i Staljinovu sliku okačio na zid k'o ikonu pustio je brkove i obukao plavo odelo izašao tada na ulicu i viknuo smelo: živeo Staljin i svetska revolucija živeo Informbiro i njegova rezolucija A kada se odande onako mršav vratio niko ga od nas u kući nije prepoznao i rek'o je da ga tamo ništa nije izmenilo jer Staljin nikad nije nije grešio i danas moj otac vozi moskvića i votku drži iznad ostalih pića a na dan februarske revolucije čita proglas rezolucije ali ipak dobro znaj iako Staljina više nema komunizam je jači nego stena
Put
Ja dobro znam ovim putem vozim sam a kada dodje dan nestaje moj ludi san i ti sada dobro znaj svaki put ima kraj ulica je moj dom ja živim na asvaltu tom starim svakim novim danom ja umreću za volanom i ti sada dobro znaj svaki put ima KRAJ
Čovek svoj
Imao si uvek dosta love sve ženske su bile samo tvoje lomio si samo skupe gitare bezdušno si trošio pare jer ti,si uvek,bio čovek svoj tvoj život,je bio rokenrol... i svako je hteo na tebe da liči al' niko nije mog'o tebi prići zauzimao si uvek naslovne strane lagodno a burno provodio si dane al' prošlo je od tada dosta godina i dobio si stomak velikog obima čekao si svoj poslednji dan jer na kraju si ostao sam a onda si se seti stare slave i skinuo prašinu sa gitare i poslednji put izašao na stejdž niko nije shvatio zašto ti oči suze kad ruka ti vret gitare uze sviro si Hendriks ili Pejdž prekinuo si pesmu u pola tona i bacio gitaru do plafona i nestao polako dok je ona padala na nas...
Kraljica pica parka
Jednom davno došla je u grad i prvi put je osetila glad i počela je da radi na ulici tamo dole na stanici brzo sam je uzeo pod svoje jer sve najbolje kurve su moje nešto novca mi je davala al' je zato mirno spavala sve poslove rešavam žiletom i poslujem sa svakakvim svetom ponekad mi novac sakrije ali zato novo lice dobije kraljica pica sirka ona je kraljica pica parka ona je samo roba zato je uzmu odma' kraljica pica parka dolar i dojče marka
Kako je preminuo doktor Nosorog
Pošao sam jutros ulicom svojom pustom koračao polako k'o nekom maglom gustom na starom zidu grafiti polako blede ali mračni ulaz još uvek podseća na tebe još uvek negde postoje oni stari ulazi po kojima smo se nekada davno skrivali još uvek negde postoje oni stari grafiti dečaci su nestali sa zidova su izbrisani al' u meni nisu nestali
Smrdibuba
Smrdibuba jede snažno smrdibuba jede snažno smrdibuba jede snažno smrdibuba vrlo važno
Žak Kusto
Sa dna mora on izvlači davno potopljene galije na svetlost dana on iznosi ostatke drevne civilizacije on se često šali sa svojom ronilačkom ekipom on olako ubija ajkule i vozi se podvodnim džipom jer on je Žak Kusto kad krene na brodu svom svako more sveta ovog tad postaje njegov dom na svetlost dana on iznosi davno izgubljene amfore na Kalipsu ih očisti i u muzej pošalje
Fliperaški san
Ovo je priča o Tomiju slepom igraču flipera ovo je priča o dečaku negde dole sa Neimara nije voleo on diskoteke niti je išao na utakmice sve što je imao u životu bile su srebrne loptice a imao je on samo jedan san da flipere može igrati žitav dan a imao je on fliperaški san a kad bi žetona nestalo žickao bi čitavu noć svaki pogled na flipere dav'o mu je novu moć kad bi čuo zvuk što pali na fliperu lampice njegova ruka bi zadrhtala na dugmetu ručice ali ti ipak treba da znaš ova pesma ima srećan kraj postao je bogati vlasnik fliperane u stare dane...
Visoki napon
Stalno se žliš,ne podnosiš buku žao mi je ne razumem tvoju muku ja živim u tvom komšiluku svake noći slušam muziku 220 volti i 1000 vati po tome me možeš dobro znati meni teče struje,a ne krv visoki napon to sam ja struja teče mojim venama u ušima svojim osetim bol visokonaponski rokenrol uzalud okrećeš 92 jer veza je blokirana u ušima svojim osetim bol visokonaponski rokenrol izbcujem zvučnike na terasu na ulici terorišem masu prema nikom nema obzira vaš električni komšija
Sećam se
I čujem kako kiš a pada pustim ulicama grada ja nikada neću videti dan a sećam se bio je mart za mnoge od vas sasvim običan ali u mome srcu ostao je trag jer moje oči navukle na mrak čitavu večnost duagčak tada su opet videle dan sećam se krvavih lica ali i ljudi slobodnih k'o ptica tada sam prvi put video dan sećam se razbijenih glava ali za nih večna je slava tada sam prvi put video dan ali ubrzo je ta zlobna noć prekrila čitav moj grad tenkovi su opet doneli mrak a sećam se bio je mart za mnoge od vas sasvim običan ali u mome srcu ostao je trag hladno mi je u rovu sam sam o svemu tome sada razmišljam ispred mene je pust razrušen grad i crne mi misli evo dolaze vidim kako me mrtvog odnose ja nikada neću videti dan živ se sigurno nešu predati poslednji u cevi ću sačuvati kao i pismo u kome će pistai smrt je samo tren jer metak je brz i ne boli koliko me vredja što im ipak neću videti ledja
Pobeda i poraz
Kad poslednji zvižduk označi kraj i zastave se viju pobednici slave uz pesmu pobedjeni tugu kriju jer pobeda i poraz deo su sporta njegovo gorko ili slatko breme zašto je tako neka vam kaže treće poluvreme...
