Da krenemo... Elem... San Diego je jedini grad na svetu ciji je aerodrom u samom centru grada!!! 1978. se valjda i srusio neki avion i strasno mnogo kuca je bilo razruseno i strasno mnogo ljudi je poginulo bas zbog toga. I tako, nista cudno ako se setas malo severnije od centra grada a iznad tebe na svaka 2-3 minuta projuri avion ogroman jer je vec blizu piste pa prvo ogluvis i prepadnes se da ce da padne na tebe a onda vec za par sekundi ucuti - sleteo je. San Diego ne znaci u pravodu raj na zemlji ali to jeste. Klima - nikad preko 30 C a ako nekada i jeste onda je tu okean i mali milion plaza. Ja sam videla Imperijal plazu (nekoliko kilometara daleko od Meksika) bilo je strasno vetrovito, okean je progutao sav pesak... onda tu ide ona betonska ograda i odmah apartmani, kazu da su preskupi a da se ponekad desi da voda udje u te kuce. Uostalom, tu mogu veorvatno da zive samo bogati ljudi i da pljuckaju u okean sa svojih terasa (ali onda ima strasno mnogo bogatih ljudi ovde jer su sve kuca do kuce... bez razmaka). Grad je velik ko pola Srbije, "dugacak" je 40 milja tj. oko 65km... Kada krenes autobusom od Dasharkove i Dajanine kuce do centra treba ti 1:15min a onda od centra do Ranco Panaskitosa jos toliko mada je razdaljina mnogo veca ali autobus izlazi par puta na autoput pa ide mnogo brze. Naravno, to nije kraj San Diega, iza ide Ranco Bernardo, pa onda "drugi" grad Eskondido koji je mnogo zeleniji i mirniji i, sto je mnogim ljudima vazno - jeftiniji - ako je su u San Diegu npr. banane 1 bls - 59 centi tamo mozes da kupis cak 3 bls za 1 dolar. Uopste, tamo je sve za jelo jeftinije. Sve u svemu, San Diego se sastoji od najmanje 15-ak manjih gradica i ponekad moras da kazes koji je to grad jer se neki delovi smatraju posebnim gradovima kao npr. Chula Vista ili Nacional siti i imaju cak i iste nazive ulica kao i sam San Diego (1-32 avenije ili A-L ulice). Izmedju svih tih "delica" su brdasca sa zbunjem i obavezno na vrhu ogromne cisterne sa vodom (voda se u Kaliforniji uvozi iz ostalih drzava). Samo centar lici na neki nas grad a i tu odmah posle 5-6 ulica odmah lici na Zemun polje ili nesto slicno. Blizu Coronado zaliva su najpoznatiji hoteli i taj deo izgleda kao iz bajke, visoke zgrade, banke od 50-ak i vise spratova. Pa onda nailazi deo gde ovi bogatasi cuvaju svoje "brodice" vredne i po 1-5 miliona dolara. Ne zna se koji je od koga veci. Posle toga ide jedno malo poluostrvo koje je pretvoreno u park i vrlo lepo sredjeno (jedino nema ljudi, samo skitnice koje spavaju po vrecama, interesantno, njih niko ne dira i ne tera odatle - oni imaju prava da zive kako hoce i ako odluce da spavaju na ulici - to je njihova stvar, inace, ima ih stvarno mnogo... valjda zato sto je ovde uvek toplo i nikada ne mogu da se smrznu ako spavaju na ulici). Cveca ima koliko hocete. Evo, sada je 24. decembar a ne znas sta cveta a sta ne cveta. Cak i banane jos uvek cvetaju, na vrhu vec vidis zelene mlade banane a na dnu je jos uvek veliki ljubicasto-bordo cvet. Postoji neko drvece kome opada licse pa po tome zakljucujes da je negde tamo zima. Pitam se kada ovde stvarno opada lisce :) Cvece, sve sto mi drzimo po kucama: fikusi, filadentdroni, indijanska pera, japanska drva - sve je ovde napolju i cak nekada sluzi i kao ograda :) Videla sam i simsir da im sluzi kao ograda. Osim Imperijal bica (palze) koja je blizu Meksika (na nekoliko kilometara vidis brda puna meksickih kuca a granica je 10 min odatle) postoji strasno mnogo drugih plaza: Okean, Mision, Pacifik, Solana, Encinitas... i sve su slicne - skoro puste i divlje a ja sam videla La Jolla (na spanskom znaci dragulj i izgovara se La Hola) i kazu da je to jedno od najskupljih mesta ovde. Kuce su kao iz bajke, preskupe. A onda odmah pocinju stene i odmah voda. Tu se skupljaju morske krave i ostale zivotinjice i ljudi ih posmatraju sa ograde. Postoji i stari grad San Diego koji je pun malih, drvenih, starih kucica koje se pokazuju turistima (e sad... meni je to smesno, ko kad bi mi pokazivali nase stare ploteve i tarabe :) Kada se ide na istok ka jezeru Kujamaka nailazi se na Julian, veoma stari grad pun kaubojskih cizama i odela :) a poznat je i po pitama od jabuka. Jedna lepa pita od jabuka u Eskondidu kosta 2.5 $ a za to isto u San Diegu treba da platis oko 5$ ! Verujem jer sve sto je daleko od okeana bar 3-4 km je ustvari u pustinji (ali ne onoj kao sto je Sahara vec sitno zbunje i kamenje, kazu da ima strasno mnogo zmija leti). Inace, u nedelju smo isli da vidimo neki kanjon i... mozda ce da zvuci cudno ali... to je bio obican potok koji se uskoro pretvorio u pravi kanjon sa onim kamenjem i ... ja sam se popela uz to kamenje :) Bilo me je prvo strah jer ja ne smem da gledam ni sa drveta ispod ali... ovde nisam gledala sta je ispod, gledala sam gde kako da namestim nogu da imam dobar oslonac i samo se malo pridrzavas rukama za kamenje iznad tebe i - pentras se. Strah te je jer je ispod samo ta recica puna stenja (samo 2-3 metra dalje je nesto kao neki vir koji je dubok ko zna koliko i gde je 8 ljudi poginulo jer je skakalo pijano, promasilo vodu i palo na stene i razbilo se. Coronado je veliko poluostrvo puno preskupih hotela i do njega vodi ogroman most, ako ides tamo moras da platis 1 ili 2$ (ako ima bar 2 putnika u automobilu onda je besplatno ili ako tamo stanujes) a ako napustas poluostrvo - onda je dzabe :) Tu odsedaju Klinton i ostala bagra kada su u San Diegu. Inace, ovo nije Amerika, ovo je bre Meksiko - em ima toliko Meksikanaca em se prica samo spanski :) Cak na svakom koraku imas reklamu - Govorite Spanski :) E, ovde ima vrapcica koliko hoces i jedu ljudima skoro iz ruke. Kazu da ih ranije ovde nije bilo i da su ih doneli Spanci. Inace, velika uvreda je ako kazes za jezik da je meksicki... to je spanski. Sea world - nisam ga jos videla mada je ovde u San Diegu original. Nisam bila ni u tom zoloskom vrtu - karta je preskupa. Za Sea world, ZOO i San Diego wild animal park zajednicka karta (sa popustom) kosta 78$!!! Sea world ima dnevno preko hiljadu posetilaca ali kazu da je taj Park divljih zivotinja najbolji, vozis se posebnim autobusima i gledas potpuno slobodne zivotinje koje tu zive. Kada smo mi isli u Julian nismo videli nista sa puta :( Isla sam u taj Balboa park, i uspela sam da vidim manje od 1/4 za jedan dan. Ima muzeje i botanicku bastu i sve je u stilu Spanije. Cak i neki Muzej muskarca (Museum of man) je original kao neka crkva iz Spanije. Po tom parku te vozi besplatni crveni autobuscic i slusas price o svim tim muzejima. U Muzeju umetnosti ima tacno 5 Moneovih slika :) i jedan Rubens :) Ostalo su sve neke americke izmisljotine :) tu je i jedan veoma lepi stari most ispod koga prolazi autoput - Cabrillo bridge. Visok je ko zna koliko metara. Tu postoji i jedan deo kao selo sa puno kucica gde je svaka kuca autenticno namestena kao kuca iz neke zemlje (natpis je na ulazu) ali ja ne videh nigde nista nase. Pa ide Aerospace muzej ali nisam bila unutra. Od drveca najvise ima eukaliptusa - gde god se okrenes. A najlepse je neko zbunje koje ljudi koriste kao ogradu i koje cveta crveno. Ako je to siblje i onako lepo izgleda kako li tek izgleda cvece koje cuvaju po kucama :) Nasa crkva se nalazi na veoma lepom mestu, u Klermontu, na vrhu brda. Potpuno je nova (ili je tako rekonstruisana da se ne vidi da je stara) i ljudi se okupljaju samo nedeljom ujutru. Mladji svet se okuplja posle 12 i onda je tu rucak (placa se) a skoro uvek se sluzi nesto srpsko (ja sam jela prebranac i srpsku salatu :) a ima i velika bina gde se odrzavaju predstave. Imaju folklorni ansambl "Morava" i imaju i hor. Bez obzira sto su to sve nasi oni cesce pricaju na engleskom jer su to ustvari vec "nove" generacije i vec se vidi da "zamuckuju". Inace, nasih ima najmanje 2000... to je onako moja racunica... Jel' dosta? _________ Zali se Omer da pisma nisu lepa... cek da probam ponovo... Ima ovde ljudi a ima i zivotinja. Bas pre neki dan sam blizu ovde videla jednog rakuna, zgazili ga :( A bas je veliki bio. Melencio i Dijana imaju 2 macke: Baby i Brat. Brat je zensko i imala je skroz polomljene zadnje noge kada su je nasli kao malu ali je sada sve u redu. Hoda cudno jer je sve to zaraslo verovatno nepravilno ali je ziva i zdrava. Baby je debeo kao prase i ima specijalnu dijetalnu hranu ali je jede u tolikim kolicinama da je bolje da nije na dijeti. Mark i Lori imaju 2 ogromna crna psa. Mirni su kao bubice i po ceo dan spavaju i traze da ih ceskas. A njihov sin Gin (Majkl) svako poslepodne od dosade sa drustvom ide u Meksiko (daleko je 15 min) :) Tu su i Bob i Patti (ona je Meksinanka i cak i posle 25 godina primecuje se da nije odavde i da ima cudan naglasak. Strasno je vesela i jedina je koja je pokusala da cita i da prica na srpskom :) Inace Dijana vec koristi "maco" kada zove macke a zna i da kaze "Moje ime je Dijana". Ona je jedina koja razume zasto je npr. macka zenskog roda a pas muskog (a ne kao kod njih, ovde sta nema dusu to je srednji rod tj. "it" a sve ostalo zavisi od toga da li je musko ili zensko). Upoznala sam celu Dijaninu familiju (inace oni su Filipinci) i proslavili smo pre jedno 5-6 dana rodjendan njenog oca a sinoc rodjendan njene mame. Dijana, dve sestre, dva brata pa jos jedna sestra pa... puna puncata kuca :) Tu su i Melenciovi roditelji, sa njima smo proslavili Bozic u restoranu. Prosli put smo slavili ne secam se ni ja tacno sta :) I oni su Filipinci... Interesantno je da vise ne mogu da razlikujem Meksikance, Filipince i ostale... Neki su beli a neki su bas crni pa te podsecaju na crnce. Juce sam od Jima Grahama koji zivi u Vasingtonu i koji je bio pilot za vreme drugog svetskog rata u Italiji i koji je ucestvovao u trazenju onog pilota Carla dobila $100 kao cestitku za Bozic. Ja mislim da on ima preko 75 godina. Ali email i Internet zna da koristi :) Inace, cini mi se da ovde svaka kuca ima Internet i koriste ga. Kao sinoc na rodjendanu, racunar je u trpezariji i ima ISDN mada se niko ziv ne bavi racuanarima :) Inace, dan posle Bozica ovde je velika rasprodaja i to se zove "boxing day". Znaci box - kutija. Svi sve zivo kupuju jer je to dan za velike rasprodaje posle Bozica. Ja sam npr. kupila 22 knjige za 1,5 $ da imam sta da citam i da ucim Engleski. Inace, taman da vam objasnim kako se ovde kupuju kola. Melencio primetio prosli put da nesto skripi u njegovim "starim" kolima. Popravili za 100 $ . Onda nesto ponovo skripalo a on lepo juce ode i vrati se posle 2-3 sata sa novim dzipom :) Stara kola lepo zamenis za nova i kasnije otplacujes nova svakog meseca a otplata za ona "stara" prestane. Da nije sve tako lepo vidi se i kada prodje neki kamion koji sakuplja staru odecu za ratne veterane. Napomena je da se pare ne primaju!! Inace, u samouslugama je danima bilo da svako kada nesto kupi kupi nesto i za siromasne i to se stavlja u jedan ugao... i posle se deli siromasnima za Bozic. Tako je bilo i u onoj prostoriji blizu nase crkve. Ovde ima besplatnih skola engeskog jezika koliko hoces samo sto ja ne idem jer su sve daleko i trebalo bi mi mnogo vremena da dodjem do njih. Mislim da je cak i koledz za engleski potpuno besplatan i da traje 2-3 godine. Interesantno je da ako sada podjes na neki koledz onda si za njih stranac i placas veliku sumu. Ako dokazes da si "rezident" stanovnik Kalifornije vise od godinu dana onda mozes da upises bilo koji koledz i da to bude veoma, veoma jeftino. Verovatno se za dokaz koriste svi vazni papiri na kojima imas datum i tvoj potpis, vizacka dozvola, pisma iz Imigracionog odeljenja... Ali zato ima i skola za engleski koje te upisuju svake nedelje i odmah posle testa ides u grupu kojoj propadas po znanju. Svaki nivo kosta 1400 $ :) Ali mislim da su te skole stvarno dobre jer se ide po ceo dan i vrlo brzo se napreduje. Svaki kurs traje po 4 nedelje. Kada uporedis sa time da neki fakuteti moraju da se placaju 1000 $ mesecno onda sve shvatis. Ali takve skole stvarno vrede i cene se. Isli smo sa Dijanom da gledamo nove kuce (oni imaju u planu da se usele u neku novu kucu jer im se ova stara ne svidja). Eh, kuce... sve se tek grade ali imas "modele"... moram da kazem da su to sve cak i "jeftine" kuce od 180 000 -220 000$ (otplata je na 30 godina). Bas te koje smo gledali su sve na 2 sprata, sa 2 garaze (to je obavezno) a onda idu sobe, sobe, sobe... predsoblja, trpezarije... bas kao u filmovima, sve sredjeno, sve sija... kada kupujes dobija se bez namestaja (sem masine za pranje i susenje vesa) i mozes da malo menjas plan i dodas neku sobu umesto visokog predsoblja. Videli smo ukupno 9 i sve su sa pogledom na okean u daljini. Naravno ove cene su smesne kada se uperede sa cenama u specijalnim novinama gde se prodaju kuce... Tamo kada vidis cenu od 150 000 $ to ti onda dodje dzabe jer su sve preko 500 000$... Konacno sam ukapirala i razliku izmedju apartmana i condo-a. Apartmani se samo iznajmljuju za stanovanje a condo je kada ti pocnes sam da ga otplacujes ( i takva naselja su skoro uvek odvojena od ovih drugih i mnogo su lepsa). E, jesam li rekla da su ovde sve kuce od drveta? Pre neki dan sam videla u centru neku zgradu od 4 sprata koja se gradi bez truncice betona i cigli :) A ovo je bas mesto gde ima puno zemljotresa!!! Eto, to je za danas! Zdravo! _____________________________________________________________ Juce smo bili u Anza Borego pustinji, niceg sem neke male osusene trave, kaktusa i kamenja. Dolina je strasno velika a planine u daljini su strasne - braon - ni mrvica zelenila na njima - samo kamenje :( Ali se desi jednom godisnje da to sve ozeleni i procveta i to traje jedno deset dana u prolece. Ocekuju da se to desi svakoga casa, nikad se ne zna tacno kada jer sve zavisi od vremena. Da bi se sve to sto je tamo videlo treba najmanje 3 dana tako da smo mi videli samo Palm kanjon, pesaci se 1+1 sat dok se ne dodje do nekog potoka gde u sred kamenja izmedju planina raste jedno 40-50 palmica :) prelepo je. Usput smo videli neke slike starih indijanaca i sto je neverovatno retko - videli smo divlje ovce - burregos (mada mi to zovemo divlje koze) veloma lepe drapkaste boje i to na jedno 20 koraka od nas. A ljudi - koliko ti dusa hoce u sred te nedodjije - ja se kladim da smo samo u tom kanjonu sreli bar 200 njih. One koji kampuju samo u tom najblizem kampu ne mozes ni da izbrojis. I mada je ta pustinja puna zivotinja izgleda da se razbeze od ljudi u toku dana. Ako imate vremena da nesto od toga sto sam ja videla i vi vidite to je na http://www.anzaborrego.statepark.org a drugi je http://www.borregosprings.com (ja nisam to jos uvek gledala). Ovo dole je pismo koje je spremljeno prosle nedelje ali nije stiglo da ode jer nisam imala Internet. Da se prisetim o cemu vam sve jos nisam pisala... Da li znate da ovde na TV moze da se podesi da se u istom trenutku cita ono sto se izgovara - bas da bi deca ucila pisanje i da bi stranci mogli lako da uce jezik. To sam tek danas uspela da podesim na ovom televizoru ovde (nemaju svi TV tu mogucnost). Moze tako da se gledaju i neke kasete i ako tako vracas nesto ili gledas vise puta bas se lepo uci jezik. Naravno, nemaju sve emisije to pripremljeno a ni stari filmovi. Inace, sada je TV ukljucen i ne znas sta pre da odaberes od 64 kanala (plus kablovska jos jedno 10) i samo gledas da ti nesto ne promakne i nista ne odgledas do kraja. Cak i kada najdes nesto prodjes ceo krug da vidis sta jos ima i onda ne mozes da se vratis jer si zaboravio na kom je kanalu bilo nesto dobro (jos ako su bas reklame u toku onda nikad nece da ga nadjes). Najbolji su: Travel kanal i Animal planet, non-stop o putovanjima i zivotinjama :) Jedino je zalosno da dodjes cak u Ameriku da bi gledao Grcku a ona ti je bila ispred nosa i nisi je video :( Naravno, tu je i Cartoon kanal - crtani 24 casa dnevno :)))) Prosle nedelje sam bila na jednoj visoravni u Ramoni istocno od San Diega gde se nalazi prihvatiliste za ranjene zivotinje, ima svega i svacega ali su prava atrakcija planinski lavovi ili pume ili panteri ili kuguari (nisam ni znala da sva ta imena pripadaju toj zivotinji). Jedan od njih je odrastao (nadjen je sa slomljenom nogom) i dovota je gledati u oci boje meda. Jedan je skroz mala beba (majka je ubijena) i ima prave pravcate lutkice sa kojima se igra. Nazalost, oni vise nece nikada smeti da se puste nazad zbog ljudi. Inace, prosle godine takvi panteri su ubili 3 coveka u San Diegu. Uz put smo videli ranceve - sto ce reci - zemljiste pripada jednoj porodici, kuca je obicno ogromna a onda idu brda i brda pod avokadom, narandzama ili necim drugim i sve pripada jednoj porodici. Ili vidis nesto kao vrh Cemernika (ali ima kuce) pa je ogradjeno zicom i onda vidis krave kako pasu. Uz put sam videla i kako izgleda kojot. To je jedno malo kucence koje je jedva pola metra dugacko, ja sam mislila da je to nesto kao vuk veliko :) Da li znate da ovde kada udjete u gradski autobus prvo sto je pristojno je da se kaze "dobro jutro" ili "zdravo" soferu pa onda on saceka da ti sednes pa tek onda nastavi dalje. Pa ne moras da ustajes ranije ako silazis, samo povuces zvonce i cekas cak dok se otvore vrata a onda lepo kazes "hvala" soferu. Inace, dok zapitkujes sofera za bilo sta autobus stoji, niko se ne ljuti i na kraju te sofer tako lepo uputi tamo gde treba da ispadne bolji nego vozac taksija. Ove nedelje je voda opet izbacila bele kitove - mrtve. To se ovde izgleda bas cesto desava. Pre 2 nedelje bio je jos jedan. Ne zna se razlog zasto su uginuli. Ali su obadva puta izbaceni u La Jolli gde je strasno stenje. Kuca koju su Dajana i Melencio hteli da kupe (200 000$) je pre neki dan poskupela na 220 000$ (zbog potraznje). Tako se ovde ponekad postaje bogat. Naravno da kuce ovde nije mnogo vazna kao nekretnina nego zemljiste. Svi hoce u Kaliforniju zbog uslova zivota. Eto i ja ;) Jesam li vam pricala da je ovde jedna Marija iz Dzepa (moj kraj) koja je uhvacena da prelazi meksicko-americku granicu pa je bila mesec dana u zatvoru a sada je slobodna dok joj ne jave iz Imigracionog sta i kako dalje. Eto jedan od nacina da se dodje u Ameriku i Kaliforniju (a posle nadjes polja paradajza, radis kao Meksikanci i ... Inace, teski poslovi kao sto je gradnja kuce (ne zidar vec uvek pravis kucu od drveta) gde se radi i po 10-12 sati dnevno je strasno dobro placen posao. Deni mi je poslala CD iz Floride pre tacno 2 meseca i tek danas je stiglo ovde :) Eto, imamo bolju postu - ako nesto ne stigne na vreme mi bar znamo da nas je postar pokrao :) Inace, imaju neke glupe masine za pranje vesa koje uzimaju vrucu vodu i nemaju pojma sa pranjem. Takve kostaju oko 400 $ a ako kupujes neku je kao nasa i odlucno pere ona kosta 1500 $ ;) Ali zato imaju dobre frizidere - oni ne prave led i nikada se ne ciste. Da priznajem ili ne? Dok sam bila na Floridi imala sam vremena pa sam ponekad i gledala sta ima novo u Jugoslaviji ali sada imam svoje brige tako da nemam pojma sta ima novo kod vas tamo. Cak se i iznenadim kada mi kazu da su bile neke bombe u Pristini ili kao sad kada mi je Jim rekao da Amerika opet hoce da bombarduje Beograd. Secam se kada sam videla neke snimke sa Kosova da sam samo pomislila - gle ovi se jos uvek biju :( Posto uopste ne koristim telefon moj racun za prosli mesec bio je 0,76 $ dok je Mariolin ukupni racun bio 178$ (ali je svaki cas zvala Jugoslaviju). Sto ce reci - telefon je dzabe sem ako ne zoves druge drzave. Za mamu - jedno 3-4 kuce od mene je jedan fikus velik kao neka mala kucica pa ja svaki cas kidam grancice i pravim pelcere. Valjda ce da uspe. Inace, fikus ovde raste napolju sasvim normalno. ___________________________________ Ovo pismo je od prosle nedelje, nisam stigla da vam ga posaljem pa se vise i ne secam sta sam pisala. Juce smo isli da istrazujemo plaze pa smo to i danas radili. Videla sam i Point Loma, deo San Diega (veoma blizu centra, lici na poluostrvo i skoro celo je pod prelepim kucama a onda ide vojni deo do kraja. Vidis centar kao na dlanu, da slikas za razglednice pa da se ubijes. A svuda okolo stene, pustos (ko da nisi u centru grada) a onda ide ogromno vojno groblje (bas je ogromno) za sve koji su poginuli u drugom svetskom ratu i kada se vracas onda pocinju vojne kasarne itd. Pa vidis celu marinu sa milion brodica, jedrilica, i jos toliko surfera u okeanu (ima ih vise nego riba). I tako, jos jedna prodje nedelja... Ako ste zabiravili, ja sam ovde tacno pola godine!!! Ni ja sama ne mogu da verujem u to... ______________________________________ Ja, kao sto rekoh ranije, nemam vremena da mislim na Jugoslaviju i na "dogodovstine" koje se tamo desavaju, ali na vas mislim stalno, stvarno stalno (tu su cak i Sasine maramice koje mi je dao na rastanku i koje jos uvek cuvam (nema potrebe ni da ih potrosim, svuda ima papira i maramica na pretek) i tako ih nosim uvek sa sobom u torbi. Ipak ste bili deo mog zivota poslednjih godina da bih vas zaboravila (pa po ceo dan smo bili zajedno). Da li znas da se najcesce secam kada smo bili jednom na Kalemegdanu, sedeli na onim klupicama u krug i pricali kako da nadjemo neke kasete pa da naucimo engleski. Nema vise ni sladoleda :( Tu je i Radin "Mali princ" :( Danijelina "Beograd" casa... Ponekad citam Davorova pisma i cini mi se da ga cujem kako sve te reci izgovara :( Zao mi je sto Sasa i dalje popravlja te krntije (sigurno za dzabe) i gleda da skrpi parice za tu kucu :( Znas, idealno bi bilo da smo svi opet zajedno ali ovde, stvarno bi mogli da nesto uradimo :( Ne mogu ni da verujem, ja sam sada ovde vec skoro punih 6 meseci! Ponekad mi se cini da sam juce bila kod kuce a ponekad mi se cini Jugoslavija kao neki sasvim drugi zivot koji sam ko zna kada zivela pa se sada samo secam. Ne mogu da vam kazem koliko mi moji nedostaju ali je zivot tako brz i uvek se nesto desava da je sreca sto nemam mnogo vremena da padam u depresiju kada mislim na mamu, tatu... Kada dobijem pismo od njih tek posle dan - dva placem dok gledam slova. Ali je zivot ovde stvarno mnogo "laksi" zbog dobrog vremena a i zbog svega sto mozes da imas pa te to brzo povrati iz depresije. Mnogo mi je teze kada procitam da me mama stalno sanja i da brine za mene, lakse bi bilo da brine o necemu drugom. Ostane ti samo zelja da dovedes ovde one o kojima mislis pa makar da vide kako sve ovo izgleda. Dovoljno je da se setim kako je Beograd depresivan u jesen i zimu :( A kad samo pomislis da je ovde dovoljan sator pa da mozes da zivis tako godinama onda ti je bas krivo jer cak i u satoru ovde bi zivot bio 100x bolji nego tamo :( Danas smo se setali Imperijal plazom cak do Meksika tj. do usca jedne male recice u okean. Plaza je bila potpuno prazna a kada se priblizis tom delu gde je ograda (metalna je i mozes da se rukujes sa ljudima ili da pricas sa njima) a onda odmah ide grad Tijuana i kuce (cak uz samu ogradu). Odmah tu je stadijum - arena za borbe sa bikovima, zgrade, kuce, kuce, kuce... Koliko li kosta pogled na USA? Jim mi je pricao da tu mozes da naletis na mrtva tela Meksikanaca koji se ponekad udave pokusavajuci da preplivaju :( On je pola Meksikanac i kad on kaze da bi se sakrili u tockove automobila kada bi moglo samo da predju granicu onda shvatate koliko je tezak zivot dole kod njih :( Odmah tu je velika mocvara (ja bih pre rekla bara) koja je zabranjena za ljude i gde zive ptice svih vrsta. I tako gledas Meksiko preko bare (ako si na obali onda mozes da dodjes do samog Meksika a ptice ptice ostaju dalje od obale). O sebi, evo zavrsavam (bas nemam vremena da citam jer radim od 7-7 ) NT Workstation 4.0 jer bih bas volela da jednom kada procitam to nekoliko puta probam da polozim MCSE (pa ako to bude dobro onda NT server 4.0 pa Enterprice, TCP/IP ... ukupno 6 ispita za Sistem inzenjera. Ali cak i ako polozim samo za Workstation i Server nije lose. Ovde se ipak previse trazi MCSE, i oni ne traze da ti znas to vec da imas polozene ispite. Jim ima 3 racunara i svi su u mrezi i stalno menja operativne sisteme (po potrebi) dok uci (server je povezan kablovskim modemom za provajdera). Spremio je i mnoge stvari za jos 2 racunara ali nikako da ih zavrsi i postavi. Nazalost, nijedan jos uvek nije moj ;) Ja sam upravo ove nedelje skupila tacno 1000$ ali mislim da cu morati da ih okrnjim jer nemam vise ni dinara. Inace, Mariola mi je objasnila kako ovde srednju klasu od beskucnika deli samo jedan jedini cek :( Ako se bilo sta desi tvojoj plati a ti otplacujes kucu i nemas za taj mesec para odmah te isutiraju iz kuce, odmah placas globe, odmah sve sto si kupio dok si bio u minusu se racuna kao duplo veca suma i tako skoro momentalno postajes beskucnik :( Shvatila sam i kako se otplacuje kuca ili stan. Npr. kupis kucu na 30 godina kao Mariola i Jovan. Oni je otplacuju godinu dana i za to vreme platili su 12000$ a od toga je samo 700$ deo za kucu, sve ostalo je interes. Kroz 15 godina kada plate 12 000 $ za jednu godinu 6000$ bice kredit a 6000 $ ide na otplatu kuce... Naravno, poslednje godine od 12000 $ jedno 700 $ bice kredit a oko 11000$ bice otplata kuce. Jednostavno, kao kvadrat gde imate dijagonalu od levog gornjeg kraja do desnog donjeg... Naravno da ako se predomislis i hoces da kupis drugu kucu onda ti se uplacene pare vracaju ali kako moras da platis oko 15 000$ onima koji rade prodaju-kupovinu onda i nije bas tako malo. I najvaznije sto sam zaboravila, uvek moras da imas najmanje 10% kes kada pocinjes da kupujes kucu (oko 5% je za stanove, zavisi od kompanije). Nemoj slucajno da mislite da je lako bilo sta kupiti na kredit - da bi se dobio kredit od banke tvoj racun u banci mora da bude savrsen (minusi ne dolaze u obzir). Tako mnogi ljudi koji mozda i imaju tih 10% za pocetak ne mogu nista da kupe jer ne mogu da dobiju kredit :( Ljudi koji kupuju kuce za kes mogu da se izbroje na prste. Ako hoces sve da znas o ovim i slicnim stvarima ( to se zove Real Estate ) onda mozes da ides na kurs od 4 meseca gde se uce sve te stvari i svi zakoni oko toga u Kaliforniji pa ne mora posle da placas advokate i njihove astronomske cene. Da je zivot nesiguran vidis i po Jovanu i Marioli, oni su nekada ziveli u svom stanu i bili vrlo bogati a sada jeste da kupuju sebi kucu ali zive veoma prosecno. Cak Jovan nije imao posao 3 poslednje nedelje (od toga 2 nedelje nisu radila njegova kola pa nije mogao na posao (odatle vidite sta kola ovde znace)) i to je bilo dovoljno da budu u minusu i da im je sve blokirano. I istog trenutka kada je ubacila depozit u banku (banka je registrovala da je nesto ubacila ali ne i sumu jer je petak uvece) njoj je bilo omoguceno da kupi benzin na pumpi vec posle 3-4 min. Inace, pustanje ceka bez pokrica je ovde strasan "zlocin" i bolje da to ne probas da radis. Danas smo bili kod Jimovog druga iz detinjsta i odmah vidis kako zive Ameri koji su prosecni ili malo ispod toga :( Imaju kucu ali je stara i tu zive svi clanovi porodice :( I sve je pretpano, staro i odmah te prodje volja da ostanes u Americi jer se plasis da to moze i tebi da se desi :( A za razliku od njega Jim ima svoj sopstveni stan i sve je strasno lepo sredjeno (on je jedino dete). Danas sam saznala da je Jimov prijatelj pre 2 godine radio u restoranu a onda je jednog dana neki plackas upao u restoran zbog para i ubio ga... "Pit i to je Amerika"... I da li znate da ovde skoro ne postoje osobe koje ne rade bilo sta. I svaki posao se ceni, i svako se postuje ko god radi pa makar cistio i ulice. Ode je vaznije raditi i zaradjivati pare nego biti nezaposleni doktor. I svaki dan bez posla je gubljene para... _________________________________________________________ Ovde ima 3 mesta sa zivotinjama gde je lepo da se ode: Wild animal park, ZOO i Sea World... Ja imam godisnju kartu za prva dva. U treci jos nisam bila mada imam 2 karte ima vec skoro 8 meseci ali nikako da se nadje vreme pa da se tamo ode. ZOO je jedan od najpoznatijih u svetu a od pre dve nedelje imaju i malog pandu. Mali je kao malo mace kada se omaci. Wild animal park je ogromna dolina u kojoj su zivotinje u prirodnom okruzenju, imaju ogradu ali imaju i toliko prostora da se ne osecaju u ZOO. Vozis se vozicem okolo oko 55 min da bi sve to obisao i video, moze da se ide i velikim kamionom medju zivotinje i da se maze zirafe i nosorozi... skoro sve antilope, bizoni, zirafe i ostali su "zajedno" i nemaju nikakvu ogradu izmedju, dolina (koja je sastavljena od 3 male doline) je bez ograde za njih. Cim cujes da se obilazi 55 min bude ti jasno koliko je veliki park. Ako vas uopste interesuje, ovde sam ukupno gledala 3 filma sa Radetom Serbedzijom... Jedan je o mafijasu medju Rusima, jedan je film koji se tek daje u bioskopima sa Nikol Kidman i njenim muzem, uvek mu zaboravim ime :( i zove se na engleskom "Eyes wide shut". Jesam li rekla da imam paradajz na terasi, donela sam ga dok je bio mali iz Viste a sada je skoro do moje brade i ima vec na prvom "spratu" 5 paradajcica, na drugom 3 i jos dva "sprata" se spremaju da cvetaju. Tek da imam nesto da se o cemu da se brinem i da kazem "to je moje". Pored njega je hranilica za kolibre, pa mozes da ih posmatras dok lete i piju sok iz hranilice, izgledaju kao veci bumbari i nikad ne sede dok jedu. Kolibri su jedina ptica koja moze da leti: gore, dole, napred i nazad i teska je samo nekoliko grama. Inace, za vreme zime i oni se sele na jug (kada zive na severu, ne znam za San Diego) i u prolece se vracaju na isto mesto, na istu hranilicu i sto je najvaznije istog dana u godini. Mama nemoj da brine za mene ovde, hrana je fina tj. ja jedem samo ono sto volim. Jos uvek ima lubenica i jos uvek su jeftine. Inace, ako vas interesuju cene: hleb od 1-2,5 $ (zavisi koji) mleko 3,5 $ (skoro 3 litra), paradajz 1-1,5 $ (i uvek izgleda vestacki a ne kao kod nas), paprike (crvene babure) 2 komada za dolar, male dinje 2 komada za 1$, breskve 1$ za 1 funtu (to je oko pola kilograma), mnogo jedu tikvice (3 komada za 1$), isto krastavci, babane 0,5 $ za pola kilograma, 3 veze zelenog crnog luka 1 $, 3 glavice crnog luka (ovde ga zovu zuti) 1$, Coca-cola 6 konzerve za 1,3$, cestitka sa kovertom 2$, lubenice su jos uvek jeftine 15 centi za funtu (pola kilograma), nemaju beli sir nigde i uvek kada kazu sir misle na neku vrstu kackavalja, sok 5$ za 3,5-4 litara, sapun 2 komada za 2,5$, pasta za zube 2,5$, majce bele oko 6$ a sa sarama idu i do 10 $ na ulici a ako kupis u prodavnici onda su 15-20$, farmerice Levi's su 30$, Starke patike su 30$ dok su ostale (kao Nike) i do 50$. Lepe cipele su preko 50$ a kvalitetne duboke (zimske) i do 100$, benzin je 1,5 za 1 galon (3,5 litara). Iz ovoga mozete da shvatite zasto Amerikanci gledaju da "stede" i kupuju samo jeftino, ako kupis sve sto je po normalnoj ceni a imas normalnu platu - nemas za normalan zivot. A cim kupis nesto na rasprodaji - ono traje par dana :( Ovde se struja ne trosi mnogo ali sam cula da u Cikagu zimi se placa i do 180$ mesecno. Ovde je valjda prosek oko 30$ ako se ne zimi ukljucuje grejanje (znaci samo sijalice i nekoliko puta da ukljucis sporet i da se kupas). Telefon mesecno dodje oko 40$ ako zoves samo unutar San Diega, ali sve ove cene su nista u odnosu na takse i poreze na plate i u odnosu na stanarine ili troskove kada si bolestan. Evo jedne price, jedan Meksikanac je spasao 8 osoba iz kuce koja je gorela. Posle je bio u bolnici samo jedan dan tj. noc gde su mu radili nesto oko disajnih organa. I dosao mu je racun od 17000$. Znaci heroj a treba da crkne da bi to otplatio. I covek prstao da jede i da spava od muke. I prica o tome bila u novinama i onda mu je nepoznati darodavalac poslao cek na 12000 $ (sto se ovde mnogo ceni jer inace svako ko daje pare ustvari reklamira sebe i nije nikakav darodavalac) i tako ga spasao. Odatle se vidi sta su bolnice i lekari ovde. ____________________________________________ Isli smo na Big Bear jezero. To je sever-serveroistok od San Diega. Sve je kao u San Diegu (pustinja) a onda se naleti na planinu pa kako se penjes navise sve se menja i posle pocinju borovi i hrastovi. Neverovatno je lepo (podseca na Kopaonik, mislim da je i iste visine) mada se odmah pitas od cega ti borovi zive kada rastu na cistom kamenu. Krivine su strasne i plasis se da pogledas dole mada je vidik fanta- stican. I kao da vise nisi u Kaliforniji nego negde u Kanadi. To jezero i "brdo" iznad njega su veoma poznato skijaliste a kako ima turista kad god hoces onda i zicara radi po ceo celcati dan, ljudi idu gore a onda se vracaju biciklama ( ne obicne nego one planinske jer je strmina strasno velika). Mi smo platili kruznu voznju zicarom ali ja nisam imala hrabrosti da se i vratim njome pa smo se vratili peske, ne mozes da verujes da ipak negde u Americi postoji neko mesto gde mozes da se setas po planini i da se ne plasis ljudi ili tih planinskih lavova. Ima jedno 6 zicara ali ona kojom smo se mi penjali je najvislja. Ja, iskreno, nijednom nisam smela da bacim pogled ispod sebe a tek kada se to zbog necega zaustavilo i kada je ona stolica (za 4-oro) pocela da se ljulja... brrrr... Imam jedno par slika, mozda ih jednom vidite... Ne valja jedino sto je to malo dalje pa se ipak umoris dok vozis (Djim je ukupno vozio 240 milja sto mu dodje oko 240X1,6 - 360 i vise kilometara. Planina je visoka oko 9000 feet sto mu dodje nesto ispod 3000 metara sto se i primeti po zujanju u usima. Sam gradic je prelep (ocekujes jedno 10 kuca a ono ne postoji prostor izmedju dva bora gde nema male kucice. Cak i kada gledas sa vrha tek kada malo bolje obratis paznju vidis krovove, krovove. Dok se vozis uzbrdo cini ti se da je sve pusto kad ono... malo bolje zagledas i vidis opet krovove. Nema mesta gde se ovi Amerikanci nisu posadili ;) ___________________________ Jutros smo isli da vidimo neki ulazak u kanjon koji je dugacak oko 20 milja (vise od 30 km) gde Dzim hoce da ide (moras da se penjes uz stene i da tamo provedes bar 2 dana) pa da vidi kako i gde pocinje. Ici ce tek kada postane hladno jer je sada preko 40 C. I tek na pola puta se on seti da na tom autoputu ima border patrola (San Diego ima tacno 4 rampe - border patrole) i jos milion kola koja setaju i hvataju ilegalce. I tako ti mi njih vidimo sa druge strane trake, prodjemo, i posle pocne Dzim da me uci da kazem "American" bez akcenta i posle 100 pokusaja posto nije uspeo on resi da se vracamo nekim drugim autoputem koji ide uz samu granicu sa Meksikom i ako te tamo bilo ko od njih sretne ne gine ti razgovor sa njima. Misli on, misli i onda se posle toga ipak okrenemo i vratimo istim putem. Sva kola se poredjaju u jednu liniju (jer tu nema mnogo automobila) i on svakoga zagleda, i po potrebi zaustavi i zapitkuje. Mi mu nismo bili sumnjivi i samo je mahnuo... eh... To je treci put da srecem border patrolu, prvi put je bilo nekada davno u Anza Borego pustinji gde patroliraju i hvataju one koji pokusavaju da predju preko pustinje (ako ih oni ne uhvate, tu su zmije, panteri, pustinja, zedj :( i tada im isto nismo bili sumnjivi), drugi put je bilo prosle nedelje kada smo isli na Big Bear jezero i na izlasku iz San Diega na tu stranu imas 2 patrole (velike, kola se redjaju u nekoliko linija, ali zbog mnogo Amerikanaca tu zagledaju samo Meksikance a pustaju sve ostale bele koze) tako da tu nismo ni razmisljali niti se strecali. Ali danas, kada smo videli da ima samo 1-2 kola u liniji bas sam se prepala. Odatle se vidi da ako si vec u San Diegu i ne izlazis nigde pa jos radis kao ja u kuci - nece nikada ni da te nadju. Inace, San Diego je najveca milicijska stanica bas zbog toga... znaci, imas pravi granicni prelaz (najveci na svetu gde nikoga ne gledaju kada izlazi a kada ulazis samo ponekad kada si sumnjiv pitaju jesi li Amerikanac (ustvari pitaju ko si pa ti treba da kazes da si Amer i odmah po akcentu te hvataju) a onda imas jos 4 isto velike patrole (prolaze) gde je isto kao na granicnom prelazu cime se potpuno pokriva izlazak iz grada na sever i ulazak u grad sa istoka pa ako tu ne prodjes ti ostajes u pustinji sa zmijama i panterima. O njihovim kolima na svakom cosku i da ne pricam. Eto... posle ovog strecanja nije mi do opisa tog dela Kalifornije i puta kojim se ide u Arizonu. Inace, za vase obavestenje, ja sam ovde tacno godinu i 3 dana... A kao da je juce bilo... _________________________________________ Pre 2 nedelje smo se setali Los Penjaskitosom, to oni ovde zovu kanjoj ali je to ustvari dolina sa potokom a okolo su brdasca na kojima su kuce. Lep, sirok put a okolo koliko hoces staza za bicikliste ili za konje (na pocetku mozes da iznajmis konje za jahanje) koji treba da vodi skoro do okeana (mislim da tamo pri kraju ima nesto kao mocvara pa ne ide bas do kraja) i koji je ukupno dug oko 7 milja (11 km) i mi smo pesacili "samo" 3.5 do jednog vodopada i nazad. E tamo smo videli: jelena, kosutu i lane. Kako se samo jelen uplasio i kakve su mu samo bile lepe, velike oci dok nas je gledao jedno par sekundi pre nego sto pobegose. Prekjuce smo onda isli u drugu setnju (ispasce da se ja samo setam jer ne spominjem da sam radila 12 dana uzastopno) i bilo je malo vise opasno jer smo isli kroz zbunje a tamo ima onih zmija zvecarki koliko hoces. Posle smo nasli opet sirok put (pozarni) dok nas nije zaustavio randzer i upozorio da je to privatno vlasnistvo i da treba da idemo odatle (a pre toga smo videli njegovu kucu na vrhu brda sa koga se vidi celo jezero Hodge, verovatno je gore prelepo). I tako mi napravismo krug pa nazad kuci. Za to vreme smo videli jedno 7-8 zeceva i na kraju 2 velike ptice trkacice (road runner). Juce smo isli peske do istog jezera ali smo ga obilazili mnogo tezom stazom (nije vise put) i toliko je bilo tesko (koristis i noge i ruke i ponekad skoro puzis) da smo 3 milje (oko 5 km) presli za 3 sata. Na kraju je brdasce koje je kao neko veliko poluostrvo u tom jezeru i na vrhu je zastava. I mi tu malo odmaramo kad ono - jelen. Ne da je bio lep i ne da je lepo skakao preko zbunja!!! Ja sam mislila da jeleni normalno trce a da je to samo u crtanim filmovima kad ono... I odskakuta on lepo u zbunje... Onda mi krenemo nazad (a muka te hvata koliko treba da se opet pesaci) kad ono neki bracni par se penje odozdo, kao videli nas gore, videli i oni jelena pa dosli da vide kako je... i oni nas prevezose na drugu stranu jezera kanuom. Kanu je posebna prica, materijal je tako tanak da kada sednes ili pipas nogom a ono dodje tanak ko kesa... I nas cetvoro u kanuu za dvoje, hehehhe, trebalo je da mi vidite lice :)))) Prvih 10 zaveslaja ja sam mislila da cemo da se prevrnemo ili da cemo da propadnemo kroz dno, kad ono... eto nismo. Druga strana jezera ima veliki, sirok put koji koriste biciklisti i ja se bas pitam kako nikog tamo nema da pesaci kao ono kasnije ukapiram da je to oko 5 milja i da nikome ne pada da se tamo seta. I posle svake uvale ja mislim da smo blizu kraja kao ono jos neki zaliv, jos neka uvala... Pesacili smo drugom stranom po skroz ravnom putu jos citava 3 sata... Inace, tamo gde radim prvi komsija je zena iz Irana, pa kad smo kod nje ostavljali cvece (zaprasivali su kucu ispod satora koji pokriva celu kucu ) i kad je cula odakle sam a ona: "Jao, pa ti ces da me ubijes"! Pognula sam glavu, nasmejala se ponizno: "Ma neee"... A da bih "dokazala" njenu tvrdnju rekla sam joj da sam poznavala Shahrama iz Teherana koji je studirao stomatologiju i bio godinama u Beogradu. Ne znam da li je to promenilo njeno misljenje o meni ali vise nije pricala sa mnom, samo se ljubazno osmehivala. Nikako da vam kazem i da ovde ima svakoga dana u dnevnoj novini Hogar Strasni, Deniseve vragolije, Snupi, Garfild i mnogi drugi "crtaci". Nedeljom su u specijalnom dodatku i u boji, inace su crno-beli. Zimnica, to se ovde ne sprema, za americke plate hrana je veoma jeftina i ne gubi se vreme na pripremanje ako moze jeftino da se kupi (a onda ta brza hrana pravi probleme tj. debele ljude). Sve je u teglama, u kesama, iseckano, pripremljeno, kupi i jedi... cak imas i posebne delove prodavnica gde se prodaju vec gotovi sendvici, salate i jela koja su samo za taj dan za rucak. I to samo za rucak od 1-2 sata kada se ima pauza, posle se sve verovatno baca. Ali zato mozes cesto i da se zarazis, zato je ipak bolje da se kuci priprema (i gubi vreme koje ionako nemas). Paradajz koji sam imala na terasi je tresnja paradajz tj. mali je kao tresnja, vec smo odavno pojeli crvene a ima jos malo zelenih ali je to kraj jer su noci hladne (mada je danju temperatura jos uvek 35-40 C (neki Santa Ana vetar (suv, topao) duva iz pravca Anza-Borego pustinje u ovo vreme) i sve je suvo, tesko se dise mada je prvi nalet gripa vec prosao. Pravo indijansko leto. Svi su jos uvek u sorcevima, majcama. Danas sam bila napolju jedno 15 min i pobegla sam kuci jer je vrucina bas velika. Sledece nedelje ovde je Halloween, veoma popularan praznik za decu kada ona kucaju na komsijska vrata i dobijaju razne cokoladice i bombone. Nose maske, obuceni su kao duhovi i kao da se takmice ko ce da izgleda ruznije i strasnije. Vec odavno su ispred mnogih kuca velike zute tikve sa nacrtanim ili izdubljenim ocima, ustima... Sto se tice pozorista... ja znam da ovde postoji velika zgrada pozorista a da li se u njoj daju neke predstave ili ne to ne mogu da kazem jer nema gde ni da otkrijem. Mislim da se sada negde daje Fantom u operi i to je sve. Ja nigde ne izlazim uvece, em se ujutru rano radi em smo mi jedno 20-25 min daleko od centra pa i ne razmisljamo o nekim izlascima. O barovima i diskotekama takodje ne razmisljamo, mi se setamo danju. Mislim da sam negde procitala da dolazi Sting ali mislim da je i to bilo pre mesec-dva. Pa tako je bilo i kada su bili Rolingstonsi, culi smo da su karte bile preskupe i to je to. Ovde i nije velika novost da ti neko tako popularan daje koncert, to je u YU dogadjaj godine da neko popularan dodje ili da se ide cak u Budimpestu. _________________________________________________________ Daklem... Juce smo se nasli (sasvim slucajno i bez planiranja) na jezero Kujamaka gde su strasno lepe sumice i stazice ali... ima pantera :( i napadali su i ubijali ljude :( I tako... mi krenemo u setnju stazom (ali bez mape) i idi i idi... i idi i idi... nema kraja... a suma od nekih starih visokih borova, vetar duva, nosi one iglice pa kad padnu na zemlju a ono cela suma odzvanja. I po savetu pricaj glasno, pricaj ali toliko se umoris od pricanja i od hodanja (ali najvise od straha) da smo jedva dosli do neke male raskrsnice gde se staza racva na dva dela. I kaze, levo 3 i nesto milje a desno 1.6. Naravno, mi krenemo kracom jer vise ne mozes da podneses strah. Blizu potoka tragova koliko hoces i vise nego ocigledno da su od pantera, ja se pravim da ne vidim i ne pricam Dzimu; on vidi nesto veliko u sumi ispred nas ali pokazuje kako to i nije tako veliko (a sinoc pokazuje da je bilo duplo vece nego sto mi je rekao u sumi). Po savetu pricas sto glasnije da ne bi naleteo na zivotinju i iznenadio je jer je onda jos opasnija a i ako pricas ona se sklanja. Setis se da si porosle nedelje slikala pumu u kavezu i da nisi mogla ni tada da joj vidis glavu a kamoli slobodnu u sumi pa ti oci od straha jos vece :( A svuda samo malo prasine, toliko su misevi i oposumi brzi kada beze od tebe. Toliko sam se setala Cemernikom ali nikada nisam videla strasniju sumu - nikada. U trenutku kad smo videli grupu ljudi izasli smo na siroki put. Da ste samo videli kako smo se smejali od srece - konacno se zavrsila nocna mora... Inace, ja ne haluciniram tako da sam lepo cula "veliku" buku daleko iza nas u jednom trenutku. Eto, a neko slavi taj Halloween gledajuci filmove strave i uzasa. Kad smo konacno izasli na taj siroki put, posle grupe ljudi naisli su biciklisti pa je sve bilo mnogo lepse i konacno smo pesacili kao normalnni ljudi. I tek kada smo mislili da je kraj nasli smo pravu pravcatu asfaltiranu stazu koja vodi na vrh planine i mada je to jezero bas daleko odatle se vidi i okean i Salton more i skoro cela oblast San Diega. Naravno da smo se bez mnogo price slozili da na tako nesto necemo vise da ponavljamo bez bar jos jednog coveka... Kratko, mozes da budes i kralj ali u takvim prilikama bas se osecas sicusno i vidis koliko je "priroda" tj. neke druge zivotinje jaca od tebe. Naravno da se podrazumeva da za vreme tog putesestvija nismo stigli da nesto uslikamo jer se nismo ni setili toga tako da smo ostali bez slicica i uspomena iz te sume :() Eto to su novosti za ovu nedelju... _________________________ E sada gledam u spisak koji pravim tokom nedelje o tome sta da vam pisem za vikend... Ja sam se ovog leta vise puta setala okeanom ali samo 2 puta sam bila u kupacem i samo jednom smo usli u okean i tada sam videla veliku ljubicastu meduzu jer su u to vreme harale obalom i na stotine ljudi se zalilo da su ih "okrznule" i kako to strasno boli trazili su pomoc od lekara. Ali je dovoljno da ogrebotinu premazes alkoholom i to je sve. Ova koju sam ja videla je bila mrtva ali cak ako vidis i taknes bilo koji njen pipak ima da se "opeces". Ova je bila malo vise od pola metra u precniku i pipci su joj bili duzi od mene. U toku leta blizu obale dolaze i ajkule (vecinom koje ne jedu ljude) i to je sasvim normalno. Ali pre jedno 2 nedelje se toliko njih skupilo blizu obale (na hiljade) i to samo blizu obale La Jolle pa su ih slikali iz helikoptera. Kao neka linija od par njih a linija je dugacka ihaha... Bas me je zbunilo sto ne prave neke grupice nego bas takvu neku linijicu. Najlepse su leopard ajkule. Inace, bile su tu oko 10-ak dana pa su ljudi iz cele Amerike dotrcali da ih gledaju. Iz camca, helikoptera, neki na dusecima, neki su bezbrizno plivali i gnjurili sa njima i mazili ih. Ko je koliko hrabar. I koliko znam nije bilo nijednog incidenta. Jedino se ne preporucuje da bas stavis ruku u njihova usta jer onda bas niko ne moze da ti garantuje da nece da te capnu. Inace, dugacke su kao ja. Inace, ja ih nisam videla :( samo sam to pratila na TV i u novinama pa otuda sve znam. Kada je bilo to na naslovnoj strani novina onda je bila intervjuisana neka Vanja Ivetic (25) iz Cikaga kako vristi od srece sto je mogla cak i da ih mazi koliko su pitome. U novinama ima i jedan deo gde nedeljno pisu o svim zemljotresima, poplavama ili slicnim stvarima i tako su pre pisali o nekim kucicima sa Kosova (dva komada) koji su za vreme bombardovanja bili ostvljeni kuci i koji su tako hrabro branili kuce svojih gazdi Albanaca, ujedali i bili ranjeni od strane Srba i su sve to preziveli pa ih nazivaju herojima... Ko li je samo sedeo i gledao sta su oni radili? Sad malo o zemljotresu (7,1). Probudio me je ali je to bilo samo malo ljuljanje s obzirom na jacinu. Kako je hotel ustvari kucice na visokim balvanima koji vode u okean onda mogu da zamislim da je to ljuljanje cak bilo i jace zbog visine ali to nije zemljotres za koji bi ja mogla da kazem da je bio razarajuce jacine. Kako se ljuljanje malo produzilo, ja sam se spremila da ustanem :) Trajao je bas dugo. To je prvi zemljotres koji sam osetila za celu godinu. Valjda se nista ne oseca zbog drvenih kuca jer se ja secam velikog zemljotresa u Bukurestu kada je cela Srbija bila na nogama. Jos uvek pamtim koliko se treslo. Inace, centar ovog zemljotresa je bio u pustinji blizu Palm Springsa i nije bilo zrtava. Da se desilo u LA bio bi verovatno sravnjen sa zemljom - 7,1. Tek posle nekoliko dana primetili su ogromnu pukotinu u zemlji u pustinji i shvatili da je nastala zbog tog zemljotresa. Uzas. Znaci, epicentar je bio udaljen od mene kao Nis od Beograda, mozda i manje. ______________________________________________________________ Posle silnih izvinjenja otisli smo u veliki trzni centar - Fashion vally i tamo smo razgledali silne prodavnice svega i svacega i na kraju smo gledali "Sesto culo" sa Brus Vilisom i jednim malim deckom. Bas fin film (mene je licno pogodio) zbog "iznenadjenja". Kad smo vec kod filmova ako ste gledali "Top gun" sa... stao mi mozak... muz Nikol Kidman... e u tom filmu se radnja desava na vojnom Miramar aerodromu koji se nalazi izmedju nas i centra San Diega. I dok oni lete i izvode akrobacije mozete da vidite bas lepo okolinu San Diega- pustinje, zbunje, brda. Naravno, ja sam taj film sada prvi put gledala pa me malo rastuzio zbog bombardovanja i aviona ali eto volela bih da ga vidite da biste videli San Diego. Tu je i film "Jura park" o cudovistima i kraj filma se desava u San Diegu tako da na par minuta moze da se vide gradski autobusi i slicno... ali vrlo kratko. Posle smo bili u jednoj prodavnici tehnicke robe i videli smo te "ravne" televizore (Philips) ali smo gledali vise zvucnike i muzicke uredjaje. E, tu treba upamtiti tu kompaniju "Bose" koja se bavi time... Prvi su koji su napravili strasno male zvucnike a zvuk je fantastican. Zvucnici su kockice od po 6-7 cm i po dve kockice su zajedno. Levo, desno, i iza jos na dva mesta. Cak su nas uveli u neku malu salu gde je bila i prezentacija (kratki film) sa zvucnim efektima. I na kraju pomeri klasicne zvucnike a iza njih te male sicusne kutijice - da ne verujes u kvalitet. Sam uredjaj je tipa neke knjige velicine A4 a debele kao 2 sveske od 100 listova... I to je sve sto ti treba... I 3100 $. http://www.bose.com/products/home/home_theater/ Ako bas tamo nema sve informacije pocnite opet od http://www.bose.com Imas i daljinski a sto je najvaznije u jednoj sobi mozes da gledas TV a u drugoj da slusas CD i tako 4 sobe razlicite stvari... i iz bilo koje sobe mozes daljinskim da menjas sve sta hoces... I u toj maloj stvarcici jos staje i 6 CD pa biras sta hoces da slusas... Dosta za ovo vece... _______________________________ Znam da tamo hara grip pa da kazem da je i ovde bio strasan grip koji je ljude drzao i po dve nedelje ali ga ja nisam uhvatila mada je zena kod koje radim bila bolesna i mada sam ja uvek bila pored nje. Inace, ovde je danju veoma lepo vreme, i preko 20 C ali je zato uvece veoma hladno pa mora da se ima zimska jakna jer je oko 5-6C a na planinama koje su na jedan sat daleko odavde je padao i sneg. Sneg! :) Padao je proslog petka, mi smo culi da kao pada sneg na nekoj planini pa smo krenuli rano ujutru i na Palomar planini smo ga i nasli... Do jedno 1300 metara nadmorske visine je lepo i suncano vreme, i tek onda odjednom udjes u neku maglu i ... sneg... Sutradan je vreme bilo jos lepse pa smo mi isli na drugu susednu planinu (Kujamaka) i nismo ga ni ocekivali mnogo kad ono... bilo ga je duplo vise nego na prvoj planini. Ljudi su dovodili decu da se sankaju na plasticnim poklopcima od kanti za djubre, videla sam bar jedno 50 sneska belica (2 su bila licno moja) a posle smo se setili da se malo penjemo uz planinu tako da vec posle jedno 5-10 minuta smo nasli i dublji i bolji sneg ali je magla bila strasno gusta pa smo se vratili posle jedno sat vremena. Druga stvar koja se skoro desila a interesantna je je - Sea World... Posto sam imala 2 besplatne karte a niko nije hteo da ide sa mnom ja sam bila tamo dve nedelje uzastopno... A sta mi i fali, svaka karta vredi 39 $. Dovoljno je da kazem da kada sam se vracala autobusom pitao me jedan stariji covek- crnac gde sam bila pa kada je cuo da sam bila tamo samo je tuzno rekao da jos nikada nije bio tamo i da mu je to skoro zivotna zelja ali da je toliko skupo za njega pa ko zna kada ce da ide da to vidi. Ajde sada da malo pokusam da prepricam... Sea World postojiza sada samo u 4 grada i to: San Diego (Kalifornija), Orlando (Florida), Texas i Utah... Nije toliko veliki i moze da se obidje za jedan dan od jutra do veceri (mada je leti mnogo lepse jer se zatvara u 9:30 a zimi u 5). Pingvini, polarni medvedi, beli kitovi, polarne lisice, simulacija letenja helikopterom iznad Artika, neke veoma retke patke i guske... pa ide sou ptica gde razni sokoli, jastrebovi i svakojake pripitomljene ptice zabavljaju goste izvodeci svoje tacke (najcesce se prikazuje brzina kojom ptice grabljivice napadaju plen). Tu su i slobodni delfini koji mogu da se hrane i maze (kada ih pipnes a ono kao strasno hladna guma koja je toliko mazna da se sjaji)... posle toga je sou sa delfinima i sa crnim kitovima (drugog dana oni nisu ucestvovali) kada delfini skacu i po 10 metara u vis, preskacu konopce, skidaju kape gledaocima, potpuno kupaju prvih 8-9 redova gde su gledaoci (zato je i lepse da se gleda leti kada je vrucina i kada jedva cekas da te oni okupaju), tu je i jedna beba-delfin koja je vec pocela da ucestvuje u sou pa pliva skoro uspravno i perajima pozdravlja gledaoce :) Posle gledas neke bazencice sa morskim zvezdama svih vrsta, mozes da ih pipas, premestas... pa onda idu bazeni sa morskim listovima (strasno mnogo vrsta) a pored njih su elektricne jegulje. Moze da se ide u pod zemlju i da se isti bazeni posmatraju i na nizem nivou. Tako je i kod ajkula, prvo ih gledas iznad vode (one su unutra i sve je zamraceno jer one i inace zive u dubljim vodama) pa onda sidjes i budes u njihovom nivou i gledas ih kako prolaze ispred tvog nosa a vece su od tebe (ima i strasno malih i koliko ja znam od svih vrsta ajkula samo dve napadaju ljude) a oba puta sam videla jednu ajkulu sa strasnom ranom na vratu (bas su se bile poklale dobro :)) Onda idu foke (mnogo su glasne a i zbog mirisa ne mozes da budes tamo dugo), idu morske vidre pa akvarijumi sa ribama koje zive u slatkim vodama (crvene pastrmke, pirane... najlepse su male, slatke ribice koje mogu da se cuvaju i u malim akvarijumima... secam se i nekih potpuno providih ribica (vidis im ceo skelet i samo po jednu crnu linijicu u sredini gde prolazi hrana). Tu je i akvarijum sa ribama koje zive u slanoj vodi i ima ih strasno mnogo... kamene ribe, sipe, morski jezevi... ne znas koja je od koje lepsa... Posle toga je otprilike vreme da se gleda sou sa fokama... tu je jedna mala recna vidra (Opi) koja donosi sve sto joj narede, pa su tu dve lepe vidre i jos jedan veliki morz na kraju. Interesantno je da su zivotinje bas lepo trenirane jer se nikad nista od stalne price i muzike ne menja... i bas je cudno kako one sve rade bas kad treba (ni sekund kasnije ni sekund ranije). Tu je u sredini i toranj sa koga se vidi skoro sva okolina San Diega pa cak i neka brda u Meksiku. To je veoma kratko i traje samo 2-3 minuta a za sve to vreme se taj deo sa putnicima okrece i ti razgledas okolinu (taj toranje se vidi i od kuce gde radim pa tako i znam za vatromet nocu). Posle toga mozes da se vozis ski liftovima preko zaliva a tu je i nesto "za decu" kada sedis u velikim gumama " i plovis niz strasnu "reku", prolazis kroz tunele pa na kraju skoro uvek zavrsis mokar (to me nije interesovalo). Najveca atrakcija su kitovi ubice ili orke... a jedan od najpoznatijih je Shamu... on je rodjen u Sea World-u i sada vec ima i svog naslednika koji zajedno sa njim ucestvuje u sou. Znaci, najlepse je gledati taj Shamu sou. Ucestvuju 4-5 trenera i svaki je za odredjene tacke. U svakom slucaju kad tako veliki kit skoci iz vode pa opet sljusne u vodu - prvih 10-15 redova ostane potpuno mokro... Najlepse je kad jedan od trenera pliva a kit ga izbaci iz vode strasno visoko i onda oboje u isti moment padaju u vodu. Ili kada Shamu izroni iz vode a trener je na njegovom nosu i tako stoji i dok kit skace iz vode i dok pada nazad. Ili kada trener surfuje na kitu, ili kada kit pliva i polako se okrece na trbuh i tako pravi krugove a covek sve vreme hoda i "okrece ga"... Nova godina se ovde skoro i ne docekuje (a i sta da je docekujes kad znas da je ceo svet vec docekao (tako sam je i ja cestitala vec u 3 popodne kada je i dosla u YU). Uvece smo odgledali par iznajmljenih filmova i tako je prosao docek. Za nase Badnje vece sam isla uvece u nasu crkvu i videla sam toliko naseg sveta sto nisam videla za celu godinu. Cak i oni koji nikada ne dolaze dodju za Bozic i Uskrs. Jedino sto je tako velika guzva da niko nikoga ne vidi i jedva imas vremena da kazes "zdravo"... Kako nije bilo mesta mnogi su odmah i otisli kuci. Za one koji su mogli da udju u "kuhinju" bili su besplatni kolaci (pojela sam 3 mala tanjirica), davala se i grejana rakija a neki su uzimali i pravu veceru... Palio se badnjak, bacali su se orasi i lesnici... Bila je cak i mala priredba za malu decu pa im je deda Mraz davao poklone... __________________________________________ Ajde, nagovorili su me... U Las Vegasu smo spiskali bas puno para za kratko vreme. Prvo poslepodne smo proveli trceci od hotela tj. kazina do kazina i na kraju smo cak i videli neki sou (bas bezveze, Holivudskog tipa sa pevanjem i igranjem (samo je deo sa pravim cirkusom od 5 min i sa ljudima koji igraju udarajuci cipelama o pod (kao Fred Aster) bio dobar. Previse svetla i svetlostnih efekata za mene... Ali je i bio jeftin, sa popustom od 50% kostao nas je 60$. Ostali pravi i vredni kostaju preko 150$. Drugi dan je poceo doruckom u Bally-ju Onda smo otisli u jedan kazino i ja sam tu uzela zetone za 25 dolara da bi videla kako se to kocka. Slot masina, ubacis, pritisnes da se okrene koliko moze i to je to... i tako dok imas para. Tu sam se stvarno naigrala jer obicno potrosis pare za 5 min ali sam ja imala neku srecu i te moje pare su trajale 4,5 sata! Dobijala sam malo, gubila malo i uvek sam imala para da nastavim. Dok se kockas nude ti besplatno pice po zelji :) Na kraju sam vrlo brzo izgubila te svoje zetoncice tj. parice, iznervirala se i izgubila jos 20 za nepunih 5 minuta. :( Sutradan smo isli do Crvene stene, ja sam se pentrala tamo, razgledala, nasla neko bas retko cvece i uslikala ga :) Posle smo isli u neki kaubojski grad gde sam se ja vozila nekim malim vozicem i gledala mali zoo koji ima "cak" 3 bufala :) Onda smo isli u kazino-restoran Rio i imali odlicnu veceru za "samo" 56$ i samo se potvrdilo to sto se prica da tamo mozes da jedes dok ne crknes... za iste pare. Gledali smo soue u okviru kazina gde sve podseca na Rio De Zaneiro i Latinsku Ameriku... Sve je bilo lepo... A onda smo otisli u novi hotel "Mandalay Bay" koji inace kosta preko 300 (ali kada rezervises unapred pa jos nije vikend onda nas je kostalo 100). Na putu za Grand Canyon smo prvo videli jezero Mead i njihovu veoma poznatu branu Huver. Okolina je bas jedinstvena, cist kamen i to braon boja. I tako brda i brda od takvog kamenja cokoladne boje. I jedan mali putic vodi ulevo i mi skrenemo na 5 minuta i sidjemo do Kolorado reke i kad ono tamo topole i topole, bas lep mali parkic za kampovanje... Osim neverovatno ciste reke nema niceg bas interesantnog pa smo brzo nastavili dalje. A onda ide pustinja... Samo nisko zbunje i ponegde izgorela zuta trava i to je sve... I tako satima i satima. Posle smo presli na autoput 66 (to je taj njihov prvi autoput koji je spajao istok sa zapadom) i isli smo njime a on bas ide preko zemlje Indijanaca. A tamo - nista... Bas nista nema da se vidi, ako i vidis neki gradic na mapi to budu 5-6 kucice i to je to. Onda se zaustavimo da vidimo nesto kao pecinu koja je bas duboka i tamo provedemo citav sat mada nema bas niceg unutra :( A onda - opet voznja... Pa pocinju prave livade i onda vidis puno krava a ponekad i jelene (imaju cak i farmu jelena tu (zalosno)). Williams je vec na velikoj nadmorskoj visini i sve je zeleno i puno borova a onda opet neka pustinja sa zbunjem i vec pada mrak a mi se priblizavamo kanjonu... Neka planina sa San Francisko vrhom je jos uvek skroz prekrivena snegom :) U Grand Canyon smo stigli uvece bas kada je zalazilo sunce i gledali smo ga jedno 5 min. Posle vecere smo otisli u kamp. Bilo je kasno i hladno pa smo spavali u kolima. Ujutru u 6 smo bili budni da vidimo izlazak sunca, videli smo 3-4 mesta sa kojih se vidi lepo kanjon ja odem, islikam sva ta cuda. I tako... gledala sam Grand Canyon oko 15 min (tada smo na putu videli i jelene). I krenuli smo odmah za jezero Pawell.. vozi se oko 150 km, i tu smo podigli sator u 10 ujutru i ceo celcati dan ostali u kampu i samo isli 5 min do obale jezera. Jezero je prelepo i bas mi se svidjalo. Ujutru ja kazem, Brus je 60 milja daleko, Monument Valley 150-160m, gde hoces da idemo? I odemo do Monument Valley! Gledali smo indijance gde zive (beda!!! onako vise ne zivlje ljudi ni u planinama :( konji, njihove sestougaone kucice i sve to na goloj zemlji gde nema trave uopste :((( A kraj putinji ne vidis :( Ljubazni su, prodaju svoje ukrase i rukotvorine ali neces da vidis srecan osmeh uopste :((( Vise je nego ocigledno da ne vole bele ljude ali eto... mora da zarade pare za zivot :( Odatle smo vozili za Flagstaff jer je trebalo da vidimo Sedonu (22 milje odatle). Sedona je prelepa, nema veze sa Arizonom. Visoki borovi, klisura je strasna ali i strasno lepa. Krivine su kao kada izes za Vlasinu iz Surdulice. Svuda borovi i crvene stene. Posle jedno 40 milja smo se zaustavili u Prescott da tamo provedemo noc. Nadjemo neki mali motelcic, prosetamo se gradicem (kako je nadmorska visina velika tamo je tek sada pocelo prolece) i tako prodje jos jedan dan. Uvece gledamo na TV-u neku seriju o Indijancima i oni spominju Kanjon De Shelly koji smo mi preskocili i koji nismo videli pa nam je bas bilo zao. Inace tamo su strasno lepe rusevine (jeste, bas rusevine) Indijanaca iz plemena Anastazi koji su imali svoj jezik, svoje pismo, koji su se bavili matematikom i raznim proracunima. Inace, mnogi Indijanci sirom Arizone su umri u poznatoj "stazi suza" kada su morali da se predaju i da poslusno idu rezervate tj. obecanu zemlju gde ce imati sve. Kako su bili ponosni odbijali su bilo kakvu pomoci i isli peske danima i danima. Tako su umirali u koloni na toj "stazi"... :( Ujutru rano, rano krenemo dalje, usput sve pustinja opet, saguaro kaktusi (oni visoki, karakteristicni za Arizonu i kaubojce), sve neki mali gradici od po 10 kucica najvise (od kojih je jedna benzinska pumpa). Pa onda ide Joshua national park ali mi to preskocimo jer smo vec bili siti pustinje i uhvatimo neku precicu od 20 milja umesto 40 i nadjemo se u nekoj pravoj pustinji gde smo sreli samo jedna kola za 30 min. I onda poslenje brdo od peska i ... voda... to je Salton sea koje smo gledali sa vrha planina ali nikako da odemo tamo. Idu plantaze pomoranzi, grozdja, krompira, paradajza, paprike, citave sume palmi (tako smo konacno saznali da ih ne gaje zbog prodaje palmi nego zato sto su to kraljevske palme koje daju urmu (nisam shvatila sta je "date" dok nisam videla sladoled od urmi a onda je meni trebalo jedno 10 min da se setim kako se to kaze na nasem jeziku :((( Na raskrsnici gde mi skrecemo za Anza Borego je ujedno i border patrola ali pregledavaju kola koja dolaze samo sa druge strane :) i tako da sam ja jos uvek ilegalac. Onda smo presli Anza Borego pustinju, pa Julian (koji sam jos ranije spominjala) koji je prelep u ovo doba godine jer tamo tek sada cvetaju jabuke (a to mesto je i popularno po pravim (skoro divljim) jabukama). Onda Ramona i mi smo kuci... ___________________________________ I upravo sam odgledala "Kraljica Margo" sa Izabelom Adjani. Pocinje film a ja pevusim pesmicu i onda tek odjednom skocim - pa to dalmatinska pesma "U te sam se zaljubia" i naravno ukapiram da je to taj film gde je Goran Bregovic pisao muziku (o tome sam citala pre jedno 5-6 godina) dok je bio u Parizu... I tako... na kraju ide pesma (na francuskom) ne secam se naziva "... jedna je moja mati ona ce plakati, druga si ti, ti, ti ces me kleti"... Bas me rastuzilo... ________________________________________ Da pocnem od pocetka :) Odosmo do prodavnice da kupimo nesto za jelo i dok bi dlan o dlan resismo da idemo negde i da to "negde" bude Palm Springs. I tako, neko se sprema celog zivota da vidi taj grad a mi onako prljavi i pocepani (ja samo u papucama, patike su uvek u gepeku za slucaj da negde pesacimo) fiuuu... i za 2 sata smo bili tamo. Put do tamo je uvek isti, brda i doline, samo pesak i kamenje i nesto zuckasto sto je ostalo od neke trave. Kako se udaljavamo od San Diega a priblizavamo Palm Springsu ono sve vise i vise kamenja, sve strmije i okuke kao kada se ide za Vlasinu. Isli smo precicom jer je kao malo blize ali glavni razlog je sto je autoputem mozda brze ali doooooosadno. Ovako bar vidis Kaliforniju, po jednu-dve kuce na skoro 5 km jednu od druge. Nigde grada, nigde nista. Od cega ljudi zive - pojma nemam. I ono malo zbunja sto ima negde izgorelo ove ili prosle godine od pozara. Okuke, okuke pa neki veliki kasino (i nije prazan, ima bas puno kola na parkingu :) Pa opet okuke, okuke. I onda... Odjednom vidis ogromnu ravnicu (iza nje idu ponovo brda) punu zelenila, desno izmedju brda vidis Salton Sea. Ima samo jedno mesto gde moze da se stane i da se vidi grad jer onda opet idu okuke i okuke, silazis nizbrdo ko lopta :) Onda vidis tacno ogradu koja odvaja grad od pustinje :) I sve je zeleno (vestacki odgajeno) i prepuno ali bas prepuno palmi. Grad je za nase pojmove veoma mali ali je po povrsini bas veliki (25 milja dugacak tj. oko 40 km) i "ide" uz autoput a izmedju planina. Tacno znas koja je kuca poslednja kuca u gradu :) Inace, grad se sastoji od 8 gradica, Palm Springs je jedan od njih po cijem imenu ga ceo svet prepoznaje ali svi su oni povezani tako da se granice ne vide. Dakle: La Quinta, Indian Wells, Rancho Mirage, Palm Springs, Palm Desert, Indio Cathedral city, Desert Hot Springs i Thausand palms (1000 palmi). Kako su Sinatra, Soni Bono (Soni i Ser), Bob Houp i slicni osnovali ovaj grad i verovatno su posedovali mnoge stvari u njemu, grad ima njihove ulice (cak iako je Bob Houp jos uvek ziv, blizu 90 godina). Znam da kada spominju Soni kazu da njegov duh jos uvek luta oko Salton Sea-a. Da ne zaboravim - nas covek Borko Djordjevic, veoma poznati hirurg za plasticnu operaciju zivi tamo (videla sam ga u novinama za Palm Springs :) Tacno u Palm Springsu je jedna od najlepsih i najpoznatijih kuca Boba Houpa koja moze da se vidi sa te "glavne" ulice. Na vrhu brda je i lici na poluotvorenu pecurku. Ja nisam znala za nju pa sam odmah pitala sta je to. Interesantno je da cak i oni koji nikada nisu bili tamo (a Amerikanci su) znaju za tu kucu. Iza nje je ulaz u Indijanski kanjoj (gde je potok sa prirodnim palmama) jedno od najlepsih mesta u Palm Springsu za pesacenje, jahanje konja... Sve ostalo su golf tereni :) Mi smo produzili do kraja grada i tek na kraju je glavna ulica i centar grada :) Mislim da je najvisa zgrada Hajat hotel, jedno 3-4 sprata, sve ostalo je 1-2 sprata. Sve ostalo su palme :) Na samom kraju te glavne ulice (i samo 1-2 min kolima) je podnozje planine San Jacinto koja je tako strma da zicarom stizes do vrha za samo 2-3 min. E sad ta zicara je poznata sirom Amerike. I mi smo imali srecu da se vozimo tek postavljenim novim "tramvajem" do gore. Prima 80 ljudi i za sve vreme dok se penje rotira tako da svako vidi sve (360%). Ala je tu bilo vriskanja :) Na samom vrhu je restoran tako da bilo gde da sedis vidis skoro ceo Palm Springs i Saltom more :)) Levo, odmah na kraju Palm Springsa pocinje Wind Energy Farm - ogroman prostor sa ko zna koliko hiljada vetrenjaca (ali ne lice na one iz Holandije) koje proizvode struju (jer je vetar tu veoma snazan tokom cele godine). I tako moze da se ocekuje da jednom postanu nezavisna republika - imaju svoje more (vodu) i svoju struju, nista ne moraju da uvoze :))) Tamo je bilo toliko puno ljudi na onim stazama kao Kalemegdan u sred bela dana - prepuno. Tramvaj ide svakih 15 min i uvek je pun (80 ljudi)! Vrh planine je, kao i sva ostala brda okolo, prepun kamenja i pitas se kako oni borovi (stari i po 100 godina) rastu. I tako, iz pustinje za samo 3 min si na vrhu planine od 8000 stopa (preko 2500 m) i bas zaladni. Tokom cele zime planina je pod snegom :) Ja sam tu razliku videla u Anza Borego pustinji, iz pustinje gledas sneg ili sa planine pune snega gledas pustinju :) I sve je blizu, na 3-4 min. Severno, odmah po izlasku iz grada pocinje Joshua Tree pustinja (a sta bi drugo bilo u Californiji sem pustinje (iza nje ide Death Valley)) pa onda 29 palmi, pa Yucca Valley... Duz autoputa je poznata Morongo Valley puna prodavnica i kockarnica a ako produzis eto ga Los Angeles za 100 milja. I to je to... ____________________________________________________ Da pocnemo! Gledacu da opis Njujorka ne povezujem sa mojim radom tamo ali ako se desi... Prvog dana mama od Skarlet nije dosla sa posla kod nas nego je otisla kod svog decka pa smo ja i ona lepo ustale rano, sredile se i put pod noge otisle peske do Empire State building. Jedva sam je nasla! Lepo je vidim sa prozora stana gde smo zivele ali kada si na ulici sve neke zgrade od po 10-ak spratova okolo pa mora bas da pazis da je ne promasis ;) Ulaz 8$, za decu preko 3 godine samo 3. Od samog pocetka sve izgleda stvarno otmeno i vrlo lepo, sivi mermer apsolutno svuda, neki mozaici na zidovima, samo pratis strelice i natpise ili ljude ispred tebe i upadas u "reku" koja te izbaci prvo na 80-ti pa onda na 86-ti sprat. Pogled je stvarno velicanstven. Bilo je malo hladnjikavo oko 10 ujutru ali uvek nadjes stranu gde manje duva :) pa onda odatle uzivas u pogledu. Ima toliko ljudi da ponekad moras da cekas da se pomere pa da ti zauzmes "busiju". Nadam se da ce slike skoro da stignu pa da sve vidite. Posebnu car daje pogled na sever jer od 40-te ulice "krecu" oni visoki neboderi i tek kada kasnije setas shvatas da zgrada ispod 50 spratova ne znaci nikome nista pa cak nema ni naziv ;) Kao kada kutije od sibica naredjas stepenasto. Jedino se po izgledu izdvaju dve zgrade, jedna je sa lukovima na vrhu a druga je po kosom i zbog sunca bljestavom krovu. Nazalost, kasnije kada sam ih obilazila nisam mogla da upamtim njihove nazive (nisu bile uopste neke vazne zgrade ;). Naravno da sam cula pre lifta nas jezik, okrenula se i pitala zenu koja je u kolicima gurala bebu da li je iz Jugoslavije. Taman kada se nasmesila njen suprug je graknuo da su iz Hrvatske. Rekoh samo: "Dobro", pogledah opet njegovu zenu koja je pokusavala da se smesi i da "ostane" prijatelj ali je eto samo jedna rec odmah ubila bilo kakvo "prijateljstvo". Videli smo se gore na vrhu jos par puta, zena je jos uvek imala osmeh za mene, on ne. Sledeca vrlo lepa, starinska zgrada je Njujorska gradska biblioteka i podseca vrlo mnogo na nasu Univerzitetsku ili na ETF sa velikim lavovima sa strane. A onda dolazi mali prolaz pun velikih vaza sa cvecem i klupicama i onda bacis pogled niz to cvece i vidis sve zastave sveta i onda pogled ide visoko do vrha Rokfelefove zgrade. Rokfelefov centar se ustvari sastoji od mnogo zgrada i zauzima 3 bloka ali je ta zgrada koja je ti zapada u oci - Rokfelerova plaza. Desno je AOL-Time Warner (popularni Road Runner pripada njima). Ispred plaze je udubljenje sa restoranom (ili -ima) i jednom sjajnom figurom i vodoskokom a te zastave leprsaju oko toga. Plus po tri male fontanice sa svake strane. Time Square je nesto sto ne vidis vec samo osetis kada ne mozes da izadjes iz gomile ljudi. Ako podignes pogled vidis samo reklame, reklame, bljeste sve boje. Tu je Nasdaq, svi koji hoce mogu da udju ;) Zgrada ima jedno 6-7 spratova i malo je polukruzna i ofarbana u crno a sa neke druge zgrade preko puta se verovatno pusta "film" pa zgrada sluzi kao filmsko platno. Okrenes se i vidis ogromnu reklamu za Coca Colu i Sony - simbol tog mesta, pa za Kadilak, filmove... Ako nastavis tom ulicom naleces kasnije na Medison Square Garden, ispred je velika zgrada koja u podzemlju ima Penn station (stanicu za Amtrak i sve vozove koji idu za Long Island) a iza je svetlo braonkasti stadium. Na pocetku 5-te avenije je Vashington square sa nekom starinskom kapijom, i neka velika fontana. Sve je najcesce puno beskucnika koji tu spavaju i peru carape u toj vodi (to sam videla drugi put). Levo je Njujorksi Univerzitet, bar jedno 20-ak zgrada okolo pripadaju njemu a ja sam upamtila samo gde je biblioteka i Matematicki fakultet ;) Ako predjes ceo park i krenes La Gardia ulicom ceka te veliko iznenadjenje, Beograd u malom :) ako ga zamislis sa niskim sveze renoviranim kucama i prodavnicama i izlozima. Popularni (i izgleda vrlo skupi restorani) ako se malo izgubis i ides zapadno dodjes do poznatih Njujorksi dokova (gde je industrijski deo) pa posle krace setnje ti se malo smuci ta buka, i okrenes se nazad. A na putu do nazad odaberes 14-tu ulicu (kao ja) pa si iza Meat marketa i shvatis sta ovaj grad odrzava i sta drugi ljudi ne vide - prljavstinu i smard da skoro umires dok zuris da izadjes odatle. Suprotno tome istocni dok pocevsi od 14-te ulice me podseca na Usce, zgrade sa stanovima su mnogo blize i odvojene velikim autoputem a onda pocinje duga linija sportskih terena i siroka staza za svakoga (East river park). Ide ispod mostova i ja sam isla dok nisam videla u daljini Brooklin bridge i Statuu slobode i tek onda sam se vratila. Nazalost, severno od 14-te ulice ima vrlo malo izlazaka na reku i tako je sve do UN. Ali je zato deo doka od Svetskog financijskog centra pa do Battery parka (odakle krece brod za Statuu slobode) prelep, sve je novo, sve bljesti. Naravno da svako voli da zivi u tom delu i u tim zgradama. Odatle se New Jersy vidi kao na dlanu. Zapadna reka se zove Hudson, za- boravih da kazem. World trade center - hahaha... ocekujes nesto strasno lepo i veli- canstveno, stvarno vrh sveta i na pocetku je sve u redu, u toj gomili oko 5 uvece ne moze da se dise, svih 9 pokretnih traka radi kao na flimovima, tu se zuri, tu se trci, svi nesto negde kasne (kako li je ujutru oko 9 :) ali kada platis tu kartu za vrh onda te prvo vuku za rukav da te slikaju (cak i ako im kazes da neces slike oni te ubedjuju da je to samo za zabavu), lift je veliki, raskliman, bucan, svuda zuji... Neki tinejdzeri su zvanicno u liftu i docekuju te i objasnjavaju gde i kako da ides i prave neke sale, cerekaju se... bas sam se zacudila da je takva organizacija u takvoj zgradi :( Onda prvo ides na 107. sprat i onda izmedju stubova koji nose zgradu vidis okolinu. Malo ti se zavrti od visine (jer nemas ogradu pa je ispred tebe samo jedno veliko staklo i imas osecaj da ces da padnes pa mora da sednes :) Na tom spratu nista nisam videla posebno ali kada ides na 110-ti sprat onda si ustvari na vrhu i napolju ali... nema sta da vidis :( Tu nema toliko visokih zgrada, gledas Statuu slobode, Governer i Ellis ostrvo ali nemas isti osecaj kao sa Empire State buliding. Iza tebe je krov zgrade prepun nekih cevi pa osecaj da si na vrhu sveta odmah ispari :)) A kosta skoro 14$!!! Jedino kada si u podnozju te zgrade tek onda imas osecaj da si kao u centru sveta tj. izgubljen medju tim zgradama. Wall street je vrlo mala i uska ulica za moj pojam. Pocinje preko puta neke crkve i starog groblja i ja nesto nisam videla neke vazne zgrade u toj crkvi (videla sam Trump zgradu ali kako sam kasnije videla bar jos 3-4 onda ne znam koja je najvaznija). Jedino kada si ispred jedne zgrade gde je figura valjda Washingtona onda u Broad ulici vidis Njujork stock exchange. Sve visoke zgrade su poslovne a sve niske stare su neki restorani i neke male prodavnicice. Ja sam se setala kada je vec poceo da pada mrak i Wall strit je bio prepun cistace i peraca ulica i turista :) Sve zgrade imaju slicne nazive: One New York plaza, One Battery plaza... Videh zgradu gde je MCI... Ispred Smithsonian muzeja (o indijancima, jedini gde sam stigla da idem) je ogroman bik, simbol da je to mesto nekada bila livada gde se dovodila stoka na pasu. Muzej je veoma lepa, starinska zgrada ali sa iznenadjujuce malo stvari ali s obzirom da su oni skoro unisteni dobro je da je i toliko ostalo. Unutra je na svakom koraku policija a izlozba se uglavnom sastoji od odece indijanaca iz razlicitih plemena i sve je uglavnom iz 1850-1900, obuce, i slicica ali svih indijanaca ukljucujuci i one in juzne Amerike. Ulazak je besplatan (za razliku od svih ostalih mesta koja kostaju najmanje 7-8 $) a ja sam za uspomenu kupila "hvatac snova", krug obmotan kozom i na krajevima su perja specijalnih zakonom zabranjenih orlova a cenar kruga je isprerleten tankom niti kao paukovom mrezom. Po njihovom verovanju snovi dolaze spolja i dok prolaze kroz to losi snovi ostaju napolju a samo lepi i dobri prolaze tj. dolaze do nas :) To sam vec videla i ovde i zelela sam da kupim pa mi je bas bilo svejedno da li je iz Njujorka ili odavde. Soho je vrlo lepa oblast Njujorka i podseca me na Knez Mihajlovu gde su sve zgrade viskoke 2-3 sprata, sve je renovirano i svuda su lepe radnje orjentisane vise na umetnosti. Boemski kraj sto bi mi rekli. Cek da ne zaboravim Statuu slobode - poklon od Francuske, bila je sastavljana 3 meseca i otkrivena je ranije neko sto je trebalo jer je greskom bio ranije dat signal. Redovi su ogromni i za brod i za penjanje na postolje. Imala sam tu srecu da sam tamo isla prvi put radnim danom pa jos malo i oblacnim pa sam cekala u redu da se penjem na njenu krunu "samo" jedan sat. Kada sam dosla u subotu ponovo nije bilo dozvoljeno penjanje i cekalo se u red samo za brod skoro 40 min... Ko zna koliko za postolje. Do njene krune ima oko 340 stepenica i ja sam se penjala sa malom Skarlet :) Red se sporo pomera, mracno je, a bas na pojedinim mestima izgleda strasno ako gledas odozgo. Pred sam kraj kada si blizu njenog grla stepenice postaju vrlo strme i spiralne da je bas nije za nekoga ko se plasi visine. Jednom kada si na kruni ima mesta samo za par osoba i za par minuta. Tu je jedno 4-5 malih prozorcica (koji se vide cak i spolja), bacis pogled kroz njih, ako stignes uslikas se i odmah moras nazad. A onda pocnes da se kotrljas nanize :) Za iste pare se penjes u drugi brod i produzis za Ellie island gde su svi imigranti bili zatvarani u karantine, pregledavani i slicno. Muzej je vrlo prost (za moj pojam) i mozes da cujes glasove ljudi koji su bili tu, gledas njihove nosnje, njihove kofere, slike, dokumenta. Nasla sam jednog naseg seljaka koji je bio odbijen i deportovan. Nasla sam i spisak gde su dva nasa iz Beograda bila primljena, jedan je Tosa, zaboravih prezime. Za ispitivanje pismenosti trebalo je da se citaju neki tekstovi pa je tako tekst na "srVskom" bio o tome kako tvoje bogatstvo nestaje i raspada se jer si ga nepravedno stekao... Nadjoh i neku nasu knjigu koju je neki nas doneo i okrenuta je na strane gde se opisuje Amerika (nesto slicno geografiji)... Napolju je dugacak kruzni zid sa imenima i prezimenima svih onih koji su pomogli da se Ellis muzej odrzi i renovira. Petrovica ima oko 9-10. Zaboravih da kazem da u podnozju statue mozes da vidis srafove koji drze statuu, jedan od njih je duplo veci od moje glave :) UN - smatram da je to nesto sto treba videti pa makar i za 8 $. Tura traje oko 40 min i nema nista posebno za nas osim sto vidis te sale gde nam udaraju sankcije. Tu je i nas, zaboravih ime, Simic koji je za YU potpisao osnivanje UN. Ispred je veliki park sa ruzama prema reci a unutra su neke figure: slona, coveka koji se bori sa nekom azdajom i slicno... Centar Park - ulaz sa jugo-istoka je toliko "zatrpan" da ne mozes bas mnogo ni da vidis. Skoro u nizu su kocije sa konjima koje voze turiste kroz taj pocetni deo parka. Onda decji ZOO i tako brdasca i dolinice, Kleopatrina igla (nesto staro oko 1500 pre Hrista) koje je Egipat poklonio USA a tu je odmah i Metropoliten muzeum of art (tu sam htela da idem jer je bila bas fina izlozba, bio je i Pikaso, ali se nije stiglo...). Tacno oko pola pocinje rezervoar za vodu i to zauzima 1/4 parka. Drugom stranom dok sam se vracala najvise mi se svidjalo jedno brdasce sa nekom Sekspirovom malom arenicom i nesto slicno srednjevekovnom zamku a ustvari je mete- oroloska stanica i restoran. Odatle je bas lep vidik na jedno jezerce koje tu pocinje a ko zna gde se zavrsava ;) patkice, brodovi za veslanje, gondola, neki restoran. Onda nesto kao "mall", starinsko zdanje sa fontanom i nekim crncima koji lupaju u bubnjeve i jedno 100 ljudi okolo lupa i igra u tom ritmu. "Velika livada", "livada ovaca" i eto te na kraju... Setnja je trajala 4 sahata! Karnegi hol je vrlo obicna zgrada sa crvenkasto braonakstim ciglama i samo sam usla u prvi hol i iznenadila se kako je mali :) Inace sada je u Njujorku Elton Jon sa jos nekim i imaju mjuzikl Aida ili nesto slicno, zaboravih. Medison avenija je puna prodavnica (zivot Amerikanaca se sastoji u kupovanju ;) Zaboravih da spomenem Brooklin bridge, vrlo lepi, starinski most koji pored staze za pesake ima i stazu za bicikliste (zajedno su i to izmedju obadve trake pa ne vidis vodu) i tek kada si na sredini mosta mozes lepo da vidis grad jer pre toga sve vidis kroz mrezu celicnih uzadi sto drze most. Ne stigoh da odem do Harlema, taman mi rekose da nije tamo sada tako lose jer ima mnogo turista i ja krenuh a ono jedan policajac me pogleda i samo rece da posto ne znam gde su dobri a gde su losi delovi da je najbolje i da ne zalazim tamo. U nedelju je bio Aids walk (10 km ) pa su taman Jevreji to iskoristili i imali neki prostest - paradu za svoju drzavu (ko bi rekao da ih ima toliko ovde, prolazili su satima). I tako se zavrsio moj poslednji dan - vratila sam se kuci ranije jer sam bila umorna i malo sita te buke i guzve. Izgleda da starim ;) Ne rekoh ni da je tamo svaka travkica po parkovima ogradjena i svuda su natpisi da je zabranjeno gaziti travu ili voditi kucice i macice. I zato oni kake po ulicama ;) Kako su u Njujorku jedina sredstva za transport autobusi i vozovi (metro) svi pesace i za sve vreme koje sam provela tamo mislim da sam videla 4 ili 5 debelih osoba. Kupujes po malo a ako posle toga ides u drugu prodavnicu na posebnim mestima ostavljas kese, dobijes brojeve ili nesto slicno pa tek onda ulazis u prodavnicu. Kako se svuda ide peske onda na svakom koraku imas male prodavnicice za hranu kao u Beogradu. A kako je ponekad i to blizu daleko 10-15 min onda opet moras da imas nesto kao kolica da bi to nekako dovukao do kuce. Tamo gde sam ja bila je blizu neki park pa se tu subotom okupljaju farmeri i prodaju svoje proizvode (pijaca u malom). Isla sam autobusom samo 2 puta i odmah vidis nase beogradske vozace autobusa koji zatvaraju vrata tacno pred nosom i slicno (ako se ne secate, u San Diegu ima tako malo ljudi po autobusima da kada udjes obavezno kazes "Dobar dan", pa na kraju: "Hvala" ili "Zdravo" ali i taj isti vozac ce da stane na sred puta ako ti zatreba ili ce da bude toliko ljubazan da ce skoro 3 sata da ti objasnjava gde i kako da ides ako ga pitas). Jel' rekoh da pored brave obavezno u stanu imas i rezu i jos ponekad dodatnu metalnu bravu i sve to u zgradi koja ja zakljucana 24 casa. Tek da te podsete da si u Njujorku ;) Ali bez obzira na sve videla sam Majkla Daglasa sa detetom u kolicima kako se seta skoro praznom ulicom a pretposlednjeg dana sam videla i Dastina Hofmana (nizi, nosi obicnu zelenu jaknu, farmerke, ima sada duzu kosu vezanu u mali repic, skoro se uopste ne razlikuje u onoj masi ljudi posebno sam nekom malom belom kesicom koju vrti oko prstiju). Pismo pisem evo vec drugi dan pa vec polako i zaboravljam sta sam rekla a sta ne. Aha, tamo ima 8 miliona ljudi i jedno milion veverica ;) koje zive po parkovima ;) Ajde sada - dosta je, ako se setim jos necega pisacu ponovo. ____________________________________________________ Inace, ovog vikenda sam bila kod Mariole pa sam u subotu uvece imala praznu "gajbu" (ona je radila i vodila malog Stefana sa sobom a Jovan je isao na neko jezero) pa mi se smejala sto sam se malo setala, onda otisla u bastu pa bila na internetu pa onda gledala slike i isla da spavam ;)))) Mariola je ona devojka - zena iz Leskovca... Inace, u nedelju je dosla s posla da me odveze tamo jer su imali neku zabavu pa sam im pomagala u ciscenju kuce (pranju stepenica i bazena i djakuzija a posle smo pravili krofne i dva puta princes krofne pa smo se tu nazdrali i obicnog jela pa ja nisam mogla da disem. Posle smo se igrali na posebnoj livadici za decu i skakali i vristali i onda su dosli gosti (nenajavljano, jel' da, pa nas prekinuli u pola smeha ;))) Ono sto sam htela da kazem je da smo bili u kuci u Rancho Santa Fe a to je jedan od najbogatijih delova grada. Svaka kuca mora da ima najmanje 4 ac a kuce su kao iz bajki. Posebno ova jer je tamna i od cigala kao pravi zamak (i spolja i iznutra) i samo je jedna soba na drugom spratu. U obliku je potkovice (ali to samo naslucujes po hodnicicu koji ide iznutra i tako povezuje sve sobe. U centru su ogradjeni macici, mala fontana i slicno (imaju 2 macke i 7 malih macica od kojih su tri 3 zuta ;))) (mama je zuta)). Ogradjeni su tako da ne mogu da izadju jer ako izadju napolju su dva ogromna kuceta (rotfajler (koja je kao secer (Sugar) i ume da bude dobra ali i losa i zlatni ritriver (samo 6 meseci i voli sve zivo na ovom svetu). O untrasnjosti da ti ne pricam (na sredini krova je staklo pa vidis nebo) a okolo svasta, od sredjnevekovnih oklopa i odece vestica i prineza do najnovihih stvari i stola za bilijar (ali je tu tako mnogo stvari da to bas izgleda prenatrpano). Ne mozes da napravis jedan koras a da ne nagazis na nesto i ne polomis ga :( Imaju 4 dece i mislim da su sva strasno fina: sin od 18 koji je jedini koji malo laze i pravi probleme, cerka je 15 i strasno mnogo uci i bez obzira sto su toliko bogati ne pravi razliku izmedju bilo koga, Max je suvonjav decko od 11 koji je dobar kao hleb ali ima asmu :(((( A sto god mu kazes odmah trci i uradi... i najmladja je Djoj koja je slepa na jedno oko od rodjenja :((( vidi se da joj je onaj deo oka koji je nama crn njoj potpuno plav :((( ali srecom naucili su je tako da to ne smatra nikakvim kompleksom i zivi sasvim normalno bez toga i mislim da je najbolji djak u razredu ako ne i u skoli. Bila sam tamo od 10 ujutru a vec oko 3-4 popodne su zapitkivali gde sam ako me ne bi videli, pa mi je bas bilo drago da me neko tako oberucke prihvata ovde... Sve u svemu jedan veoma lepo i radno proveden dan da se iskoci iz svakodnevnice... Naravno da tako nesto necu verovatno nikada da zaboravim. A ne rekoh da je kuca na vrhu brda tako da vidis lepo okean a sa druge strane je strma strana i nemaju komsije i tek onda dole druge kuce. Bas kao da je brdo samo njihovo (a i jeste). Od ulaza u dvoriste vodi strmi put sa svetiljkama sa strane a okolo su drveca tako velika pa je to prava pravcata suma i kuca ne moze da se vidi sa ulaza uopste. Zaboravih da kazem i da u delu za decu je pravi pravcati vigvam (indijanski, ovde se to zove tiki jer je vigvama kuca koja ima 6 strana), ljuljaske... ima vise stvari neko pravi parkic za decu...