STARAC I SMRT Starac nosase breme drva. Veoma zamoren, zbaci breme, govoreci: "He, prokleta smrti, gde si te ne dodjes da me uzmes s ovog sveta, da se ne mucim!" Kad eto ti smrt stane pred njega, onako ruzna kao sto je opisuju, pa ga pita sto je zove. "Ta nista, odgovori siromah starac uplasen, vise bih voleo da nisi dosla, ali vec kad si ovde, pomozi mi da natovarim ovo breme na ledja, da stignem brze kuci, jer me cekaju". Pouka - nikome nije milo umreti, makako bedno ziveo...