Zona Zamfirova

   Segrt Pote se zaneo u posao, pa se u jedan mah zaboravi, pa zapeva,
onako kao za sebe:
            Sinocke te, lele, vid'o Zone,
            Gde se premenjuvas...
   Kole ostavi rad, pa ga samo pogleda.
   A Kole se zaneo kao tetreb, pa produzi onim svoim tankim srebrnim
glasom:
            Gde se premenjuvas, lele, Zone,
            U nova gradina.
ali ne dovrsi, jer puce samar, i Pote ispusti onu zecju nogu i
mindjuse, i pogleda zacudjeno kalfa-Kotu.
   - Sto me pa tepas bata-Kote? - pita ga Pote pitomo, masiv se sakom
za udareno mesto na glavi.
   - A, bre, eseku nijedan - pita ga kalfa Kote - kakvo pojenje u
ducan?
   A segrt Pote ga gleda blesasto, i pipa glavu, i gleda da se i krv
nije slucajno prolila.
   - Kude si gu cuja i naucija, ete, tuj pesnu, eseku nijedan
palilulski?!...
   Pote cuti i cese se po glavi, koja bridi, pa mu to cesanje cini
neko osobito zadovoljstvo.
   - Od koga si gu, zbori bre, naucija?! - opet ga pita kalfa Kote,
ali ne dobija odgovora. - Ti li ce za Zonu pesnu da pojes!!... Sto
si gu ti, pa da mozes da pojes?
   Pote obori oce, pa se stidi.
   - Paa... nastavlja kalfa Kote - ti li si gu videja, kad si ona,
demek, presvukuje kosulju, i cicek-anteriju u bascu?!... Hm - huknu
i duhnu ljutito na nos i zavrte glavom Kote. - Kude si gu videja?
Zbori, kelco nijedan.
   Nesam gu videja, bata-Kote - veli stidljivo, sapatom, segrt
Pote - kude smem ja pa da gledam corbadzijske kerke! Ja si sal
pojesem, ete, sto se poje po carsiju i po maale!...
   - Ih! - viknu kalfa Kote i dize ruku da ga jos jedared udari,
ali ga ostavi, kad uplaseni Pote uvuce vrat i glavu kao kornjaca,
da bi izbegao drugi samar, koji ocekivase.

   -----------
   - Aaa, Mado - rekao bi, kad je sretne - kude ti je ubavinja tvoja?
   - E hadzijo - odgovara mu ona - prodje si nase!...
   - Prodje, Mado! Otose si i mlados i lepotija, kako lastavice u
jesen!...
   - Eee, laste se pa vrcu na prolet - ama tvoj mlados i moja
lepotija - nikad...

   ------------
   - Pozva' te, bata-Tasko, imam si, ete, golemu muku da ti reknem...
Ono moje brljivo dete... Manca de... iskam da ga zenim, a on se, ete,
rita, kako magare, kad si nece slamaricu na grbinu... E, kakvo je
toj sag zastupilo, Bog da cuva!... Ni se tatko ni se pa majka slusa!
Sto je ovoj? Batisa ni se sve; sve se batisa, bata-Tace!... E, kako
to?... Niki me ic ne pituje, a belkim sam majka!...
   - E - uzdahnu Tasko - toj si je, Jevdo, nas k'smet... Kad besmo
deca, niki nas, ni tatko ni majka ni ne pita: ocemo li ele necemo;
a sag, kad sami stadosmo "tatko" i "majka" - sag nas pa ne pituju
nasa deca!... Predi nas nasi stareji nas ne pitase a sag nas pa
nasa deca ne pituju! - Toj ti je, Jevdo, sto kaza otoicke, nas
k'smet!...

   -------------
   Sto, sto? Sto bre? - zapitao bi tada corbadzi-Zafir digavsi svoje
guste obrve cak pod fes. - Eseksene! Kude se je zensko, adzamija,
em devojcence, ete, davalo na nauke!... Otkud vi pa taj adet i taj
pamet!... Sto? Sto bre?... Da si nauci nemacku jaziju, austijski
bukvar, pa da praca knjige, demek pisma, na adzamije iz beli svet,
na afocire, indzilije i pisare?!... Toj li iskate?!... Ba!.. U
moj vek... sal toj da bidne - nece!

   ------------
   Zapamti hadzijo: "Svet je ovaj kao kakav merdivan - jedan se
kaci, a drugi pa sliza" - ta i s vas corbadzije takoj si je. Zar
malo gi ima od vasi, sto si beose prvi trgovci, - a sag, zvonari
i klisari, pa pale prangije, kad slavi Pantelejska crkva... Mori,
ti slizas niz merdivan, a moj Manca se toprv kaci..
   - Bre-bre-bre! "Videlo se kuce u casire, pa se fatilo u oro"
veli joj corbadzi-Zafir sav zelen od ljutine.

   ----------
   - Ti dusu nemas, Boga se ne bojis... Devojacku srecu da ubijes!...
   - Ama nesam, nane... brani se Mane.
   - Jesi! Jesi, nesreco, poznavam ja Djordjijinu krv!... Djordjijo!
Djordjijo!
   - Nisam, nane - brani se i kune Mane, - ziva mi... ete-te..
   - Dede, dede, mori... Zakuni se! Sto poce, pa zastade... Sto se
ne zakunes?!... Zakuni se, de ako smes i mozes.
   - Ama de, nesam, nane... ete... lovacke mi srece, nesam!
   - Jesi, jesi, Mane. Znam te ja tebe ubavo... Jesi!... Ti da se
ozenis, a ona da te kune! Toj da si docekam, crna majka!
   - Ja se necu zenim, nane.
   - Manco! - rece Jevda podignutim glasom. - Uzmi se, dete, u pamet!
Bog duzan nikom ne ostanjuje!... Skudena i oklevetana devojka kada
prokune, tesko ce ti bidne, sine! Do Boga se, mori, cuje njena kletva!
   - Ama, nesam, nane!
   - Jesi! Za sve si sal ti kabaet! Ama si inaet i incar, kako i tatko
ti sto bese. - Pripreti mu i samim vladikom. - Mori pri deda-vladiku
cu iskocim na daviju. Kako ti to mislis?! Zar da skudis devojku, pa
da si kapce nakrivis?! Crkvu pobolje da si batisaja i oganj u nju
frljija i zapalija gu - nego sto si skudija devojku...