- Pa vlast, veli mu cica Milisav, kapetan, zar ti ne reko' otoic? Vlast. - Valjda si hteo reci sluga; sluga narodni? rece Sreten udarajuci glasom na poslednje reci. - Ama, Bog s tobom, gospodin-ucitelju, kakav sluga, kad je ono vlast! Sluga je pandur, a kapetan je vlast jedna! - Ne poznajem ja, predsednice Milisave, ili kako li se zoves, druge vlasti do naroda; narod je, kmete Milisave, i izvor i utoka vlasti; on je, seljace i gradjanine Milisave, suveren, vlast, velicanstvo, - a sve ostalo, sav onaj kalankusur, to su sluge. - Sve ovo izgovori Sreta glasom koji pokazivase da je gotov da se svadja, pa cak i da bije. - Ama, razberi se, ucitelju! To je kapetan... onaj nas kapetan! - A, pa tako mi reci! Dakle, jedan od stubova tiranije, jedna pijavica, jedan parazit, jedan cir na narodnom telu. - Ama, uco, Bog s tobom, kakav cir! Drugo tvoja nauka, a drugo moja praktika! Hehe! Baska tvoje znanje, baska moje umenje! Na srecu covek natrapa a nesreca ga sama vija. - A sto se nas tice Amerika i Brazilija?! planu Radoje. Nas, srpskih ucitelja?! Zar mi koji smo najblizi narodu, mi, njegova najbliza njemu inteligencija, zar mi nemamo preca i pametnija posla? Zar nije bolje da ga ucimo kako se racionalnije radi zemlja, kako se podize vocarstvo, pcelarstvo, svilodelja; da ga poducavamo kako ce da cuva zdravlje svoje i svoje dece; a da se od njega ucimo i upoznajemo sa njegovim pesmama i poslovicama, njegovim pricama i zagonetkama. Zar nije to i lepse i pametnije i korisnije i za nas ucitelje i za nas narod. Sta se nas ticu oni tamo?!Neka se oni naredjuju kako znaju, i kako im je cef; a mi ovde valja da gledamo nasu muku i nevolju! More, pod nosom nam beda, a mi zijamo po belom svetu!!