Vozio Bacvanin Grka u Pestu. Jedan dan kupi Grk od cobana na putu mlado jagnje. Kad dodje u vece u krcmu na konak, Grk rece Bacvaninu: "More kocijasu, zakolji to jagnje i oderi, a ja cu ga zgotoviti, pak cemo zajedno jesti. "Bacvanin rado pristane u taj ortakluk. Kad Grk zgotovi jagnje, ucini mu se malo za obojicu, zato rece Bacvaninu: "More kocijasu, ovo je za nas dvojicu malo, nego ajde da spavamo, pa koji lepsi san usni, onaj sam neka pojede sve. "Bacvanin pristane na to, pak legnu spavati. Posto Grk zaspi, Bacvanin ustane, pak uzevsi leba iz svoje torbe, metne gvozdenjak s kuvanim jagnjetom preda se, i pojede sve; pa onda ostavivsi gvozdenjak prazan na svoje mesto, legne i on, te zaspi. Kad se Grk probudi, on povice Bacvanina: "Ej, more, kocijasu! ustaj, kazuj sta si snio?" Probudivsi se, Bacvanin mu odgovori: "Ti si, gospodaru, stariji, ti si gospodar; kazuj ti najpre. "Onda Grk pocne: "Ja sam snio gde se otvorilo nebo, pa tamo sedi Bog na prestolu svome, to je tako lepo, da se ne moze kazati; pa onda Bog spusti od ozgo velike merdivene, pa zovne i mene da idem gore" - "Stani, gospodaru, dosta je, povice Bacvanin, ja sam gledao kad si ti gore posao, pak pomislim, da ne ces vise amo ni doci; pa onda uzmem, te pojedem sve meso." - "Sta more bre, povice Grk poplasen, ja se salim, more!" - "Bogme, gospodaru, odgovori Bacvanin, ti se salio ili ne salio, ja sam za istinu primio."