Narodne price

     Zapanula bijahu dva brata na kraj puta da cekaju krvnika koji im je
ponedavno oca ubio, i koji se ta dan s pazara vracao. Kad ga upaze na jedan
puskomet, priprave se da ga ubiju, ali on imadjijase jos jednoga druga koji
mu rece: "Brzaj, ako Boga znas, mrce; ne cemo nocas nikad kuci doci," a
krvnik mu odgovori: "Meni se, brate, duse mi! ne mili u pustu kucu uljesti
za to sto imam nesretnu zenu, i prosta Turska sablja ma ne njezin jezik, i
ko bi me ubio, dusu bi stekao." Ovo cujuci dva brata, rece stariji:
"Vaistinu, ako ovako zlu zenu ima, bolje bismo mu ucinili da ga ubijemo,
nego ajde da ga ostavimo." I tako ga puste i vec mu o glavi nijesu radili.