Islo dvanaest Era putem, pa dodju na neku vodu, i tu ugledaju krivu vrbu nagnutu nad vodom. Onda ce jedan reci: - Ene, drugovi, ozednela ona vrba pa ne moze da dohvati vodu. Hajde da je napojimo - sevap je. - Pa kako cemo, - upitaju ostali - kad je debela i visoka? - Pa eto kako, ja cu se uhvatiti za vrh od vrbe, a jedan od vas meni za noge, a treci ovome drugome, a cetvrti trecem, i tako redom, dok se svi pohvatate jedan za drugoga, i tako cemo je saviti i napojiti. Tako i ucine. Kad su se svi pohvatali, povika prvi: - Jeste li se svi pohvatali? - Jesmo, - odgovore oni. - E, onda drzite se vi cvrsto, dok ja pljunem u ruke da priuzimem za grane, gotov sam ih ispustiti, - pa usti vrbu da bi pljunuo u ruke, a oni se otisnu svi u vodu da se podave, osim prvoga koji je znao plivati. On ispliva, pa kad stane na obalu, okrene se da vidi sta je sa ostalima, pa videvsi da nema nijednoga, rece: - Ih, pobogu! Umalo sto ne bi zlo!