Pravda i krivda

   U jednog kralja bila dva sina; jedan bjese lukav i nepravedan,
a drugi dobar i pravedan. Posto im otac umre, rece nepravedni
pravednome:
   - Hajde od mene, necemo vise zajedno zivljeti, i evo ti trista
cekina i jedan konj, to ti je dio od svega sto nam je od oca
ostalo, vise ti nema nista.
   On uzme trista cekina i konja, pa podje govoreci:
   - Hvala Bogu, koliko me dopade od cijela kraljevstva!
   Poslije nekoliko vremena sretose se ova dva brata u putu
jasuci oba na konjima. Pravedni nazva nepravednome:
   - Pomozi ti Bog, brate!
   A onaj mu odgovori:
   - Jaoh ti Bog dao! Sta vazda Boga spominjes? Sad je bolja
krivda negoli pravda.
   - Hajde da se okladimo da nije bolja krivda nego pravda.
   I tako se okladise u stotinu zlatnijeh cekina, i rekose koga
najpre sretu da im o tome sudi. Iduci malo naprijed, sretose na
konju djavola, koji se bjese pretvorio u kaludjera, pa ga
zapitase da im kaze ali je bolja pravda ali krivda. Djavo rece:
   - Krivda!
    I tako dobri izgubi stotinu cekina. Ali se opet oklade u
drugu stotinu, pak i u trecu, i po osudi djavola koji se razlicno
pretvarao i pred njih izlazio, izgubi dobri sve tri stotine
cekina, pak potom i konja. Onda rece:
   - Hvala Bogu, vec nemam cekina, ali imam svoje oci, okladicu
se jos jednom u njih.
   Tako se okladi i u svoje oci da je bolja pravda negoli krivda.
Tada njegov brat, i ne trazeci drugoga suda, izvadi noz pa mu
izvadi oba oka i rece mu:
   - Sad neka ti pomaze pravda kad si bez oci.
   On zalostan zahvali Boga i recde:
   - Ja nemam oci za pravdu Boga, nego te molim, brate moj, da mi
dades vode u kakav sud da kvasim usta i da umivam rane, i da me
izvedes i ostavis pod jelom vise izvora.
   Brat ga poslusa i dade mu u sudu vode, i izvede ga i ostavi
pod jelom vise vrela.
   Ondje on jadan stojeci cu u neko doba noci dje dodjose vile
na izvor, i kupajuci se poce jedna drugima govoriti:
   - Znate li, druge, da se ogubala u kralja djevojka? Kralj je
sazvao sve ljekare, ali je niko ne moze izlijeciti. Ali da zna
pak da sad uzme vode iza nas i da se njome okuplje, u dan i noc
ostala bi zdrava, i tako i da je ko gluh, slijep, hrom, iscijelo
bi se od ove vode.
   Utom zapjevase kokoti, i vile podjose. Onda nevoljnik ispod
jele dobate na nogama i rukama do vode, pak najprije umije oci
i odmah progleda; potom zahvati u sud vode i podje hitro u onoga
kralja sto mu bjese scer gubava, pak rece:
   - Dosao sam da izlijecim kraljevu scer, ako me pusti, u dan
i noc bice zdrava.
   Kad kralj razumije, pusti ga u kamaru ka djevoci, a on naredi
te je okuplju onom vodom. Kad prodje dan i noc, djevojka ostade
cista i zdrava od gube. Kralj se veoma obraduje, i dade mu pola
kraljevstva i scer za zenu, i tako on postane kraljev zet i prvi
do kralja. To se odmah razglasi po svemu onome kraljevstvu, te
dodje u usi i bratu njegovu, koji govorase da je bolja krivda
nego pravda. On pomisli da je onaj nasao pod jelom srecu, pa
podje i sam da je trazi: najpre uze u sud vode, otide pod jelu,
pak izvadi svoje oci. Kad bi u neko doba noci, dodjose vile da
se kuplju, i stadose govoriti kako se izlijecila kraljeva sci.
   - Valjda nas je - rekose - neko slusao kad smo govorile da
bi se ovom vodom iza nas izlijecila. Moze biti da nas i sad ko
slusa, podjimo vidjeti.
   Kad one podjose i pod jelu dodjose, nadjose onoga koji bjese
dosao traziti srecu i govorase da je bolja krivda od pravde, te
ga scepase za cetvrti pa ga rastrgose. I tako mu, prokletiku,
pomoze krivda!