Posle 1942. godine bilo je u Jugoslaviji mnogo izbeglica koje su pokusavale da se prebace sa nemacke okupacione teritorije u onaj deo zemlje koji su drzali Italijani, znajuci da su tamo uslovi zivota cak i u logorima bolji nego na severoistoku. Medju takvim izbeglicama, na putu za Albaniju, naisli su s proleca 1942. godine dva coveka i jedna zena. Oni su bili snabdeveni pasosima sa uredno zigosanim slikama, ali su ipak neprekidno imali neprilika na putu. Prvud Balocevic, kako se zvao jedan od njih, bio je star visok covek. Putovao je noseci na ramenu razanj s nabijenim glavicama kupusa. Bio je zamisljen i cutljiv i na putu je nazivao dobar dan samo drvecu. Drugi, kojem je u pasosu bilo zapisano da se zove Matija Vrana, bio je neodredjenih godina i u pojasu je nosio malo ribljeg brasna. Zena, koja se zvala Anastasija Deljanovic, bila je mlada i lepa; o stuku je nosila dve duge rukavice pune zita, a u pasosu izdatom od okupacijsnih vlasti stajalo je da je trudna i to je bilo uocljivo na prvi pogled. Oni su presli na konjima Rudnik i spustili se Ibarskom dolinom do Kosova. Usput su na svakom zastanku molili od seljaka malo vrele vode; u tu vodu bi bacili poneko psenicno zrno, nasekli kupusa i corbu zacinili ribljim brasnom. Kada su pregazili Kosovo, opanke koje su nosili okrenuli su naopako i tako nastavili put pesice. Kada bi se peli u planinu izgledalo je po tragoviam da silaze, i obrnuto. Pa ipak, iza Kosova ubrzo su bili zapazeni i sprovedeni u mali prihvatni logor na granici izvedju nemacke i italijanske okupacione teritorije. Logorom su komandovale kvinsliske jedinice i zadrzanim ljudima i zeni dokumenti su bili oduzeti i poslati na proveru u neku nemacku centralu. U logoru su ostali duze no sto su ocekivali i tokom tog boravka nekoliko puta su komandant logora i jedinice koje su cuvale logorase zamenjivane drugim, novim posadama. Vec je bio kraj 1943. godine kada su iz nemacke centrale stigle prve vesti o dvojici ljudi i zeni koja se u medjuvremenu porodila. Dogodilo se da Baloceviceve i Vranine isprave ne stignu u istom trenutku kada i isprave Anastasije Deljanovic. Oni su, zajedno, s vecinom logorasa dobili vizu da predju na italijansku teritoriju i Balocevic i Vrana su morali da napuste logor uzevsi sa sobom i Anastasijinog decaka. Kada su najzad i Anastasiji stigle isprave, prilikom uobicajene provere ustanovljeno je da se nesto ne slaze; u njenom pasosu bilo je navedeno da je trudna, sto ona nije bila, a datum na ispravi bio je nejasan i zamrljan. Uprkos svim objasnjenjima ona je zadrzana u logoru, jer opis iz pasosa nije odgovarao stvarnom stanju, a ime opisu. Dva coveka koja su s malisanom napustili logor dugo su se secali jedne neobicne slike u vezi sa lepom zenom ostavljenom u vlasti neprijatelja. Secali su se dugog noza koji je drzala u ruci i koji se od duzine gibao neprekidno pevajuci. Secali su se i velikog mekog hleba koji je uzimala na prsa i rezala nozem; njena prsa su bila topla i meka i disala su kao i hleb dok je tonuo duboko u njene sise. Zatim bi dobijali po komad hleba. A jos potom bi se secali da u logoru nije bilo noza ni hleba. I opet opis nije odgovarao pravom stanju stvari.