Postoje, u stvari, dva Dunava, dva deteta Svarcvalda; jedno je vanbracno, kopile, iako je lepo kao i ono drugo, koje se priznaje za zakonito te geografi i pravnici od njega racunaju da Dunav potoji. Ono prvo nezakonito dete Svarcvalda ostalo je u planini divlje i prepusteno prirodi. Ono drugo, zakonito usvojio je jedan nemacki grof. Ili, bolje reci, ukrao ga je iz obliznje sume i odveo na svoje imanje, okupao ga i doterao, izgradio mu ispred svog dvorca okruglu kolevku od kamena u koju se baca novac i dete se tako daruje. I sto je najlepse, to dete je ubrzo izraslo u lepu plavu devojku; ona se otisnula u svet i izgubila nevinost negde na granici svoje rodne planine sa mladicem koji se zove Rin. Ali, kao sto znate, tu se prica o toj plavoj devojci ne zavrsava. Ona je nastavila da luta i negde u Madjarskoj je izgubila pol i zato ime Dunava u toj zemlji nema roda. A potom, cim se sidje medju Slovene, reka dobija muski pol i ime muskog roda Dunav, a njen oskrnavitelj Rin stice ovde zenski pol i ime Rajna, tako da citava svarcvaldska prica o gubljenju nevinosti ove reke gubi u Panoniji zasnovanost i postaje neverovatna. Naprotiv, cinjenica da Dunav iza ledja Svarcvalda daje kradom nesto od svoje vlage Rajni, izgleda kao oplodjene Rajne, bar gledano iz ravnice. U svakom slucaju, Dunav veoma brzo raste i raskrupnjava se. Narocito od trenutka kada prestonice na njemu pocinju sa slovom B (Bec, Bratislava, Budim, Beograd, Bukurest). Pod Beogradom njemu su vec mesec i po dana, a kada svoje ime izgubi u Crnom moru ima oko dva meseca. Toliko dakle, traje njegov zivot, mada, kazu, i kroz more tece jos jedan celi dan noseci svoju ribu, ali bez imena. Orah bacen na izvoru u Dunav menja tri puta pol i prodje kroz sezdeset noci dok ga ne pojedu mrtvi negde na nekoj od ada dunavskog usca.