Ljuba Moljac

            

 
A kad umrem voleo bih da me prenosi Milka Babovic.
Jao kako bi ona to lepo radila.
Kako bi Milkica mene mrtvog prenosila,
kao umetnicko klizanje na televiziji ona bi rekla ovako:
"Pokojni Ljuba je tirkizno zut i plavicasto krut,
okruzen je sljokicama i sljokadzijama,
ovo je postovani gledaoci bila njegova poslednja pirueta".
I kod nje ne bi bile proizvoljne ocene znate ono
bila lepa sarana, bila velika sarana, bilo mnogo sveta
lepo se pilo, lepo se jelo, lepo se govorilo.
Ne, kod nje bi bilo kao na televiziji, kao na umetnickom klizanju
bio bi prvo obavezni deo sahrane,
pa onda slobodni deo sahrane,
pa na kraju egzibicije na sahrani.
Bile bi one ocene znate vec ono kako ide na umetnickom klizanju:
finf koma cvo, finf koma ziben, finf koma aht, finf koma aht.
Ma kod nje bi bre pop i crkvenjak bili plesni parovi.
 
E, ja bi voleo tom prilikom da me prenosi drug Mladen Delic.
On bi rekao:
"Ljudi moji je li to moguce, pa ovo je ludnica od pogreba!
Niste trebali gospodine Moljac".
 
Dragan Nikitovic bi prenosio sahranu kao boks.
Celo vreme bi savetovao grobare kao boksere:
"Korak levo korak desno pa u raku, korak levo korak desno pa u raku".
 
Bane Vukasinovic bi uzbudjeno rekao:
"Druze doktore, Moljac je mrtav. Sta sad covek da radi?"
 
Biljana Ristic bi uzela isti sanduk kao moj
i sve vreme sahrane bi me imitirala.
 
Dobrivoje Topalovic bi mi pevao onu svoju pesmu:
"Kad bi mogo i umro bi za te" i namigivo prisutnima.
 
Tozovac bi jos u kapeli dao izjavu za novine:
"Ne samo da necu da se zenim, sad kad sam vid'o Ljubu necu ni da umrem!"
i zapevao bi onu svoju: "Siroma sam, siroma sam al' volim da zivim".
 
Menadzeri bi recitovali slozno:
"Smrt je brate gadna radnja, ovo mu je tezga zadnja".
 
I na kraju bi ceo sprovod zapevao:
"Bolujem ja bolujes ti, a pandrkno jedino Ljuba Moljac".
 
A ja bi na to usto iz sanduka i otpevo ko slavuj:
"Ne kukajte zabadava, jer vas Ljuba zajebava!"