Samo mladi veruju da je ceo zivot lep i svi ljudi dobri. Docnije, svakih novih deset godina, covek pocinje sve u zivotu postupno menjati: ideje, odela, vrste zabava, vrste zena, voleci s vremenom sto ranije nije ni podnosio. Covek je uglavnom podeljen na decenije po puno svojih strasti, ukusa i navika. Prvo sto coveka ozlovolji prema zivotu, to je nesumljivo njegova borba za opstanak. To bi znacilo da coveka najpre ozlovolji prema zivotu rad koji je u najvise slucajeva naporan, cesto i veoma mucan... Kad ljudi ne bi morali gladovati ne radeci, nikad se ne bi prihvatili posla... Drugo, coveka ozlovolji prema zivotu njegovo osecanje da je sve prolazno, a prema tome, i sve besciljno. Odista, sve sto covek uradi, to vremenom sam pojede ili sam poobara; a svako zna da sve sto su jedni pre nas uradili, drugi su to docnije oporekli ili ponistili... Trece: coveka ozlovolji prema zivotu njegov strah od smrti, od bolesti, od sirotinje, od starosti, od ljudi, od zivotinja. Niko nije sebe drzao potpuno srecnim zato sto je nesto veliko ostvario, cak se nije osecao stoga ni dovoljno zadovoljnim. Ipak najbolnije covekovo razocarenje, to je kad izgubi veru u svoje sopstveno delo. Ka razocarenju su skloni ljudi prema njihovom temperamentu, a ne prema njihovom intelektu; jer je razocarenje uvek blize krvi i osecanju nego duhu i pameti. Ovo se najbolje vidi kod zaljubljenih, koji nikad ne znaju ni zasto su ocarani, ni zasto su razocarani, jer zaljubljenici zive u bolesnom naponu maste i potpunoj razuzdanosti nerava. Razocarenje, najkobnije osecanje, to je prav put u ocajanje i u propast. Ima mnogo ljudi koji uobrazavaju ponore kojih nigde nije bilo, i zamke gde one nikad nisu postojale. Ovo su obicno veliki mucenici maste i srca, ljudi koje se bore sa samim prividjenjima. Najmanja neprijatnost izgleda im pocetak krupne nesrece; a najmanja bolest im izgleda katastrofa na pomolu. Ima bezbroj ljudi koji stoga nista krupno ne smeju pocinjati, strahujuci od teskoce koje i ne postoje, i od neprijatelja kojih i nema. Covek celog zivota moze da pravi dobrote ili zloce, ali je pitanje da li je ucinio puno sitnih dobara, a samo jedno krupno zlo, ili puno sitnih zala a samo jedno veliko dobro. Da bi ste ga presudili, treba znati da se covek jedino razaznaje u onom svom krupnom i bitnom potezu. Preporucujem vam da od jednog coveka imate stoga na umu uvek njegov najjaci potez u zivotu, nekakvu njegovu narocitu akciju, dobrotu ili zlocu, i da se opredelite prema tome, jer je covek u tome glavnom potezu stavio i izrazio i celog sebe. Jedino sto spasava coveka od razocarenja, sto znaci i od ocaja, to je opet nemanje straha ni pred ljudima ni pred dogadjajima. Napoleon je mislio da na ovom svetu ima svega dve alternative: zapovedati ili slusati tudje zapovesti. Stvarno, treca ne postoji. Covek je odista rodjen ili da nosi sedlo ili da nosi mamuze.