Jefimija

     U svemu sto je krasno oboga sveta vaspitao si se od mladosti svoje,
o novi mucenicki kneze Lazare, i krepka ruka Gospodnja medju svom
gospodom zemaljskom krepka i slavna pokaza se. Gospodstvovao si zemljom
otacastva svoga, i svim sto je dobro je razveselio si urucene ti
hriscane, i muzanstvenim srcem i zudnjom poboznosti izisao si na zmiju
neprijatelja bozanstvenih crkava, rasudiv da ne moze trpeti srce tvoje
da gleda hriscane otacastva ti potcinjene Ismailcanima, pa ako u tom
ne uspes, da se i obagris krvlju svojom i da se pridruzis vojnicima cara
nebeskog. Time su ti se obe zelje ispunile: i zmiju si ubio, i mucenja
venac primio si od boga.
     I sada ne baci u zaborav draga ti ceda, koja si sirote ostavio
odlaskom tvojim. Jer, posto si otisao u vecna nebeska naselja, mnoge
tuge i boljke obuzese draga ti ceda, i u velikoj tuzi zivot provode,
jer vladaju njima Ismailcani, i treba nam svima pomoci tvoje. Zato te
molim, moli se opstemu vladici za draga ti ceda i za sve koje si s
ljubavlju i verom sluzio, jer su velikim jadima sputana draga ti
ceda.
     Jer oni koji jedu hleb njihov digose na njih veliku zaveru, a
tvoja dobra u zaborav bacise, o mucenice. Ako si i presao od zivota
ovoga, tugu i boljke ceda svojih znas, a kao mucenik slobode imas
(put) ka Gospodu. Prekloni kolena tvoja ka Gospodu, koji te vencao
mecenja vencem, prosi da draga ti ceda bogougodno provode u dobru
dugovecni zivot, moli da pravoslavna vera bogato stoji u otecestvu
ti, prosi da pobedilac bog da pobedu dragim ti cedima, knezu Stefanu
i Vuku nad vidljivim i nevidljivim neprijateljima, jer, ako primimo
pomoc od boga, tebi cemo hvala i zahvalnost odati. Saberi zbor svojih
sabesednika, svetih mucenika, i sa svima pomoli se bogu koji te je
proslavio: javi Djordju, pokreni Dimitrija, uveri oba Teodora, uzmi
Merkurija i Prokopija, i cetrdeset mucenika sevastijskih ne ostavi,
jer u njihovom mucenju vojuju draga ti ceda, knez Stefan i Vuk, moli
da im se da od boga pomoci. Dodji nam, dakle, na pomoc, ma gde da si.
     Na moje male prinose pogledaj i za velike ih smatraj, jer ti ne
prinesoh pohvalu koliko ti pripada, vec samo koliko me je sila maloga
mi razuma, zato i malu nagradu ocekujem. Ali nisi ti, o mili moj
gospodine i mucenice, malo podatljiv bio na medju trosnima i malovecnim,
a koliko vise medju neprolaznim i velikim, sto si od boga primio, jer
si mene, telesno tudjinku medju tudjenicima, hranio izobilno, a danas
te molim da me dvostruko hranis i da utesis buru ljute duse moje i
tela mojega. Jefimija usrdno prinosi ovo tebi, Sveti.