Pljuvali su u tu vodu i brljali po njoj kao svinje, a sad, kad moraju da je piju , cude se sto je mutna, i gadi im se. Ludilo; hteti biti sve, i hteti ucestvovati u svemu. U vreme bombardovanja Beograd, 1944.godine, jedan sed i pripit prosjak u Sarajevskoj ulici bogorada glasno: "Daj dinar, brate| Udeli na ovim teskim vremenima|" Za onim koji prodje ne davsi nista srdito vice: "Daj, bre, dinar, sutra ces poginuti|" Zena, u ljubavi, ne zaboravlja ni jednu uvredu, iako ni sama nije svesna da ih pamti. Svaki covek vredi onoliko koliko zivotne radosti ima u njemu, a to ne bucne i spoljne, nego tihe, duboke i unutrasnje radosti koja je upucena na stvaranje u opstem interesu. Mi uopste tesko podnosimo sve mane ljudi koji su oko nas, ali su nam najteze i najmrze one njihove mane koje i sami imamo. Govorljivi ljudi najteze podnose brbljivost, tvrdice tvrdicenje - kod drugih a sebicnjake ispunjava silnim ogorcenjem sebicnost drugih ljudi. "Ostareo covek", to je prirodna stvar, ali ono sto je ruzno i tesko, to je "zastareo" covek. Tajna se cuva godinama i godinama, a odaje u jednom trenutku, koji ponistava sve godine vernosti i cutanja. "Ovaj Beograd, neka varos mimo sve ostale varosi; privlaci rat kao magnet." Jenda zena sa Zelenog Venca Svacemu se ljudi domisle, a sutnji ne mogu. Onaj koji ugrozava tudju slobodu nije slobodan.