Gospodjica

   Nebo je nad Beogradom prostrano i visoko, promenljivo a uvek lepo;
i za zimskih vedrina sa njihovom studenom raskosi; i za letnjih oluja
kad se celo pretvori u jedan jedini tmurni oblak koji, gonjen ludim
vetrom, nosi kisu pomesanu sa prasinom panonske ravnice; i u prolece
kada izgleda da cvate i ono, uporedo sa zemljom; i u jesen kad oteza
od jesenjih zvezda u rojevima. Uvek lepo i bogato; kao naknada ovoj
cudnoj varosi za sve ono cega u njoj nema i uteha zbog svega onog sto
ne bi trebalo da bude. Ali najveci raskos toga neba nad Beogradom, to
su suncevi zalasci. U jesen i u leto oni su prostrani kao pustinjske
vizije, a zimi prigusene tmastim oblacima i rujnim maglama. A u svako
doba godine vrlo su cesti dani kada se oganj toga sunca koje zalazi u
ravnici, medju rekama pod Beogradom, odbije cak gore u visokoj kupoli
neba, i tu se prelomi i prospe kao crven sjaj po rasutoj varosi. Tada
suncano rumenilo oboji za trenutak i najzabacenije uglove Beograda i
odblesnje u prozorima i onih kuca koje inace slabo obasjava.


   Treba da znas, jednom zauvjek, i da nikad ne zaboravis da je
svaki covjek koji ne umije da uredi odnos izmedju svojih prihoda i
rashoda onako kako zivot od njega trazi, unaprijed osudjen na
propast. Ne vrijedi ti ni naslijediti ni steci ni imati, ako to
ne umijes. Tvoji prihodi ne zavise samo od tebe nego od raznih
drugih ljudi i okolnosti, ali tvoja stednja zavisi jedino od
tebe. Na nju treba da ide sva tvoja paznja i sva tvoja snaga. Tu
moras biti nemilosrdna prema sebi i prema drugima. Jer nije
dovoljno otkidati od svojih zelja i potreba; to je manji dio
stednje; nego treba prije svega zauvijek ubiti u sebi sve one
takozvane vise obzire, gospodske navike unutrasnje otmenosti,
velikodusnosti i bolecivosti. Na te nase slabosti koje ljudi, da
bi nas zavarali, nazivaju najljepsim imenima, svak racuna kad
nam prilazi; one gutaju sve plodove nasih sposobnosti i napora,
one su ponajcesce uzrok naseg dozivotnog robovanja siromastvu
ili cak nase potpune propasti. Sve to valja bezobzirno iz duse
iscupati, jer stednja treba da je nemilosrdna kao zivot sam...
I treba da znas da su ljudi dobri i savjesni prema onima koji
od njih ne zavise i nista ne traze, ali cim se vezes i dodjes
u zavistan polozaj, sve prestaje, bog i dusa, rod i prijateljstvo,
obraz i obzir. I zaustavljaju se samo pred onim sto cvrsto drzis
u svojim rukama, i to samo u mjeri i za onoliko koliko iznosi ono
sto imas i sa koliko ga vestine i snage umijes da cuvas i branis.
Pamti dobro: svi su nasi osjecaji i obziri samo nase slabosti i
njih vreba i na njih cilja sve oko nas. Odmalena se navikni da ti
nimalo ne laska kad te hvale i da ti ni najmanje ne smeta kad te
nazivaju tvrdicom, bezdusnim i samozivim stvorenjem. Prvo je znak
da treba biti na oprezu, a drugo da si na pravom putu. Ne uspijeva
kod ljudi onaj ko je dobar i izdasan, nego onaj ko je sposoban da
ne bude ni jedno ni drugo, a da mu ljudi ne mogu nista. A sto
svijet hvali dobre i izdasne ljude, to je zato sto od njih i
njihove propasti zivi. Ali ti zarana nauci da se nikad ne das
zbuniti ni zavesti rijecima; gledaj samo stvar o kojoj se radi
a ime kojim se ljudi nazivaju ostavi onima koji su ga izmislili
da bi zavarali tvoju paznju. Ko tebe postuje i svoje cuva, toga
svi cuvaju i postuju; na druge se ne mozes osloniti. Zato, svoje
gledaj, tako da, po mogucnosti, nista sto je tvoje nikad, ni za
jedan minut ne dodje u zavisnost od dobre volje drugih ljudi.


   Ko se sam odvoji od drustva, drustvo ga iskljuci bez zaljena
i bez mnogo nutkanja, i jos se pobrine da mu zauvek onemoguci
povratak, sve da se i predomisli.


   "Treba steci prvi milion; posle sve ide lako. A samo onaj
nije milionar koji to nece da bude. Treba hteti."


   ... nije para sve. Ko obrazom placa ono sto stece, taj je
rdjav trgovac.


   Ko nema, gaze ga; ko stece, otimaju.


   Svaka istinska, velika strast trazi samocu i bezimenost. Covek
koji sluzi svojoj strasti zeli da ostane nevidjen i neznan, nasamo
sa predmetom svoje strasti, i o svemu drugom voli i ume vise i
bolje da govori nego o tome sto je glavni predmet njegovih misli
i zelja. Cak i porok ima svoj stid i svoje obzire, iako naopake
i neobicne.