Mali prst

   Maloj deci je dosadno.
   Protiv decje dosade izmisljaju se igracke.
   Jedne igracke su makaze. Makazama se mogu seci: knjige, haljine i
prsti.
   Druga igracka je cekic. Cekicem se mogu kucati: ekseri, zidovi i
takodje prsti.
   Treca igracka su sibice. Sibicama se mogu izgoreti: haljine,
prostirke i opet prsti.
   Deca su mala a prsti su najmanji.
   Bio tako jednom jedan prst i zvao se Djura. Imao je mnogo brace.
Mnogo, to je sigurno vise od sest.
   Jednom su braca povela Djuru u fioku. Djura je isao poslednji i
prikljestio je nokat.
   Drugi put su ga vodili u rernu. Da vide da li je vruce. I Djura se
ispekao.
   Treci put igrali su se iglom. Svi su se izmakli a Djura se izbo.
   Djuro, Djuro, nisi ti valjda najgori prst?
   Jeste!
   Kad treba da se cacka nos - hajde ti, Djuro.
   Kad treba u hladnu vodu - guraj Djuru.
   A kad treba zamociti dva prsta u pekmez, onda su to neki drugi
prsti, a ne Djura.
   Dosadilo Djuri. Dosta je. Nece vise.
   Tog Djuru imaju sva deca. To je onaj peti, najmanji.
   I kod vas sigurno nista ne radi. Cuci ili sedi. Skupi se, kao
da mu je hladno.
   Nije za rad, ali je za veselje.
   Uze da svira na klaviru, segaci se i mazi.
   Neka ga, kad je mali.