Marko Pekar: On mi je uzeo pekaru. Kesar: Nije on vec drustvo. Marko Pekar: Koje, bre, drustvo?! On hteo, on izdo resenje, on ga doneo i rekao: "Dosta si nas ranio, idi kuci, peci sebi i svojima"! On se proglasio za drustvo! "Drustvo dolazilo sutradan da kupi hleb, nije imalo pojma da je radnja zatvorena. ... Harmonikas: Nije to nista, burazere, mene osudio na Drini na streljanje smrcu. On viko juris kod Loznice, a ja vidim Nemci nas preko reke cekaju s uperenim oruzjem. Oce da ubiju, na sve spremni, to jedno, a drugo - ne znam da plivam. Ako me ne ubiju, udavicu se sigurno. I sta mi je drugo ostalo nego da sam sebi izdam naredjenje - povlacenje; ja se lepo povukao, a on me osudio na smrt. Posle me svuda trazio, nisam smeo bas da pritisnem. Ceo rat sam pevao samo kroz nos. Keser: Secam se tebe i jos nekih. Sve vas je trebalo pobiti! Harmonikas: Stani, bre, malo! Je l ima covek po zakonu pravo da se plasi? Ima! Da sam bio htabar, komadnovao bih ja tebi a ne ti meni. Marko Pekar: A znas li ti, Stevane, zasto je tvoj Ilija Rajkovic licno dosao sa resenjem? Keser: Znam, i imao je pravo. Dok ti je bio segrt u pekari, tukao si ga ko vola. Marko Pekar: A on je bio krava. Tu sam pogresio! ... Kesar: Da vas pitam nesto, profesore. Profesor: Izvoli. Kesar: Sta je sa Nemcima? Cujem sve gore vesti o njima... da im je bolje? Sta sada rade? Profesor: Nista... Drugi rade za njih. ... Profesor: Uvek me je to cudilo, rastu dva deteta, isto ih vaspitavas istu hranu jedu, isto ih volis, a na kraju jedno kao da nije tvoje, odmetne se, otudji se i radi bas ono sto ne volis... ... Doktor: I natezi slucajevi mogu se izleciti samo dodirom i recima jer dodir i reci su osnovni uzroci vecine oboljenja. Kompjuteri nek lece kompjutere, a ljudi - ljude.