Arsa: I sta ja hocu od vlasti? To, brate, da je iskoristim. Miloje: Ama kako? Kako se moze iskoristiti? Arsa: Moze, nego. Zar ti, bogati, nisi nikad muz'o krave? Miloja: Nisam, ali sam gledao. Arsa: E, a ja sam muz'o. Miloja: Dobro, za kravu razumem, al' kako vlast da muzem? Arsa: Evo kako: ti hoces, recimo, da se premestis iz unutrasnjosti u Beograd, dobro! Treba neko da progovori ministru. Ko bi bolje do cika-Arsa, ministrov rodjeni stric. "Molim vas, cika-Arso, progovorite to i to za mene!" Miloja: Ko to kaze? Arsa: Onaj sto hoce da se premesti. "Hocu, brate, kako da necu; samo, mislis li da kazes hvala, ako ti svrsim posao? Miloje: To pitas ti njega? Arsa: Jes! "Pa mislim, dabome!" veli. "Znam ja da ti mislis, nego koliko?" (Prstima odbrojava novac.) Onaj se cese i domislja. "Nema sta da razmisljas, nego spremi dve-tri hiljade, a dve- tri hiljade to ce reci dve hiljade i pet stotina.""Mnogo!" "Kako mnogo, zar to mnogo? Ni brat bratu ne bi jeftinije ucinio. Zar da te izvucem iz palanke, gde cesljas po ceo dan katre i ogovaras sreskog nacelnika, apotekarku, marvenog lekara i skolskog nadzornika; da te izvucem, je l' otuda pa da te bacim ovde na plaze, na korzo, na filharmonije, na bioskope - pa mnogo zar?"I naposletku, onaj pristane, a ja pomuzem dve i po hiljade. ------------- Arsa: U tome se, vidis, i sastoji vlast: da umes s visine govoriti, da bi ovi dole osetili koliko su nizi. Miloje: Kako to s visine? To ne razumem! Arsa: Eto, vidis, nas smo dvojica ravni; ne mozes ti meni ni ja tebi s visine govoriti, ali... (Uzme jednu salmicu i metne je pred Miloja.) Popni se, molim te! Miloja: Ama... Arsa: Popni se, kad ti kazem! (Posto se Miloja popeo): Osecas li sad da se visi od mene? Miloje: Pa osecam. Arsa: E, vidis, to je, recimo, prvi stepen vlasti: sreski nacelnik ili predsednik opstine u sreskoj varosi, ili tako nesto. Ja ostajem dole, ja sam narod, a ti, ti si visi od mene, ti si, recimo, drzavna vlast. Vidis li preko moje glave? Miloje: Vidim! Arsa: E, pa to toliko! Vlast treba da gleda narod preko glave. To ti je, tako reci, prvi stepen; a sad, popni se na ovu stolicu. Miloje: (brani se) Ama, covece bozje, gde cu ja...? Arsa: Penji se, molim te, penji se! Miloje (nevoljno, ali se popne). Arsa: A sad, je l' osecas da si jos na vecoj visini? Miloje: Osecam. Arsa: To je, recimo, visina okruznog nacelnika ili narodnog poslanika. Ja, narod, gledam tebe u trbuh, a ti mene? Miloje: U teme! Arsa: Tako je! Ali sad, prijatelju moj, sad tek ima da vidis... Miloje: Sta sad, pobogu brate? Arsa: Sad ces tek da vidis sta znaci to s visine govoriti. 'Ajde, 'ajde, popni se na sto. Miloje: Ama nemoj, pobogu covece! Arsa: Sve ovo dosad ti ne vredi bez ovoga, jer to je, vidis, ministarska visina; treba da vidis kako se s te visine gleda. Miloje: Ne treba mi, sta ce mi to? Arsa: Popni se kad ti kazem! Nije to nista, samo zakoraci, ako hoces pravilno da shvatis. 'Ajde, 'ajde!... Miloje: O, brate!... (Penje se vrteci glavom.) Arsa: E prijatelju, sta vidis sad? Miloje: Ne vidim nista. Arsa: Tacno, tacno! Vlast s te visine ne vidi nista. A vidis li narod, odnosno mene? Miloje: Vidim te onako ispod oka i, pravo da ti kazem, izgledas mi mali. Arsa: I ovako kad uspravno stojim, a kad me ono, sto ti kazes, zacne u kicmu pa se pogrbim? (Sagne se.) Pogledaj! Miloje: Izgledas mi jos manji. Arsa: (uspravi se i stane uz njega) A ja, vidis, kad pogledam tebe, ne vidim ti glavu, jer si na velikoj visini; zato, vidis, narodu i izgleda da vlasti nemaju glave, jer je ne vide. Miloje: More, da sidjem ja, meni se vrti u glavi. Arsa: Hoce i to; na ministarskoj visini hoce kojiput da se vrti u glavi. Mara (nailazi ispred gostiju iz svoje sobe i, kad spazi Miloja na stolu, ona cikne) Ju! Ju! (Svi ostali takodje se zaprepate i preneraze.) Mara: Miloje, tesko meni, sta ces tu? Miloje: Ja sam na visini!